Fjalimi i Presidentes së Republikës së Kosovës, znj. Atifete Jahjaga në International Law Enforcement Academy

Poštovani g-dine Terpinas,  g-dine Stocking i g-đa Gosi,
Članovi Međunarodne policijske akademije,
Dame i gospodo

Svi se zalažemo da stvaramo pravedniji svet, miroljubivi i stabilni i da budemo jedinstveni u našem pristupu za povećanje bezbednosti i zaštite slobode.

Kao što je rekao Aristotel 2000 god. ranije, „Jedino stabilno društvo je društvo u kojoj su svi ljudi jednaki pred  zakonom“.
 
Kakao bi se zajednički suprostavili zlu današnjice sa kojim se suočavamo svi i za zaštitu prava  stečenih  trudom naših građana da bi živeli i radili  u miru, moramo se pridržavati ovom načelu, da naglašavamo  sa radnju,  da obećajemo preduzimanje zajedničkih akcija, da ulažemo u merama za sprečavanje i da obnavljamo našu predanost za razmenu tačnih međusobnih informacija.

Moramo da jačamo našu platformu saradnje, moramo da izgradimo sistem obrazovanja  i prevencije koja će stvoriti nepovoljne okolnosti za kriminalce i mreže koje žele da zloupotrebljavaju ljude, države i međunarodne puteve za širenje svojih kriminalnih aktivnosti.

Moramo da nađemo sve moguće mehanizme sa sprečavanje involviranja  kriminalnih mreža u našim zemljama i da se vrednosti našeg društva ne budu  dirnute od organizovanog kriminala.

Prema tome, kao društvo i lideri moramo da budemo ispred, privrženiji i motivisani za borbu protiv kriminalnih mreža u svakom trenutku.

Postoje  izazovi i međunarodne pretnje sa kojima se suočavamo – počevši od terorizma, organizovanog kriminala, krijumčarenja narkoticima  i ljudskom trgovinom, do kriminaliteta u kibernetici – protiv kojih  moramo  se zajednički boriti.

Ne možemo imati uspeha u borbi protiv ovih pretnji ako smatramo  kriminalitet i kriminalne mreže izolirane  - izvađene iz konteksta.

Organizovani kriminalitet nije specifični problem Kosova. Međunarodni  je fenomen  koji operiše putem fluidnih mreža.

Kao što većina vas znate, društva u tranziciji su skloništa organizovanog kriminala. To se dešava zbog nekoliko razloga, jedan od njih je da ove zemlje izlaze iz diktatura, železne vladavine  i u  trenutku se suočavaju sa institucionalnim kolapsom.  Ova društva nisu demokratska, one krše ljudska prava i slobodu izražavanja. U takvom ambijentu, postoji jasan nedostatak alternativnih institucija, kao što su političke stranke, koje pružaju neku vrstu društvenog organizovanja. A ono sto dolazi kasnije je vladavina anarhije.

U ovoj situaciji nesigurnosti, stvara se prostor kriminalnim grupama da iskoriste od nepostojanja reda i poretka, one se veoma brzo organiziraju i koriste institucionalni vakum. To njima pomaže u proširenju mreže krijumčarenja, građa, eliminiranja ili ucene svoj protivnika, uništenje biznisa putem reketa i stvaranja veza koje definišu buduću političku konfiguraciju.

U zavisnosti od geografskog položaja porekla kriminalnih grupa one se prilagode i proširuju svoja aktivnosti da bi se bolje pozicionirale kako bi imali koristi političkim pokrićem i nekažnjavanjem instalirajući svoje kandidate u vlast i uz neformalne dogovore sa njima.

U bivšim socijalističkim zemljama  ove kriminalne strukture su svemoćne u tranzitnom periodu i stvaraju paradržavne strukture, sačinjene uglavnom od  bivših državnih bezbednosnih struktura, bivših visokih lidera,  čelnika državnih preduzeća itd. Oni koriste svoje iskustvo i stručnost upotrebivši dosije i informacije trećih  stranaka i eliminiraju svoje protivnike ucenama.

Raspolagajući znanjima o domaćim resursima, uključujući i one sakrivene od javnosti u toku diktature, upotrebom pograničnih veza sa ostalim agencijama, ovi lideri kriminalnih mreža iskoriste  proces privatizacije javne imovine  za akumulaciju  imovine i za dirigovanje tržišta.

Isto tako,  u zemljama  u tranziciji se vrši pranja novca što obično teče preko porodičnih kanala i rodbinskih veza  ili biznisa van zemlje preko raznih bankarskih sistema.

Unutar zemalja, ove strukture utiču na političku atmosferu  podržavajući financijski i štiteći određene političke lidere i njihove strukture. Njihov je cilj da pomažu političarima da dobiju glasove i po tom da vrše uticaj na njih bilo za koristi u procesu privatizacije  ili za tendere, kao što je izgradnja i obnova puteva  i bankarske licencije.

Pod pečatom  političkog pluralizma ove polu formalne  grupe u većini aspekata kontrolišu život građana. Oni nastoje da uzmu pod kontrolu i medije kako bi uticali na javno mnjenje, da instaliraju svoje poverljive ljude u visokim institucionalnim položajima, otvaraju privatne univerzitete da stvaraju buduće generacije privrženih ljudi.

Period tranzicije u ovim zemljama ne razlikuje se mnogo od diktatura, ali pokrivena je velom demokratije. Imedijatne posledice za društvo  su pretvaranje  iste u klase bogatih i siromašnih, na račun srednje klase i vlasnika malog biznisa.

U ovim zemljama, nivo razvoja beleži pad, dok potrošnja rast. Kapacitet agencije reda i poretka se poveća. Investicije iz državnog budžeta se povećaju i  alocira se izgradnja skupe infrastrukture, putem projekta koji se daju onima koji imaju veze sa ljudima na vlast. U ovim državama stvaraju se monopoli, koji odvajaju društvo na bazi određenih regija i političkih struktura.  Pritisak na političke i ekonomske rivale dolazi po tom kao posledica ovog razvoja.

Veze se po tom razvijaju i sa stranim investitorima koji se favoriziraju u dobijanju tendera i koji zarađeni novac iznesu iz zemlje, to su određene karakteristike bivših socijalističkih zemalja u tranziciji. Sigurno ste doživeli takve epizode u vašim zemljama.  Kapital koji je nekada bio javna riznica, sada se akumulira u rukama samo određenih lica.

Situacija je još teža u zemljama koje su izašle iz  rata za to što strukture koje proizilaze u posleratnom periodu su mix paramilitaraca, vojski i policija koje se integrišu u civilnom životu ali nastavljaju da zadržavaju prethodnu strukturu.

Ove strukture  koriste svoj autoritet i glas, stečen u toku rata, za dobijanje značajnih institucionalnih pozicija. Agresivnost takvih organizacija je takva  da se ne suzdržavaju kada se dovodi u opasnost njihov položaj i uticaj.

Društvo i državne institucije moraju se opremiti zakonom, red mora se poštovati  za suprotstavljanje ovim negativnim pojavama. To je jedino sredstvo čime  raspolažemo kako bi osigurali da se uspostavljaju vrednosti i normalnost. Ovo je jedini način da obezbedimo osećaj dostojanstva i slobode.

Prema tome, više se mora investirati u usvajanju preciznog zakonodavstva i institucija, red i zakon su spremni za  udar organizovanom kriminalu. Drugo značajno pravilo je da mora biti  tačne podele zakonodavnih, izvršnih i sudskih vlasti, uz objašnjenja da ne sme biti crvenih linija i da niko nije iznad zakona.

To su preduslovi za borbu protiv organizovanog kriminala, ali značajne su za organizovanje društva.

Isto tako, od posebnog je značaja da budu jaka tri glavna stupa i to: policija, tužilaštva i sudovi, gde moraju biti ljudi koji su privrženi, časni i dostojanstveni, koji će biti dobro plaćeni i koji će imati zakonsku zaštitu.

Većina zemalja u tranziciji uključujući i moju zemlju moraju posvetiti pažnju sprovođenju reda i zakona onoliko koliko pažnje posvećuju obnovi i ekonomskim pitanjima. Ovo posebno važi kada je reč o razvoju, gde je strani kapital poželjan za podsticanje povrede, ali ne može se privlačiti zbog nedostatka reda, zakona i zaštite investicija.

Drugi je značajni korak usvajanje zakona koji direktno sprečavaju i bore se  protiv organizovanog kriminala, uključujući i Zakon o konfiskaciju nezakonito stečene imovine. Ovaj zakon je način kako nije organizovani kriminal nepobedljiv, uništavanjem njegovih plodova, što utiče na vraćanje poverenja građana  svojim institucijama. Naredna je mera je zaštita svedoka.

Sa perspektive politike koja poštuje podelu vlasti i sprovodi Ustav, osnovno načelo je održavanje slobodnih i korektnih izbora. Samo oni politički kandidati koji imaju glas većine biće u funkciju i imaće hrabrost sa uspostavljanje reda i zakona, da prezentiraju politiku sa nula tolerancije za organizovani  kriminal. Izborni sistem i parlamentarni nadzor obezbeđuju da se ciljevi političara kvantifikuju  i da oni snose odgovornost pred glasačima za svoje postupke.  Međunarodno monitorisanje je glavni faktor za pružanje garancije za korektne i slobodne izvore.

Poštovane dame i gospodo,

Kriminalne  mreže koje su na našem nišanu nisu ograničene suverenitetom,  one su povezane interesom i ne priznaju naše granice. One već prevaziđu i etničke razlike, faktički, u ovom kontekstu politički neprijatelji su partneri u kriminalitetu.

U regiji nađemo Albance sa Kosova i Srbe koji sarađuju u kriminalnim mrežama kao u slučaju krijumčarenja ljudi u Zapadnu Evropu.

Verujem da nema potrebe  da podsećam da naše zemlje, Mađarska i Kosovo, povezane su  tragedijom koja se desila pre dve godine, kada je čamac koji se prevozio nesretne ljude koji su hteli da idu u Zapadnoj Evropi   potopio u hladnim vodama reke Tise. 15 građana Kosova, među njima i dece su izgubili živote te noći u hladnu Tisu.

U skladu sa onom šta ovde avocirate u ILEA, usred ove tragedije,  istražitelji  i sudije izašli su  sa opredeljenjem da sarađuju za sprečavanje aktivnosti ovih kriminalnih grupa i korišćenja zakonskih i političkih nedostataka.  Oni su započeli veoma veliku i kompleksnu istragu koja je obuhvatila  više zemalja i jurisdikcija kako bi se obezbedila kazna za kriminalnu grupu.

Regija  iz te tragedije izvukla dve pouke: organizovani kriminal je među narodni fenomen;  i da mi moramo dati međunarodni odgovor borbom protiv istog.

Nijedna zemlja  ne može da se sama bori protiv organizovanog kriminaliteta. Prema tome, da bi bili efikasni u borbi protiv organizovanog kriminala i pretnji Kosovo, kao zemlja, mora biti obuhvaćena u međunarodnom sistemu i regionalnim organizacijama koje se fokusiraju  na borbu protiv ovih pretnji.

Do sada, zbog blokada nametnutih od Srbije, u regionalnim organizacijama gde je potreban konsenzus za članstvo, Kosovo je isključeno iz  ovih značajnih odnosa. Takav postupak je moju zemlju ostavilo u poziciji odakle se zahteva  odgovornost za borbu protiv organizovanog kriminala, a sa druge strane pristup informacijama i  zajedničkim postupcima se ne omogućava.

Ipak, kosovske institucije su stvorile  značajnu saradnju sa posebnim zemljama u regiji i u svetu, koje su priznale nezavisnost Kosova, da odgovaraju izazovima trans-nacionalnog kriminaliteta.  Uvek smo dokazali da smo pouzdan partner.

U većini slučajeva, ova saradnja je rezultirala ubrzavanjem razmene informacija, pomoć u praćenju, sprečavanju ili uspešnu istragu protiv organizovanog kriminaliteta,  što je mnogo puta rezultiralo uništavanjem ovih kriminalnih mreža.

Posle rata na Kosovu su uvek bile dobrodošle razne međunarodne vojne i civilne misije. One su bile uspešne u izgradnji države, pomagavši da Kosovo stvara svoje kapacitete putem demokratskih procesa ali isto tako i u stvaranju  bezbednosnih mehanizama.

Policija Kosova je dobar primer  ovog zajedničkog napora, njezini pripadnici su školovani i obučavani prema najboljim praksama SAD-a i Evropske Zajednice. Uspešna priča su i Bezbednosne snage Kosova, civilna organizacija  za vanredne okolnosti koja može biti ćelija buduće vojske Kosova, obučavana po  najboljim programima NATO-a.

Ove institucije i međunarodna pomoć su obezbedili da Kosovo neće biti  izvor niti izvoznik organizovanog kriminaliteta. Zbog svog geografskog položaja, na raskrsnici  zapada i istoka, Kosovo je identifikovano kao tranzitni put raznih kriminaliteta s kojima se suočavamo danas kao što su:  trgovanje ljudskim bićem, narkoticima,  oružjem i raznim robama. Slično, koliko toliko, su i sve zemlje regije.

Red i zakon su centri naših napora da bi  uspostavili stabilnu državu i da doprinosimo stabilnosti  i bezbednosti regije. Napredak i naši strateški ciljevi za priključenje u  EU i NATO-u, zavise od uspešnog uspostavljanja reda i zakona.

Kao što je rekao i bivši američki predsednik Dwight Eisenhower  jednom prilikom, „Svet ne može više da izabere između snage i zakona, ako hoće da nadživi civilizacija, mora se izabrati vladavina zakona“.

Kosovo je izabralo vladavinu zakona!
Hvala Vam!

******

Trečeg dana posete Budimpešti, Predsednica Atifete Jahjaga je posetila Ambasadu Republike Kosova u Mađarskoj, gde je dočekana od g-đe Shkëndije Arifi, ambasador.

Isto tako predsednica Jahjaga je imala dug i prijateljski razgovor sa ambasadorkom USA u Budimpešti g-đom Elenom Tsakopoulos.

Nakon završetka susreta trećeg dana državne posete Republici Mađarske, predsednica Atifete Jahjaga danas se vratila u Prištinu.