Danas sam položio venac cveća pred ovim spomenikom, kako bi smo se sećali žrtava jednog užasnog zločina koji se dogodio pre 17 godina, kada je ubijeno 14 srpskih građana koji su radili na njivi.
Danas se sa bolom molimo i izražavamo još jednom žal za sve žrtve tokom i nakon rata iz svih zajednica.
Ovaj zločinački akt je bio postupak, ne samo protiv žrtava i njihovih porodica, već i akt protiv slobode Kosova i njegove demokratske budućnosti.
Zato se svaki zločin treba rasvetliti i kazniti.
Zločin je zločin, bilo protiv koga da je počinjen i ne uzimajući u obzir ko ga je počinio.
Takođe se treba jednom za svagda rasvetliti sudbina svih nestalih lica, bilo da su to Albanci, Srbi, Romi ili pripadnici bilo koje druge zajednice.
Svi imamo odgovornost da radimo u tom pravcu.
Imamo odgovornost prema njihovim porodicama i prema budućnosti naše dece.
Mi treba da pomažemo jedni drugima.
Bol svake majke je isti za gubitkom njihovih članova porodice.
Danas, kada radimo na tome da izgradimo mir, kada radimo na pomirenju i na saradnji između naroda u našem regionu, bitno je da naglasimo da je za iskreno pomirenje potrebna pravda.
Kao Kosovo mi smo puno postigli u ovih 17 godina od završetka rata.
Počeli smo da gradimo mostove komunikacije i saradnje.
U bliskoj budućnosti to će doneti poverenje i pomirenje među zajednicama i narodima.
Samo kada pravda bude preovladavala dogodiće se pomirenje, a pomirenje će se dogoditi u bliskoj budućnosti, jer za to postoji volja i pozitivna energija.
Samo pomirenje i saradnja Kosovo i region čine evropskim.