Niko ne može ubiti budućnost, igru i radost dece na Kosovu.
Ponedeljak, 15. avgust 2016.
Niko ne može ubiti budućnost, igru i radost dece na Kosovu.
Danas sam položio venac na ovom spomeniku u znaku sećanja na zločinački napad nad mladima iz sela Goraždevac, pre četrnaest godina, u kojem su ubijena dva i ranjena četiri mladića.
Pravo na život osnovno pravo za sve.
Takvo je trebalo da bude i za oko 400 albanske dece ispod 15 godina starosti koja su tokom rata ubijena od države Srbije.
Međutim, ova deca ubijena od zločinačke ruke, ne od strane države.
Ova deca ovde su ubijena i ranjena dok su igrali.
Zaklinjem se da neće biti sile ni zločinačke ruke koja će ubiti budućnost, igru i radost dece na Kosovu.
NIKAD VIŠE!
Stoga, danas se MOLIM te još jednom izražavam žaljenje za sve žrtve tokom i nakon rata, iz redova svih zajednica.
Radićemo na tome da se svaki zločin bude rasvetljen i kažnjen.
Zločin je zločin bez obzira protiv koga i od koga je izvršen.
Takođe, još jednom insistiram da se sudbina svih nestalih osoba bude rasvetljena, bili oni Albanci, Srbi, Romi ili pripadnici bilo koje druge zajednice.
Svi imao odgovornost da radimo u tom pravcu.
Imamo odgovornost prema njihovim porodicama i budućnosti naše dece.
Mi moramo da pomognemo jedni drugima.
Danas, kada radimo na izgradnji mira, pomirenja i saradnje među narodima u regionu, važno je naglasiti da je pravda neophodna za istinsko pomirenje.
Pomirenje između Albanaca i Srba je moguće i to će se desiti.
Ovaj korak znači mir za region.