Ovo je prvi put da je Kosovo ugostilo dva nobelovca za mir i meni je čast da vas danas pozdravljam kao predsednik zemlje i da vam čestitam na vašem velikom doprinosu koji ste dali u vašim zemljama ali i u svetu, o porukama mira, dijaloga i afirmacije uloge žena u suprotstavljanju svim oblicima diskriminacije i mržnje.
Priština, 31. maj 2016.
Uvaženi gosti Pete međuverske konferencije na Kosovu,
Poštovani ministri, ambasadori, verski lideri,
Posebno pozdravljam vas Dr. Ebadi i gospođa Karman,
Ovo je prvi put da je Kosovo ugostilo dva nobelovca za mir i meni je
čast da vas danas pozdravljam kao predsednik zemlje i da vam čestitam na
vašem velikom doprinosu koji ste dali u vašim zemljama ali i u svetu, o
porukama mira, dijaloga i afirmacije uloge žena u suprotstavljanju svim
oblicima diskriminacije i mržnje.
Danas u ovoj prostoriji su prisutni 300 gostiju, ali i hiljade drugih
koji nas gledaju putem televizijskih programa i desetine hiljada drugih
koji će pratiti poruke ove konferencije na društvenim mrežama, bićete
svedoci jedne temeljne diskusije o mnogim važnim pitanjima koje se ne
tiču samo Kosova, već i Evropi i šire. Ovo su osnovni problemi sa veoma
dubokim implikacijama za našu bezbednost, za bezbednost naše dece i
napredak celog čovečanstva:
Kako se možemo boriti protiv ekstremnog tumačenja ljubavi prema Bogu?
Kako možemo da angažujemo sve slojeve društva, ne samo muškarce i ne
samo starije osobe u novom dijalogu u celom društvu o pomirenju za
pozitivne vrednosti i međusobnoj ljubavi?
Kako možemo stvoriti platformu za saradnju, da povežemo udaljene tačke
sa tankim linijama. Kako možemo stvoriti arhipelag saradnje od
izolovanih ostrva građanskih aktivista?
Ova pitanja su veoma važna posebno ovde, u našoj domovini Kosovu, gde su
naša tragična iskustva iz prethodnih godina pokazala da u odsustvu
poštovanja bila su učinjena nepravde u ime ekstremističkih politika na
etničkoj i verskoj osnovi, znači pre 17-18 godina. U nedostatku
dijaloga, bilo je rata. U nedostatku razumevanja za zajedničku
budućnost, došlo je do fokusiranja na staru istoriju mržnje i osvete.
Kosovo je prikladno za diskusiju o ovim temama i zbog jednog drugog
razloga: da, uprkos tragediji rata koji smo doživeli, uprkos hiljadama
ubijenih i desetine hiljada silovanih žena i stotine hiljada paljenih
kuća, mi smo sačuvali duh tolerancije i posvećenosti dijalogu.
Mi smo u sred Evrope, udaljeni manje od dva sata od Beča, Rima ali i
Istanbula i želim da vas prisećam na reči papa Franje, koje je rekao pre
nekoliko nedelja u Briselu gde je dobio nagradu Šarlemanj: “Pravo lice
Evrope ne leži u konfrontaciji, već u bogatstvu kultura i lepoti
posvećenosti prema otvorenom umu. Bez ovog kapaciteta za integraciju,
reči Konrada Adenauera pokazuju se proročanskim: “Budućnost Zapada nije
ugrožena političkim tenzijama već od rizika konformizma, jednoobraznih
misli i osećanja i bežanja od odgovornosti brinući se samo o sebi”.
Sveti otac je govorio ove reči iskazujući zabrinutost za Evropu i želeći
da zaštiti različitosti mišljenja, religija, ideologija, nacionalnosti.
Sa ovim vrednostima se vodimo i mi u našoj novoj državi Kosovo. Nakon
što se krvavi rat završio, počeli smo da gradimo državu na osnovu
građanskog koncepta, gde je manji zaštićen od većeg, i gde identitet
pripadnosti ne definiše kvalitet života i ljudskih prava.
Ovogodišnja tema Međunarodne međuverske konferencije je uloga žena u
promovisanju međuverskog dijaloga. Mislim da baš ova godina je pogodna
za diskutovanje o ulozi žena u uspostavljanju mira.
Nedaleko od ovog mesta, od Prištine, manje od dva sata vožnje, može se
stići u selu Letnice, i baš tu pre nekoliko decenija, bila je mlada
devojka koja se zvala Gonxhe Bojaxhiu koja je pronašla Boga i odlučila
je da ljubav prema Bogu transformiše u ljubav prema celom čovečanstvu,
Božijoj deci. Ova devojka nakon nekoliko godina postala je poznata kao
Majka Tereza i dobila je Nobelovu nagradu čime je postala prva i
poslednja Albanka koja je dobila ovu nagradu. Ove godina ona će biti
proglašena sveticom, i mi smo od sada počeli da slavimo i da poželimo da
Majka Tereza, ne samo majka Albanaca već i Iraca, Kalkute i celog
sveta, da bude svetionik inspiracije i primer životne posvećenosti prema
blagostanju i prema ljubavi jednim o drugima.
Tako da mi danas, zajedno sa vama smo inspirisani životom i delom Majke
Tereze, svetice siromašnih, prisetimo se da ovo podneblje je plodno
zemljište gde je pre mnogo vekova, pre mnogo milenijuma, je sejano seme različitosti i poštovanja jednih prema drugima.
Dakle ovo je prava godina za prisećanje Majke Tereze i za obeležavanje
uloge žena u borbi protiv ekstremizma, ali i u promovisanju međuverskog
dijaloga.
Poštovani gosti iz celog sveta,
Pozivam vas da razmislimo o tri tački ovih dana konferencije i da
zajedno razmislimo o tome kako možemo povećati saradnju o zajedničkom
cilju: mir u svetu i zloupotreba Božjeg imena za širenje mržnje, sukoba,
ne tolerancije verskog apsolutizma:
– Prva tačka se odnosi na neophodnost da naša borba protiv
ekstremizma ne bude polovična. Kada samo muškarci rade, samo se muškarci
angažuju i samo muškarci propagiraju ideologiju ili verska
propovedanja, rezultat je uvek negativan, jer su naše porodice, naša
država, naš svet nije samo muški i ne pripada samo muškarcima. Mora se
naći i pružiti ruka ženi, sestri i supruzi kako bi se borili protiv zla,
za obrazovanje deteta s ljubavlju i poštovanju, i da se izgradi zdrava
porodica i zdrava država. Da li postoji bolji saveznik od majke, sestre
supruge u borbi protiv ekstremizma? Ali koja majka ili supruga želi da
vidi svog sina ili supruga mrtvog u pustinjama Bliskog Istoka, ratujući
za širenje apsurdnih ideja o mržnji. Dakle, ja vas pozivam da danas
počnemo istinski dijalog o tome kako da se uključe žene u svim aspektima
rasprave društvenog i građanskog aktivizma. Mislim da istaknute
nobelovce koji su danas među nama su primeri koji nas mogu prosvetiti sa
idejama o tome kako da se afirmiše rad žena i kako da religija ne
predstavlja prepreku već podsticaj za angažovanje žena.
– Druga tačka koju želim da predložim je o tome da se ne upadne u
zamkama jednovrsnih rasprava kada se svi slažemo da verujemo i jednog
Boga, i kad se svi slažemo da religija treba da spaja a ne da razdvaja
ljude. Ja ne verujem da mi koji smo promoteri mira treba da imamo
dijalog samo međusobno – mi moramo da proširimo i produbimo dijalog, mi
treba da budemo prisutni i u krugovima gde nedostaje tolerancija, gde se
seje mržnja, i da tamo prenesemo našu borbu protiv ekstremizma. Dakle,
bez prisustva na Facebook-u, gde ima miliona mladih ljudi koji se truju
porukama koje dele ljude, mi ne možemo imati uspeha u borbi protiv
ekstremizma; bez uključivanja škola i vrtića u sprečavanje ekstremizma
mi nećemo uspeti da šaljemo u zatvor one koji su već uvereni u svoje
ideje o mržnji; bez pravljenja trougla između porodice, države i škole
mi nećemo uspeti da stvorimo zdrave osnove jedne progresivne agende.
– Treća tačka je najosetljivija i možda se više odnosi na domaću javnost.
Čuli smo stavove u međunarodnim medijima gde je Kosovo nazvano kao
zemlja koja se transformisala od pro-američkog i pro-zapadnog stava, na
zemlju gde postoje elementi fundamentalizma i dobrovoljaca u ISIS-u.
Rasprava koja je počela nakon objavljivanja jednog članka bila je
podeljena između onih koji kažu da je članak bio tačan, da Kosovo nije
uspelo da se izbori sa ekstremizmom, i onih koji napadaju ovaj stav
navodeći da Kosovo nema problem verskog radikalizma i da ovo pisanje
može biti rezultat islamofobije.
Ja sam pomno pratio ovu raspravu i mogu reći da obe strane greše kada stavljaju raspravu kolosek za i protiv ovih stavova.
Ono što hoću da kažem je da je Kosovo najviše pro-američka zemlja u
svetu, najviše je pro-NATO i pro-Evropske unije. I sve ankete pokazuju
da ove sve tri orijentacije su u proseku iznad 90-95%.
Međutim, danas postoje stavovi koji su predstavljeni u različitim
medijima koje su atraktivne i alarmantne o opasnostima od Islamskog
radikalizma ili imigranata iz Sirije. Mnogi od ovih stavova su
fokusirana na pronalaženju najgorih primera i najopasnijih ljudi koji
žive u Briselu, Parizu, Londonu ili i u Prištini i u drugim glavnim
gradovima. Ozbiljno grešimo ako poričemo da postoje takvi ljudi u našoj
okolini. Ozbiljno grešimo ako ne shvatamo da je opasnost od ekstremizma
realna i da je smrtonosna. Činimo grešku ako ne pogledamo sebe u
ogledalo. Bilo je elemenata koji su otišli iz Kosova u Siriju i Iran.
Ali, smo ocenjeni kao prvaci u borbi protiv ekstremizma i terorizma, i
mogu reći da u poslednjih sedam meseci nemamo nijednog građana koji je
otputovao i koji se pridružio ovom zlo, u Siriji i Iraku. Kosovo mora da
nastavi da bude odlučna u borbi protiv ekstremizma i terorizma. Zbog
toga, želeo bih da naglasim da ne samo država već i Islamska zajednica i
razne interesne grupe treba da uvide greške u govoru mržnje koje se
transformišu u akcije ubijanja.
Ali, isto tako činimo grešku ako dozvolimo da naša srca zatamne od
straha i cinizma. Ujedno, ne smemo dozvoliti da se program protiv
fundamentalizma i ekstremizma iskorišćava u komercijalne svrhe. Ne
možemo ostati po strani i kritikovati, vladu, policiju ili verske vođe,
podsmevajući i vređajući njih, ili negiranjem njihovog angažmana ili
uloge koje imaju u društvu.
Dozvolite mi da ponovo citiram Papa Franju iz jednog ranijeg govora:
“Dijalog, sa svime što nosi sa sobom, podseća nas da niko ne može ostati
samo posmatrač sa strane. Bitka se dobija samo direktnim suočavanjem sa
njom. Svako, od najmlađeg do najstarijeg treba da igra aktivnu ulogu u
izgradnji integrisanog i pomirljivog društva. Ova kultura dijaloga može
doći samo u slučaju da svako od nas ima značajnu ulogu u planiranju,
izgradnji i jačanju dijaloga. Situacija danas nam ne omogućava da
ostajemo po strani i posmatramo probleme drugih. Istina je suprotna,
treba da nas na snažan način inspiriše da preuzimamo društvenu i ličnu
odgovornost da radimo na dijalogu, razumevanju i pomirenju.
Dakle, dragi gosti, mi i vi imamo obavezu da aktivno učestvujemo u
dijalogu, da afirmišemo vrednosti ljubavi, a ne da ostanemo po strani i
da se međusobno optužujemo ili, još i gore, da ostanemo posmatrači ne
dajući ni najmanji doprinos u afirmisanju dijaloga. A to se može postići
samo uz angažovanje svih, institucija zemlje, svih mehanizama zemlje,
civilnog društva, medija i svih osoba koje imaju uticaja na javno
mnjenje. Sa moje i strane i sa strane institucija na Kosovu, sva ova
mišljenja i svi ovi stavovi će imati kontinuirano partnerstvo.
Konačno, imam čast da danas pričam pred vama i da vam čestitam na
otvaranju ove konferencije pete po redu poželeći vam srećan rad. Verujem
da ćete imati potpuni uspeh u raspravi o pitanjima koja se mogu
pokrenuti ovde, zato hoću da verujem da platforma izgrađena od vas će
biti aktivna platforma i za nas.
Neka je mir sa vama i Bog vas blagoslovio.
Ovaj post je takođe dostupan na jeziku: SQ