Po ovakvom sunčanom danu, kako i priliči prolećnom danu, drago mi je što smo se sastali u našoj divnoj Blinaji (Lipovoj šumi) radi obeležavanja Međunarodnog dana šuma.
Blinaja je dokaz koji sam za sebe govori o važnosti zaštite i održivog gazdovanja šumama. Blinaja je i razlog zašto se moramo institucionalno i društveno mobilisati za očuvanje šuma u našoj zemlji.
Verujem da su svi koji su prisutni na ovom događaju svesni značaja šuma. Ali to nije uvek slučaj sa dobrim delom društva. Kao i mnoga druga pitanja, i kada je u pitanju očuvanje šuma, često se primenjuje mentalitet „ima ko o tome brine“. Ali odgovornost za zaštitu šuma, koliko god da je institucionalna i kolektivna, takođe je individualna.
Šume su izvor života i zaštita života na zemlji. Koliko god da su važne za održavanje ljudskog života, flore i faune na zemlji, dugujemo im da brinemo o njima i da ostavljamo u nasleđe generacijama koje dolaze za nama.
Naše šume čine 41 odsto ukupne teritorije zemlje. Na osnovu višegodišnjeg nezavisnog istraživanja sprovedenog na osnovu satelitskih snimaka u poslednjih 20 godina, shvatamo da smo izgubili 7618 hektara šuma. Prema istom istraživanju, ovo je jednako gubitku polovičnog fudbalskog terena u vrednosti šuma, svaki dan od 2000. godine.
Takva situacija je izuzetno uznemirujuća i bolna. Nezakonita seča, uz požare i loše upravljanje šumama su među glavnim faktorima koji su uticali na taj pravac.
Ipak, drago mi je što smo danas ovde na poziv ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja g. Pecija, koji pokazuje posvećenost tome da ovu situaciju radikalno promeni i da bude među prijateljima šuma, prenoseći jasnu poruku o važnosti saradnje i institucionalne koordinacije za očuvanje šuma.
Uostalom, nikada ne smemo zaboraviti da su šume glavna adresa naših lepih dana provedenih u prirodi, sklonište za životinje i izvor hrane i čiste vode, garantuju nam očuvanje biodiverziteta, a takođe pomažu u kontroli poplava i zaštiti zemljišta od erozije i uništavanja. Na kraju krajeva, šume su pluća naše prirode – one su glavni izvor kiseonika i glavni upijač ugljenika. Odnosno, kao što sam već rekla – šume su sam život i garant postojanja i blagostanja svih ljudi na svetu.
Upravo zbog tog razloga smo godinama, na Dan planete Zemlje, zajedno sa ministrom Pecijem i ministrom Aliuom, udruživali snage i obavezali se da ćemo zasaditi milion stabala u roku od godinu dana kako bismo obnovili deo štete prouzrokovane tokom godina krčenjem šuma. Ali pre svega, kako bi smo darivali prirodu kao što ona daruje nas svakoga dana.
Želim da zaključim govoreći o jednoj od zabrinutosti koja iz dana u dan doprinosi šteti našim šumama. Da govorim o nivou otpada u šumama. Želim da istaknem da sa ovom praksom treba odmah prekinuti. Ne možemo da uživamo u prirodi, šumama i lepotama i da od njih uzmemo najbolje, a da ostavimo na drugoj strani otpad u zamenu. Slike prostora zagušenih đubretom susrećemo u svakoj šetnji i u svakom izlasku u prirodu. Ovo je neoprostivo, stoga apelujem na pojedince, ali i sve institucije na sistematski rad po ovom pitanju i na visoku svest i odgovornost.
Čuvajmo šume, da bismo zaštitili sam živote!
Srećan svima Međunarodni dan šuma. Hvala vam!