Predsednica Republike Kosovo, gospođa Atifete Jahjaga prisustvuje Samitu predsednika regiona Zapadnog Balkana, koji se u organizaciji Predsednika Slovenije, g. Borut Pahor i Predsednika Hrvatske, g. Ivo Josipović održava u Brdo kod Kranj-a u Sloveniji.
Na Samitu u Brdo prisustvuje i predsednik Republike Francuske, Francois Hollande.
Na Samitu u Brdo takođe prisustvuje i predsednik Crne Gore, predsednik Albanije, predsednik Makedonije, predsednik Srbije i predsednik Bosne i Hercegovine.
Samit u Brdo je usredsređen na regionalnu saradnju i evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.
U nastavku sledi govor predsednice Jahjaga na plenarnoj sednici Samita:
Poštovani Predsednik Hollande,
Predsednik Pahor i Predsednik Josipović,
Predsednici zemalja regije,
Posebno je zadovoljstvo sastati se ponovo na jednom kratkom vremenskom periodu da obnovimo naše posvećenje za Evropsku agendu i da jačamo bilateralne odnose, platforma ova koja ujedinjava sve naše građane i koja je prostirala put stabilnosti i prosperiteta u našem regionu.
Posebno sam sretna što je među nama Predsednik Hollande, koji podržava inicijativu Slovenije i Hrvatske za pomoć šest ostalim zemljama regiona u pravcu ispunjavanja potrebnih kriterija za članstvo u EZ-e i u pravcu jačanja susednih odnosa. Potpuno sam ubeđena da ćemo svi mi postati članovi EZ-e u jednoj bliskoj budućnosti. Evropski put svake države treba da bude garantovan i održiv.
Mi imamo potrebu za vašu pomoć dok smo u toku preduzimanja internih reformi u svakoj našoj zemlji, dok smo u toku adresiranja preostalih nesuglasica jednog sa drugim i otvaramo put iskrenom dijalogu kao susedi. Vaše prisustvo i vaša politička volja da nastavljate politiku proširenja pokazuje da nesretni period istorije prošlog veka niti će određivati budućnost regiona a niti će odrediti granice Evrope.
Mi sebi trebamo podsetiti cilj i razlog za koji je osnovana Evropska Zajednica i zašto se pokazala toliko uspešnom. Evropa je ostvarila uspeh zadnjih pet decenija kao nikada ranije. Ne samo da su države osnivači imali stalni razvoj, nego zajednica (Unija) je pomogla smanjenje razlike razvijenosti u Evropu, pružajući pomoć zemljama koje su zaostale zbog događaja prošlih decenija.
Mir je doneo ne samo neviđeni rast i razvoj, nego je doneo i jedan period političke stabilnosti, slobodu kretanja i jedno dublje razumevanje među ljudima i nacijama.
Na sličan način, politički napredak koji smo uočili u regionu samo tokom prošle godine je bio nezamisliv pre samo jedne godine. Ova promena koja je obuhvatila države omogućena je samo sa jednim jasnim ciljem i potrebom za evropsku integraciju i postignut je putem dijaloga,
To je jedna vizija podržavana od naših građana pošto mi imamo mnogo toga pružiti Evropskoj Zajednici. Mi percipiramo našu integraciju u EZ-e kao jedan rezultat koji je koristan za sve.
Politička volja i lideri, da bi reformirali naše privrede i konsolidovali vladanje zakona, kao ključne oblasti, – trebaju preduzeti ovaj veliki korak, kao što je odlučno opredeljenje zemalja EZ-e, da nas upućuju tokom ovog procesa. Najveći deo ovog teškog posla treba da se obavlja od samih država koje imaju aspiracije i kao što sam rekla, mi na Kosovu nećemo tražiti kratke puteve (prečice) jer mi imamo potrebe za ove reforme kako bismo obezbedili ustrajnost.
Pošto smo svesni izazova sa kojima se sučeljava svaka država i za poslove koji se trebaju obavljati, mi isto tako trebamo biti svesni mogućnosti koje proizilaze iz regionalne saradnje. Koristim priliku da se još jednom zahvalim Sloveniji i Hrvatskoj što su preuzele na sebe olakšanje i definiranje okvira ove tako potrebne saradnje.
Na premisama buduće saradnje za jedan održiv mir i stabilnosti, mi, države regije, trebamo zajedno raditi. Mi smo imali jednu gorku prošlost, jednu prošlost od koje moguće da se nismo još oporavili, čije posledice nastavljamo ispaštati, ali sada smo u toku ujedinjenja u pravcu vizije koja obećava jedno ujedinjenje Evrope.
Od životnog je značaja da ova naša saradnja bude sveobuhvatna i svestrana. Nijedna vrsta saradnje u regionu ne može biti kompletna bez učešća Kosova; nijedna od regionalnih politika neće se moći stavljati u funkciji bez da se obuhvati i Kosovo i projekat Evropske Zajednice će biti nedovršen bez potpunog članstva zemalja Zapadnog Balkana.
Naša saradnja može poprimiti jedan takozvani “mini Šengen“, te onu dobru Evropsku praksu putem koje zemlje koje imaju aspiracije mogu da razvijaju prisne bilateralne odnose i regionalnu saradnju, da investiraju u izgradnji mehanizama i politika koje će razviti ekonomsku saradnju, da stvore mogućnosti i inicijative za jednog i drugog da bi podsticale ekonomski razvoj, da intenziviraju broj zajedničkih projekata kapitalnih investicija, koristeći fondove Evropske Zajednice ili razne razvojne fondove.
Mi svi imamo koristi od zajedničkih projekata i biti ćemo vezani uz ove projekte, kako bismo osigurali održiv mir za generacije koje dolaze.
Predsednik Hollande, Predsednik Pahor i Predsednik Josipović,
Predsednici država Zapadnog Balkana,
Evropska perspektiva treba da bude sveobuhvatna, treba da nastavlja ulivati nadu i konkretne inicijative za ekonomsku i društvenu transformaciju.
Regionalna perspektiva članstva, koja nas sve ujedinjuje, treba da nadvlada bez ikakve sumnje nad sumnjom o opravdanosti politike otvorenih vrata, jer ova perspektiva je do sada dala vrlo opipljive rezultate.
Proces u sredini kojeg se sada nalazimo, treba da je nepovratan.
Mi činimo sve potrebno kako bismo uticali na naše vlade da one razvijaju konkretne programe saradnje za ispunjavanje postavljenih kriterija za članstvo u EZ-e.