U Prištini je danas otkrivena spomen ploča u čast 42slovačka vojnika koji su izgubili život u vazdušnoj nesreći vraćajući se iz njihove misije u okviru KFOR-a na Kosovu, pre deset godina.
Podizanje spomen ploče, za slovačke vojnike, koja je postavljena u Gradskom parku u Prištini bila je inicijativa predsednice Jahjaga.
Njeno otkrivanje izvršili su predsednica Jahjaga i g. Miroslav Lajčák, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova i za evropska pitanja Republike Slovačke.
Na ceremoniji su učestvovali predstavnici centralnih i lokalnih institucija, akreditovani ambasadori u našoj zemlji, kao i drugi gosti.
U jednom govoru koji je održan povodom toga, predsednica Jahjaga je navela:
Danas smo se okupili kako bi smo se setili četrdeset i dva slovačka vojnika , koji su pre 10 godina, po završetku njihove misije u okviru KFOR-a, mirovnih snaga na Kosovu, izgubili život u tragičnoj vazdušnoj nesreći, koja ujedno obeležava i najveći gubitak ove misije NATO-a na Kosovu.
Ova 10. godišnjica jeste taj put kojim Republika Kosovo želi da prizna pojedinačnu žrtvu 42 slovačka vojnika za mir i slobodu, i da se zahvali Slovačkoj kao državi na njenoj odlučnosti da poseje seme stabilnosti na Balkanu, šaljući njene vojnike kako bi se održao mir na Kosovu.
Četrdeset i dva imena, koja smo napisali na ovoj spomen ploči, na ovom mirnom mestu u našem glavnom gradu, biće večni podsetnik vrednosti i ideala, koje nas ujedinjuju kao narod i kao ljude. Zbog jedne velike stvari, svakoga od nas. Za čovečnost.
Oni, generacija vojnika koji su poslati iz 29 zemalja doprinosioca KFOR-a, tokom jednog takoreći perioda od dve decenije, imaju mnogo razloga da se danas osećaju ponosnim, kada vide jednu zemlju koja je nekada bila zahvaćena ratom, a danas je gospodar svoje sudbine, putujući prema prosperitetu, prema Evropskoj uniji i NATO-u.
Mi smo posvećeni tome da izgradimo jednu državu prosperiteta, jedno Kosovo koje će biti faktor stabilnosti u regionu i šire. Danas, nasuprot celokupnoj žrtvi na našem demokratskom putovanju, uz podršku naših strateških partnera i uz pomoć naših prijatelja, mi smo napredovali, ubeđeni u naše evroatlantsko opredeljenje i nepokolebljivi u tome da ovaj cilj postignemo.
Kao što svedoči i ovaj spomenik, kao i mnogi drugi spomenici na Kosovu, sloboda traži mnogobrojne žrtve. Sloboda dolazi uz jednu visoku cenu, ali njena vrednost je mnogo veća. Kao što je i naš zadatak da je branimo. Jer ona je osnova mira.
Ovih četrdeset i dva čuvara mira i hiljade drugih koji su prošli kroz Kosovo, neodvojiv su deo naše nove istorije. Kosovo će uvek biti zahvalno na njihovom doprinosu i na ovoj žrtvi.
Na ceremoniji je govorio i zamenik premijera Miroslav Lajčák,koji je rekao:
Danas smo se ovde okupili kako bi smo obeležili desetu godišnjicu najveće tragedije u istoriji vojnih snaga Slovačke. Pre deset godina, 19. januara, 42 slovačka člana KFOR-a, koji su sa čašću i poštovanjem ispunili njihove zadatke na Kosovu, pošli su kući, kako bi konačno zagrlili žene, decu i njihove roditelje. Ali, nažalost, oni nikada nisu stigli njihovim kućama.
Četrdeset i dvoje od njih je poginulo kada se avion koji ih je nosio, srušio. Oni su njihovu sreću pronašli u Hejce, u jednom malom mađarskom selu, pored naše zajedničke granice. Na kraju, samo se jedan vojnik vratio u otadžbinu, kojoj je, zajedno sa ostalim vojnicima, služio ponosno. Ima jedan herojski ep; heroj završi misiju i umire. Nažalost ovo nije knjiga. Ovo je deo stvarnog života. Naše trupe su bile i ostaju pravi heroji, koje slovački narod neće nikada zaboraviti.
Lično se sećam dolaska naših trupa KFOR-a, koja se dogodila tokom mog mandata kao ambasadora Slovačke u Beogradu, ali isto tako odgovoran sam bio i za Kosovo. Često sam putovao da ih posetim ovde. Bio sam svedok odlučnosti, strasti i njihove volje tokom izvršenja obaveza poznavao sam njihovu rutinu, delili smo brige i bio sam prezadovoljan njihovim karakterom. Tragedija je duboko dotakla moje srce i moju dušu.
Poštovana gospođo predsednice, mnoge reči iskrene zahvalnosti upućujem vama, na vašoj inicijativi da podignete ovaj spomenik. To je za one koji su izgubili život, nakon što su dali sve od sebe za budućnost Kosova. Sada, oni mogu da počivaju u miru, na simboličan način u centru Prištine, u gradskom parku.
Zahvalni smo kosovskom narodu koji nije zaboravio tešku sudbinu ovih vojnika i ono što su oni uradili za izgradnju mira i stabilnosti u čitavom regionu.
Kada je Slovačka započela učešće u KFOR-u, u septembru 1999. godine, Kosovo je bilo još na početku njegovog razvoja nakon sukoba. Bilo je dosta nepoznatog, nepoverenja i opasnosti po sigurnost, ali takođe puno očekivanja i nade. Međunarodna vojna misija je donela mir, međusobno poštovanje i održivu stabilnost. Slovačkim vojnicima su određeni različiti zadaci. Ono su u početku bili fokusirani uglavnom na hitne prioritete. Pomogli su u rekonstrukciji infrastrukture koja je bila oštećena nakon rata, kako bi poboljšali svakodnevni život ljudi. Kasnije su učestvovali na deminiranju zemlje i sprečavanju nasilja među etničkim grupama. Sve njihove aktivnosti su za cilj imale pomoć, podršku i održavanje mira.
Danas, mi vidimo koliko je puno postignuto uz pomoć međunarodne zajednice. Kosovo gradi njegove institucije, prihvata zajednička pravila i stvara dobre uslove za sve, bez obzira koje su etničke ili verske pripadnosti. Kosovo želi da ih učini da se osećaju kod kuće, a što je korektno. Vidite li vojnici, moji dragi sunarodnici, da vaša žrtva nije bila uzaludna. Napustili ste ovaj svet veoma rano, ali ste otišli onda kada ste hrabro pomogli ovoj maloj tački na svetu, zvanoj Kosovo, da postane srećnija zemlja za živeti u njoj.
Kosovo smo što je obeležilo jedan veoma veliki uspeh na svom bitnom putovanju prema Evropi. Zajedno uz slovačku podršku, vi ste potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, uz jedan osetljiv potencijal kako biste doprineli njegovom socijalnom i ekonomskom razvoju. Ovo takođe svedoči da ima konkretne evropske perspektive za one koji izvršavaju kućne zadatke i daju rezultate.
Ovo će sigurno doneti pozitivnu energiju u sprovođenju svih potrebnih reformi. Osim toga, ne mnogo ranije, Slovačka je prolazila kroz iste procese. Sećamo se teškog posla koji je trebalo uraditi. Dakle, dozvolite mi da vam kažem, bravo Kosovo, nastavite ovako. Ali, jedan narod treba da svedoči o njegovoj zrelosti i afinitetima prema evropskim vrednostima a to radi rešavajući svoje probleme putem konstruktivnog dijaloga i odlučnog angažovanja. Suzavac, bacanje jaja i blokada državnih institucija nisu put kojim treba ići.
Na kraju, treba pomenuti još jedno pitanje; dijalog između Prištine i Beograda je jedina održiva alternativa prema postizanju normalizacije između ove dve stranke. Ključ za uspeh nalazi se u istorijskom sporazumu iz aprila 2013. Godine, koji je dalje specifikovan principima zajednice opština sa srpskom većinom iz avgusta 2015. Godine, i objašnjenja koja su usledila od strane Ustavnog suda Kosova. Nema malih i velikih pitanja. Sva su podjednako jednaka. Za Kosovare, Srbe, kao i za Evropljane. Samo putem dijaloga mogu se identifikovati zajednički interesi, kako bismo region Balkana doveli tamo gde mu je i zasluženo mesto. I ovo je budućnost Balkana o kojoj se svi nadamo. Siguran sam da i su se i pripadnici slovačkog KFOR nadali, kada su pošli odavde na njihov poslednji put pre 10 godina.
Hvala vam na učestvovanju na ceremoniji i na časti koju ste ukazali mojim sunarodnicima koji su pali. Molim vas poštujte sećanje na njih. Hvala vam puno.
Nakon završetka ceremonije, predsednica Jahjaga je na sastanku u njenom kabinetu dočekala slovačkog zamenika premijera Miroslava Lajčáka, sa kojim je razgovarala o opštim događanjima na Kosovu i regionu, o evropskoj agendi Republike Kosova, procesu liberalizacije viza i produbljenju saradnje između Kosova i Slovačke.