Poštovani predsedniče Skupštine g. Konjufca,
Poštovani premijeru Kurti,
Veoma poštovani prijatelju Kosova, ambasadore Walker,
Poštovani zamenici premijera, ministri,
Predstavnici institucija naše Republike,
Poštovani ambasadori i diplomate,
Poštovani predsedniče Aliu,
Poštovane porodice žrtava masakra u Račku,
Poštovani preživeli ovog masakra,
Veoma poštovani prisutni,
Na 25. godišnjicu masakra u Račku, ponovo smo ovde da obeležimo i odamo počast svim onim civilima čije je živote srpski režim surovo oduzeo 15. januara 1999. godine.
Ovde smo zato što je masakr u Račku naše trajno podsećanje na brutalnost nad decom, ženama i muškarcima, koji su stradali samo zbog svoje pripadnosti, samo zato što su bili Albanci.
Ali danas nismo ovde samo da se setimo žrtava i da izrazimo bol za njima, mi smo ovde pre svega da tražimo pravdu.
15 januar 1999. godine uzdrmao je temelje ljudske svesti svuda u demokratskom svetu, jer je svet doživeo jedan od najstrašnijih masakra koji se dogodio u Evropi krajem 20. veka.
Ovaj masakr ima žive svedoke koji su iskusili užas tog dana.
Pored preživelih žitelja, čija su svedočanstva neophodna ne samo za naše istorijsko pamćenje, već i za otkrivanje počinilaca zločina, ovaj masakr je imao i glavnog svedoka, koji je sa nama i na ovoj godišnjici, ambasadora Williama Walkera.
Najtužniji događaj u svom životu, ambasador Walker je nedvosmisleno i na osnovu onoga što je video na Kodra e Bebushit nazvao masakrom i zločinom protiv čovečnosti.
Ovo snažno svedočanstvo okrenulo je čitavu našu borbu za slobodu protiv genocidnog Miloševićevog režima.
Ovaj masakr je podstakao svetsku diplomatiju, koja je intenzivirala napore da se zaustavi varvarstvo protiv albanskog naroda na Kosovu i istovremeno ojačala napore devojaka i momaka OVK za slobodu zemlje.
Kao i onog dana kada je zločin u Račku okarakterisan kao zločin protiv čovečnosti, i danas treba da govorimo konstantno i svuda da su u ovom malom selu sa velikom istorijom ubijani nemoćni i nenaoružani civili, pa poziv na pravdu za njih je u cilju zaštite ljudskog dostojanstva žrtava i njihovih porodica.
Traženje pravde nije samo zahtev, to je sveta dužnost koja prevazilazi granice, nadilazi etničke i političke pripadnosti.
Porodice masakriranih u Račku, koje i dalje nose teret gubitka i bola svojih članova, zaslužuju da se počinioci ovog zločina protiv čovečnosti privedu pravdi. Oni i naša država su na strani istine. A ta istina je najbolje sažeta u rečenici ambasadora Walkera: U Račku se dogodio zločin protiv čovečnosti!
U Račku je još jednom, kao i u svakom masakru nad civilima u našoj zemlji, otkrivena namera tadašnjeg srpskog režima da istrebi albanski narod na Kosovu.
Poziv na pravdu još jednom potvrđuje našu veru u trijumf istine nad surovošću, odgovornosti nad nekažnjivosti i humanosti nad mržnjom.
Poštovani prisutni,
Masakr u Račku, koji je ispunjen neopisivim bolom za porodice žrtava i za sav naš narod, podseća nas da su sloboda i mir imali izuzetno visoku cenu.
Zato smo danas tu da kažemo svim porodicama koje su izgubile svoje najmilije, masakrirani u Račku su i naša porodica, oni su naš zajednički bol, oni su naš stalni bol.
Porodice i preživeli pokazuju dostojanstvo i hrabrost u suočavanju sa ovom tragedijom, pokazujući primer ljudske hrabrosti i otpornosti, uvek tražeći samo pravdu.
Činjenice su moćnije od neprekidne srpske propagande, istina je uvek moćnija od laži, pa za Račak postoji samo jedna istina. 1999. godine genocidni režim, Miloševićev režim, brutalno je ubijao civile.
Ova istina je bila tada, ova istina je danas i zauvek će ostati u analima istorije.
Koliko god se režim trudio da negira konstantan režim Miloševića, Vučića, koji danas zatvara i sramoti i same Srbe koji prihvataju ovu istinu i stavljaju cveće na grobove dece stradale u ratu.
Dakle, Račku je potrebna pravda, jer je pravda garancija da se ovakvi jezivi zločini nikada više ne ponove!
Samo pravda daje smisao miru i slobodi.
Neka se nikada ne zaboravi oni koji su pali u Račku!
