Pedeset godina ranije, jednog hladnog januarskog dana, francuski predsednik Charles de Gaulle i nemački kancelar Konrad Adenauer skupili su hrabrost i odvažnost činiti ono što nisu učinili njihovi prethodnici – menjati smer istorije.
Poštovani rukovodioci institucija Republike Kosovo,
Poštovani Ambasador Federalne Republike Nemačke,
Poštovana Ambasador Republike Francuske,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Pedeset godina ranije, jednog hladnog januarskog dana, francuski predsednik Charles de Gaulle i nemački kancelar Konrad Adenauer skupili su hrabrost i odvažnost činiti ono što nisu učinili njihovi prethodnici – menjati smer istorije.
Oni su menjali ne samo budućnosti svojih zemalja, iako u ratnim ruševinama i stanju trajne nesigurnosti, postavili su kamen temeljac jedne ujedinjene Evrope.
Jedne Evrope u miru i prosperitetu, gde suverene i nezavisne države – do juče neprijateljske zemlje – će se posvetiti jednoj zajedničkoj evropskoj viziji.
Ovaj će korak povećati njihovo blagostanje i potpuno izbledeti mogućnost obnavljanja mržnje i razaranja koje je okarakterisalo odnose Francuske i Nemačke tokom Prvog i Drugog Svetskog rata.
Saglasili su se da istorijske greške, koje su minirale svako nastojanje za izgradnju jednog normalnog života za građane Evrope, ne mogu se poboljšali bez priznanja već nastale realnosti u ove dve države.
Da ekonomski napredak i vrednosti ideala demokratije ne mogu se ostvariti bez jednog prethodnog okončanja neprijateljstva,
Da mir i unutrašnja stabilnost, koji je ujedno i ključ za jačanje prema inostranstvu, ne mogu se graditi pod pretnjom. Da ukupni napredak Evrope i ovih dveju zemalja posebice ne može se odvijati bez jednog istorijskog pomirenja među njima; bez zaboravljanja istorije i žrtve čitavih generacija za očuvanje teritorijalne celovitosti dveju država, ali uz zakletvu da rat nikada ne zauzme mesto dijaloga i da se gorka prošlost, puna žrtava i patnje, više ne ponavlja.
Danas, uzduž i popreko Evrope, koja je u ovih pet decenija spoznala napredak kao nikada ranije, sa pijetetom se podseća na ovaj istorijski potpis sporazuma o prijateljstvu sklopljenog između dve države priklještene u ratno stanje, između dva naroda koji su u moderna vremena znali samo o uzajamnoj mržnji.
Upravo je ovaj Elysees-ki Pakt koji je spajao podeljenu Evropu, oživljavajući jednu uniju vrednosti, jednog saveza saradnje, jedne dugoročne vizije i jedne alternative koja će se snažno suprotstaviti neprijateljstvu i rat činiti nepostojećim.
Poštovani prisutni,
Odražavanje jednog tako važnog istorijskog događaja danas se čini još bližim, u ovom periodu zbivanja na Balkanu, dok snažno nastojimo menjati smer istorije, da bismo ostavili za sobom mržnju, gubitke i patnje koje su prožimali život mnogih od nas.
Kao što dokazuju memoari dvoje istorijskih francuskih i nemačkih ličnosti, da se stane na čelo ovih nastojanja radi normalizacije odnosa između dve zavađene države nije lako, jer za mnoge su još uvek otvorene rane i patnje su još uvek sveže. Šta više, pravda još uvek nije u potpunosti uspostavljena.
Ali, dijalog i uspostavljanje poverenja ostaju jedina mogućnost za obvezivanje država da preuzimaju na sebe njihove obaveze jedne prema drugoj i da se odgovorno ponašaju prema susedima, na osnovu zakona i međunarodnih konvencija, nikada ne zaboravljajući ko je agresor a ko žrtva.
Upravo je ovo duboko ubeđenje da mlađim generacijama ne možemo ostaviti na teret stara neprijateljstva, što nas obavezuje da danas trasiramo put normalizacije odnosa sa Republikom Srbije, kao dve nezavisne i suverene države, koje pregovaraju sa jedinim ciljem da poboljšaju blagostanje naših građana, zaostalih kao taoci agresivnih i hegemonističkih politika jednog prošlog gledišta.
Kao rukovodioci Republike Kosovo, mi smo dokazali naše posvećenje i preuzeli smo odgovornost, da sa posredovanjem Evropske Zajednice i snažnom podrškom Sjedinjenih Američkih Država, da pregovaramo sa Republikom Srbijom o boljoj budućnosti za naše građane u jednu Ujedinjenu Evropu.
Zapadni Balkan ne može više ostati talac ničije volje a niti ideja prošlosti.
Došlo je vreme da mislimo za budućnost, da poboljšamo blagostanje naših naroda i da ostvarimo naš strateški cilj integracije u Evropsku Zajednicu i NATO.
Na ovu evropsku agende/orjentacije, obećanje i posvećenje Evropske Zajednice da održi otvorena vrata za države Balkana, da gledamo napred i da se jednom za uvek ubedimo da ćemo, kao suverene i nezavisne države, ubrzati naš put u pravcu Brisela recipročnom saradnjom a ne ometanjem jedan drugog.
Zapadnom Balkanu ne nedostaje hrabrost za menjanje sadašnjosti radi budućnosti. Ovom regionu treba više oslonca i podrške radi menjanja starog gledišta i radi gledanja u pravcu zapadne civilizacije.
Evropska zajednica, kao i mi, današnji lideri, ima jednu istorijsku priliku realizacije obećanja za ujedinjenu Evropu. I nama treba odvažnost i više duhovne snage, treba nam više poštovanja jednog i drugog radi otvaranja velikih vrata evropske porodice, kojoj pripadamo.
Radi današnjice, radi budućnosti.
Dame i gospodo,
Malo vremena nakon što su stranke potpisale Pakt Prijateljstva u Francusku, francusko – nemački sporazum je zaostao u praksu, podstičući Predsednika de Gaulle da isti upoređuje sa kratkim životom cveta ruže.
“Istina je da ruža ima kratak život, ali ruža je cvet koji vremenski najviše traje. Izdržava zimu,” izjavio je tada nemački Kancelar.
“Ruža živi u jutro…,” rekao je de Gaulle.
“Ali vrt sa ružama ima dug život ukoliko želiš.
Preživi i cveta.”