Veoma draga deco,
Poštovana Sebi,
Poštovana Marija,
Poštovani prisutni,
Draga Vlora,
Poštovana gospođo Shabiu
Poštovane devojke,
Veoma draga deco, još jednom najdragocjeniji naše Republike,
Poštovani učesnici,
Pre deceniju 11. oktobar počeo je da se obeležava kao dan devojčica. Dan posvećen njima znači više pažnje i više jednakih mogućnosti.
Ovaj dan ima za cilj da odgovori na potrebe i izazove sa kojima se suočavaju devojčice i istovremeno da promoviše osnaživanje devojčica i njihovih prava.
Danas su naše devojke postale uzori inspiracije.
Od Majinde, preko Nore i Distrije, Due, Rite do naše sjajne Medine, sve nas čine ponosnim.
Postali su najbolji ambasadori naše zemlje. Oni su slika današnjice, oni su oličenje naše Republike. Zato svi treba da budemo ponosni na izuzetan potencijal naše dece.
Iako naše devojčice svakodnevno dokazuju da su dostojni borci protiv nejednakosti, stereotipa i diskriminacije, to nije dovoljno, zato moramo nastaviti da se trudimo da devojčicama obezbedimo siguran život, obrazovanje, puno zdravlje i jednake šanse da zablistaju kad god i gde god.
Moramo stvoriti priliku da devojčice ostvare svoj puni potencijal, kao što te mogućnosti imaju i dečaci.
Ništa više od toga da rade šta žele i šta odluče svojim životom.
Ovo je naša svakodnevna obaveza i preduslov za društvenu transformaciju, kojom se deci pruža mogućnost da otklone sve izazove sa kojima se suočavaju.
Što su moćnija naša deca, i ravnopravniji devojčice i dečaci, to će moćniji biti žene i muškarci sutrašnjice.
Ovaj naš cilj rukovodi našim radom. Takođe bih citirala izjavu Njenog pokojnog Veličanstva, kraljice Elizabete Druge, koja je, kao što znate, preminula pre nekoliko dana. Govorila je da: „Kada se život čini teškim, hrabri ne odustaju i ne prihvataju poraz, već su odlučniji nego ikada da se bore za bolju budućnost.
Naše devojke i momci imaju hrabrosti. Njihova hrabrost je nada u promene i obaveza svakog od nas da težimo ravnopravnom društvu, gde jednake mogućnosti postaju naš način života.
Poštovani učesnici
Oktobar nije samo mesec devojčica, već i mesec podizanja svesti o osobama sa Daunovim sindromom. Oni su kao mi, slični i različiti, ali jednaki. Svako dete treba da ima pravo i mogućnost da ostvari svoj istinski potencijal, zato nam nije potrebno, ne samo sveobuhvatno obrazovanje, već i sveobuhvatno društvo, gde svaki član našeg društva podržava svakog drugog člana.
Samo ne prejudicirajući i ne stvarajući socijalne isključenosti, već uključivanjem svih u donošenje odluka, deca sa Daunovim sindromom će moći da se osećaju ravnopravnim i integrisanim delom našeg društva.
Našoj deci nije dovoljno, niti treba da uživamo, radimo i pričamo samo jedan dan. Deca sa Daunovim sindromom imaju potrebe svakog dana u našim životima. Svaki njihov dan je i naš dan, a svaki naš dan u centar pažnje stavlja brigu o svakoj kategoriji našeg društva.
Osobe sa Daunovim sindromom, a posebno izuzetna deca sa Daunovim sindromom, imaju pravo i veliki potencijal da se osećaju kao ravnopravni deo našeg društva i da doprinesu našem društvu. Zato ih moramo maksimalno podržati i to ćemo učiniti. Različiti ljudi su bogatiji, s toga ljudi sa Daunovim sindromom zaslužuju dostojanstven život, aktivan život, sveobuhvatan život, doprinoseći zajednici i društvu.
Hvala vam na svemu što radite, svim udruženjima! Hvala vam što nikada ne odustajete! Želim vam prijatan dan!