Poštovani premijeru Kurti!
Poštovana ministarko Nagavci!
Poštovani zameniku ministra unutrašnjih poslova, Gašshani!
Predstavnici bezbednosnih i pravosudnih institucija!
Predstavnici ambasada i međunarodnih organizacija!
Dame i gospodo!
Zahvaljujem vam na organizaciji ove konferencije i na prilici da danas zajedno i u duhu Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima možemo razgovarati o izuzetno opasnoj pojavi za svako društvo, a samim tim i za naše društvo.
U vreme kada su tako opasne pojave za društvo postale globalne, naša mobilizacija bi takođe trebalo da bude zajednička. Dakle, obeležavanje ovog dana u našoj zemlji pokazuje ne samo osetljivost i brigu koju institucije zemlje pokazuju prema ovakvim pojavama, već i našu spremnost da sarađujemo i koordiniramo naše akcije sa važnim partnerima u borbi protiv takvih pojava.
Činjenica da danas pokrećemo kampanju protiv trgovine ljudima svedoči o spremnosti naših institucija da se suoče sa ovom opasnom pojavom, ali i da sarađujemo sa svim zemljama koje se susreću sa ovakvim situacijama, tako da saradnjom i koordinacijom sa drugim demokratskim zemljama, mi možemo postići naše ciljeve.
Zato koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu unutrašnjih poslova, a posebno nacionalnom koordinatoru za borbu protiv trgovine ljudima g. Gashaniju, na posvećenosti i odlučnosti radi koordinacije napora u borbi protiv ove pojave.
Trgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva i prava, već i stalni i duboko uznemirujući izazov naših društava.
Operativni prostor za trgovce ljudima se povećao2022. godine, uzimajući u obzir globalnu krizu izazvanu kao posledica ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine, koji je ozbiljno narušio globalni poredak i uticao da se svet uopšte pretvori u nesigurnije okruženje. Shodno tome, višestruko je proširio teren za trgovce ljudima.
Izbeglička kriza, izazvana kao posledica rata, zatim energetska kriza, izmenjeni ekonomski parametri, ali i krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i društvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava širom sveta omogućili su sve povoljniji prostor za trgovinu ljudima. Takve krhke situacije ohrabruju kriminalne mreže da pokušaju da iskoriste svaku rupu kako bi proširile svoje kriminalne aktivnosti. Ilegalna seksualna trgovina, posebno žena i dece u Ukrajini i oko nje je značajno porasla. Milioni žena i dece napuštaju svoje domove u potrazi za sigurnošću, a neki od njih na kraju pređu iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima. To je bol sa kojom se naša civilizacija mora suočiti i na koju mora dati pravi odgovor.
Drugo pitanje, koje želim da istaknem, je percepcija, često pogrešna, načina na koji trgovci rade. Za veliki deo društva trgovina ljudima deluje kao daleka pojava, koja pogađa samo određene grupe društva i podrazumeva izolovane radnje. U stvari, ovo je pogrešna percepcija. Jer trgovci ljudima ne utiču samo na određene kategorije društva, već iskorištavaju svaku priliku i ugrožavaju svačiju slobodu. Trgovina ne poznaje rasu, pol i godine.
Treće pitanje koje želim da istaknem je međusobni odnos trgovine ljudima sa mnogim sektorima društva. Kao što je poznato, bezbrojni biznisi, usko povezani sa mrežama trgovaca ljudima, često imaju za cilj da iskoriste nedostatak ekonomske perspektive i društvene nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Oni koriste nesreću nekih kategorija društva, pre svega kategorija siromašnih, da se nezakonito obogate. Država mora nastojati da upozna aktivnost svakog privrednog subjekta i da stvori mehanizme koji će sankcionisati one biznise koji zloupotrebljavaju svoju ulogu u društvu na štetu onih koji su možda ostali taoci siromaštva.
Oblici trgovine ljudima su različiti, od seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, prisilni rad, prisilno lišavanje slobode i srodne prakse, zato naš odgovor mora biti jedinstven i čvrst. Ovo, naravno, nije uvek lako. Trgovina ljudima se često može zakamuflirati iza drugih kriminalnih aktivnosti. Neretko se žrtve iskorišćavaju na različite načine i u okviru drugih nezakonitih radnji, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima ne istražuju i ne registruju kao takvi.
Nedostatak jednoobraznih sistema za identifikaciju i borbu protiv trgovaca ljudima, ali i nedoslednost u identifikaciji slučajeva trgovine ljudima u pojedinim zemljama regiona, zatim institucionalna ograničenja, ali i pristup država da prepuste borbu protiv ove pojave samo u rukama policije isključujući samo druge institucije, posebno isključujući inspektore rada u procesima identifikacije slučajeva, u nekim zemljama regiona direktno je negativno uticala na uspešnu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Međutim, Kosovo već daje dobar primer saradnje između Policije i Inspektorata rada, kako bi se žrtve trgovine ljudima identifikovale i kako bi im ponudila pravna podrška.
Poštovani učesnici!
Trgovina ljudima danas je dostigla alarmantne razmere. Svake godine širom sveta se trguje sa oko 27 miliona ljudi – 27 miliona žena, muškaraca i dece. Skoro tri četvrtine svih žrtava koje dolaze iz EU su žene i maloletne devojčice, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije, odnosno silovanja. One su i dalje najveće žrtve trgovaca ljudima. Deca takođe predstavljaju izuzetno zabrinjavajući broj žrtava unutar EU, od kojih su većina takođe male devojčice, kojima se trguje radi seksualne eksploatacije. Ovo je izuzetno ozbiljna zabrinutost za mnoge zemlje. Na Kosovu, 86% žrtava trgovine su žene i devojke, dok je više od 60% njih mlađe od 18 godina.
Još jedna uznemirujuća dimenzija, koju želim da istaknem, jeste da je, kao i u celom našem regionu, pa i na Kosovu, statistika i dalje nepotpuna. Ali, malobrojni statistički podaci koji postoje govore jednim glasom: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je glavni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima. Drugi preduslov je, naravno, vladavina prava, za koju nikada nije bilo više političke volje i konkretnih akcija nego sada.
Zato moramo da nastavimo da delujemo. Zato što je neophodno da zajednički povećamo efikasnost državnog i međudržavnog delovanja. Saradnja je ključ uspeha u ovoj borbi. Moramo i dalje jačati državne organe koji imaju odgovornost za prevenciju, ali i svest građana protiv ovih zločina.
Ohrabrujuća je činjenica da je Kosovo već usvojilo novu Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, kao i akcioni plan za nju. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obeštećenje žrtava. Međutim, malobrojne kazne za trgovce ljudima i izricanje veoma niskih kazni od strane pravosudnog sistema mogu uticati na naš kolektivni uspeh u borbi protiv trgovaca ljudima, tako da želim da ohrabrim pravosudne institucije da tretiraju slučajeve trgovine ljudima predano profesionalno, sa integritetom.
Ono što situaciju čini još više uznemirujućom jeste činjenica da mreže trgovine ljudima sve više pokazuju više nivoe „profesionalizma“ i stručnosti, kao i sofisticiranost u korišćenju svojih ilegalnih metoda. U tom pravcu, posebno je primetna zloupotreba informacionih tehnologija od strane kriminalaca za regrutovanje i eksploataciju žrtava trgovine ljudima.
Suočeni sa takvom realnošću, članstvo Kosova u međunarodne i regionalne bezbednosne organizacije, a posebno u INTERPOL-u, nije samo politička ambicija jedne suverene zemlje. To je neophodno radi zaštite građana. Stoga bi takvo članstvo višestruko uticalo na bolju koordinaciju sa drugim zemljama u održavanju bezbednog globalnog okruženja, kao i u borbi protiv pojava kao što je trgovina ljudima.
Kao što sam rekla na početku ovog govora, trgovina ljudima ne postoji samo u jednoj zemlji i jednom narodu. Ona je internacionalan, kao što borba protiv nje mora biti i globalna. Bez pune saradnje država i službi, bez koordinacije rada bezbednosnih institucija, pravosudnih institucija i drugih institucija, ne može se zamisliti potpuni uspeh protiv trgovaca ljudima. Zato želim i danas da pozovem na brzo članstvo Kosova u svim međunarodnim mehanizmima, tražeći podršku svih zemalja. Ovo članstvo je preduslov za naš uspeh u borbi protiv trgovine ljudima i uopšte u borbi protiv međunarodnog kriminala. Naše članstvo, posebno u INTERPOL i Savet Evrope, zapečatilo bi naše kolektivne napore u borbi protiv organizovanog kriminala i mreža trgovine ljudima širom Zapadnog Balkana. Članstvo u Savet Evrope posebno bi ojačalo naše napore za dalji napredak, dajući mogućnost usvajanju posebnih mera i procedura za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i pružanje odgovarajuće pomoći.
Stoga je naš cilj za članstvo u ovim organizacijama je pre svega vezan za naše ozbiljne napore da se borimo protiv organizovanog kriminala, da garantujemo najviši nivo ljudskih prava i da se dokažemo kao pouzdan partner u tretiranju izazova koji su nam zajednički, koji nam beskrajno štete i koji nas beskrajno bole.
Niko ne može biti protiv organizovanog kriminala, a protiv Kosova u INTERPOL-u. Dakle, ako je neko protiv organizovanog kriminala, treba da bude za Kosovo u INTERPOL-u. Ako je neko za ljudska prava, trebalo bi da bude i za Kosovo u Savetu Evrope.
U našim naporima da se borimo protiv ovih opasnih pojava, saradnja i standardizacija protokola za prevenciju, zaštitu i krivično gonjenje su najefikasniji način saradnje ka garantovanju budućnosti oslobođene kandži trgovine ljudima. Zaštita ljudskih prava je najrealnije merilo uspeha demokratija. Imamo ne samo pravnu, već i moralnu i kolektivnu odgovornost da se borimo protiv trgovine ljudima i pružimo adekvatnu podršku i zaštitu žrtvama.
Hvala vam!