Poštovani predsedniče Skupštine Kosova, g. Konjufca
Poštovani premijeru g. Kurti,
Poštovani zamenici premijera, ministri, članovi Vladinog kabineta,
Poštovani ambasadori prijateljskih zemalja u našoj Republici,
Poštovani poslanici,
Uvaženi predstavnici političkog spektra u zemlji,
Poštovani predstavnici lokalne samouprave,
Uvaženi prisutni,
Pre dvadeset i tri godine ova kompozicija voza koja se nalazi ovde blizu, kao i mnoge druge, bile su sredstvo kojim je Kosovo skoro potpuno ispražnjeno od svojih stanovnika. Skoro milion kosovskih Albanaca tokom marta 1999. godine pa nadalje, nasilno je proterano od strane srpskog genocidnog režima u susedne zemlje kao što su: Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, u evropske zemlje, Sjedinjene Američke Države pa sve do Australije. Egzodus biblijskih razmera imao je samo jedan cilj od strane tadašnje Srbije: istrebljenje albanskog naroda na Kosovu i etničko čišćenje Kosova od strane Miloševićevog režima.
Ovo mesto gde smo danas okupljeni postalo je sinonim za kosovsku golgotu, u kojoj su čitave porodice doživele prinudna iseljavanja iz svojih domova samo zato što su bili Albanci. Ovo mesto je bilo utočište i nada koja je delila ljude na samo nekoliko koraka od osećaja sigurnosti, na tlu susedne države, Severne Makedonije, gde je deo mnogih kosovskih izbeglica boravio, a drugi su se rasuli po svetu čekajući sloboda Kosova.
Danas smo počastvovani što je među nama jaka žena, koja je 1999. godine doživela jedan od najtežih dana u svom životu. Sa svojom šestomesečnom ćerkom u rukama, bila je deo karavana izbeglica koje su snage srpskog genocidnog režima nasilno proterale iz svojih domova, primoravajući ih da pobegnu u Severnu Makedoniju.
Fotografija Rojtersovog fotografa dospela je na naslovnu stranu magazina Tajm, koja verno prikazuje borbu za opstanak žene koja je u ratnim vremenima dojila ćerku, rođenu šest meseci pre nego što je izbio bi rat i pre nego su prognani.
Ova žena je Sherife Luta i svojom fotografijom koja je obišla naslovne strane svetskih medija koja se može videti i danas iza nas, postala je portret Kosova u to vreme, ali i naših stoičkih žena, koje se ne predaju u ratu, kao što se ne predaju ni danas u miru.
Sherife je bila primorana da pođe različitim putem od svog muža, koji se postrojio uz Oslobodilačku vojsku Kosova za slobodu naše zemlje. Ali njih dvoje su spojili san i vera u slobodu.
Pre 23 godine njen san, ali i svih stanovnika Kosova, počeo je da se ostvaruje, kada su se trupe NATO-a, nekoliko kilometara odavde, iskrcale na tlo Kosova, započevši ulazak na Kosovo da okončaju ugnjetavanja i pokušaje srpskog režima da nas istrebi.
Ubice su 12. juna 1999. godine završile van Kosova, mirovne snage NATO-a su ušle na Kosovo, a nasilno proterani građani počeli da se vraćaju svojim domovima.
Tog dana je došla sloboda, okončani su ugnjetavanja i ubistva, a počelo je stvaranje najmlađe države na svetu. Mračni čas istorije za nas je završen.
Miloševićev genocidni režim dobio je zasluženu kaznu naspram težnje našeg naroda za slobodu. Civilizovani svet je stao na našu stranu, pa je koncept slobode kao temeljne vrednosti trijumfovao nad varvarstvom!
Beskrajna priznanje i zahvalnost našim saveznicima, jer ne samo da su spasili nas, nego su spasili demokratiju i civilizaciju!
Hvala vam beskrajno OVK i hvala NATO!
Poštovani učesnici,
Država Kosovo je naš najvažniji projekat izgrađen na velikim žrtvama, ali i najvažniji projekat američke i evropske spoljne politike, kao i svih onih koji su stali uz nas, uz slobodu i demokratiju.
Danas smo ovde, ne da bismo bili taoci istorije, već da bismo se prisetili naše slavne prošlosti, da bismo se prisetili žena i muškaraca OVK-a i žena i muškaraca Severnoatlantske alijanse, koji su omogućili ostvarenje vekovnog sna o slobodi i državi.
Mi smo tu da gledamo napred i da se sećamo amblematskih ličnosti naše borbe za slobodu, nezavisnost i izgradnju države.
Zauvek ćemo pamtiti diplomatski, mudar i uporan diplomatski napor našeg istorijskog predsednika dr Ibrahima Rugove za državu Kosovo.
Uvek ćemo živeti sa sećanjem na herojstvo legendarnog komandanta Adema Jasharija sa porodicom, koji je postao kamen temeljac naše slobode.
Uvek ćemo živeti sa sećanjem na preko 3 hiljade palih boraca OVK, 13 hiljada ubijenih civila, blizu 20 hiljada silovanih žena i muškaraca i preko 1600 nasilno nestalih.
Nećemo prestati da tražimo pravdu za silovane žene, za nasilno nestale, kao i za sve civilne žrtve.
Čuvaćemo priče svih onih koji su dali doprinos i koji su se žrtvovali, koji su pali za slobodu i čija sudbina ostaje i dalje talac, kako bismo sačuvali sećanje, ali orijentacija će biti ispred nas, jer mi smo narod koji gleda i ide prema budućnosti uvek shvatajući da mir nije mogućÌ bez pravde.
Ako je 1999. godine francuski filozof i pisac Andres Glucksman rekao da se „Evropa rađa u slobodnoj Prištini“, danas se Evropa ponovo rađa na Kosovu integrisanom u porodicu Evropske unije. Ovaj naš cilj ne treba da bude talac, stoga što pre treba da dođe do vizne liberalizacije i da Kosovo postane deo evroatlantskih struktura, gde mu je i mesto.
Poštovani učesnici,
Kosovo je napravilo značajne korake ka svojoj evroatlantskoj budućnosti.
Budući da je zemlja u kojoj dominiraju mladi, naš stalni napor je da Kosovo učinimo mestom gde oni stvaraju i imaju svoju perspektivu.
Ovo radimo svaki dan. Potencijal kosovske omladine je izuzetan, tako da im treba dati priliku.
Naši mladi mogu da doprinesu bilo gde svojim talentom, pomažući ne samo sebi već i čitavoj svojoj državi.
Najveće bogatstvo Kosova su deca i omladina. Moramo stvoriti pravu priliku i prostor za njih da se razvijaju u bezbednom okruženju, kao preduslov da u potpunosti ostvare svoj potencijal.
Zato je, kao nekada sloboda, za nas danas neophodno obezbediti prostor za delovanje mladih, jer je ona pravi transformator našeg društva i države.
Kosovska omladina ima moć da poštuje naciju i državu.
Uspesi naših devojaka i momaka postali su inspiracija ne samo mladih, već svakog stanovnika naše države. Oni podižu zastavu države Kosovo, oni su slika današnjeg Kosova.
1999. godine sa Kosova su emitovane slike rata, ali 23 godine kasnije odavde se emituju uspešne priče naše mladosti.
Kosovo danas ima jasnu ambiciju. Da se integriše u zajednicu civilizovanih evropskih naroda, da doprinosi miru i bezbednosti i jačanju demokratije, vladavine prava i da uopšteno jača državu.
Izgradili smo državu, zajedničko utočište za sve koji ovde žive, bez razlike. Takvu ćemo je i zadržati i dalje razvijati.
Kosovo je odlučnost, to je posvećenost i to je naše trajno opredeljenje. U ovom turbulentnom vremenu ne samo za naš kontinent, naše želje i molitve su za mir. Pre 23 godine civilizovani svet je stao uz narod Kosova. Danas smo se pridružili demokratskom svetu da stanemo uz narod Ukrajine, dokazujući još jednom našu evroatlantsku orijentaciju, ali pre svega prodemokratsku i humanu orijentaciju Republike Kosovo.
Na ovaj Dan slobode i mira ne mogu da zaključim ovaj govor a da ne citiram našu Svetu Terezu: „Ne treba da rušimo da bismo doneli mir, dovoljno je da se okupimo, da volimo jedni druge i tako donesemo mir i radost…“ .
Bog blagoslovio prijatelje Republike Kosovo!
Bog blagoslovio Kosovo i njegov narod!