Drage porodice iz Studimlja i celog Vučitrna.
Poštovani predsedniče Skupštine Konjufca,
Poštovani predsedniče opštine Idrizi,
Poštovani predsedniče Krasniqi,
Poštovani poslanici,
Poštovani predsedniče sela,
Predstavnici porodica palih boraca, mučenika i veterana OVK,
Poštovani bivši predsedniče opštine,
Poštovani predstavnici organizacija proisteklih iz rata,
Dragi gosti,
Mi smo danas ovde svi zajedno kako bismo se prisetili 116 bespomoćnih albanskih mučenika, palih za našu slobodu, među njima mnogo dece i mnogo žena, uključujući i trudnice, koje je pre 24 godine za manje od dva sata varvarski masakrirao genocidni režim Srbije.
Ovde sam takođe da podelim bol sa vama i da vam kažem da je bol koji ste vi kao porodica doživeli tog strašnog dana, ali i svakog narednog dana, i bol celog Kosova.
U vašem selu se pre 24 godine dogodio jedan od najstrašnijih i najvećih masakra rata na Kosovu, koji je jasno svedočio o brutalnosti i žestini genocidnog režima Srbije.
Dokazi govore da je masakr unapred organizovan političkim i ubilačkim mehanizmima srpskog režima. Mnoge civilne žrtve pogubljene su iz neposredne blizine i hladnokrvno, mitraljezom ili bajonetima.
Danas se moramo setiti nevinih života koji su oduzeti nasiljem i moramo biti blizu porodica koje su izgubile svoje najmilije.
Danas se takođe moramo setiti hrabrosti i otpora onih koji su preživeli i koji su svakodnevno svedočili o mračnim danima.
Studimlje, ali i svako mesto gde je genocidni režim Srbije vršio masakre širom Kosova, dokazao je moć vaskrsenja, otpora i obnove.
Danas živimo sa bolom svih onih koji su postali žrtve slobode Kosova, ali živimo i sa njihovim testamentom, nezavisnom Republikom Kosovo.
U temeljima naše države leži herojska žrtva devojaka i momaka Oslobodilačke vojske Kosova, svih koji su se borili i preko 3 hiljade palih boraca za slobodu.
Zauvek smo zahvalni svakom vojniku naše Oslobodilačke vojske Kosova za slobodu koju danas uživamo. Odbranili su dostojanstvo, vratili nadu i učinili slobodu stvarnošću.
Republika Kosovo nosi njihov pečat, tako da je naš neprekidan napor da počinioce srpskih zločina, pored sećanja na sve poginule, privedemo pravdi.
Poštovani prisutni,
Istorijsko pamćenje biće u funkciji poštovanja naše prošlosti, njenog dokumentovanja, kao i izgradnje održive budućnosti.
Ono što se dogodilo u Studimlju, pre 24 godine, snažan je argument da se istorija ne može prepisati i da su 1998-1999. godine istorijske činjenice bile jasne. Naši ljudi su ubijani samo zato što su bili Albanci. Ubijani su u svojim domovima, na svojim zemljama, na zemljama svojih predaka.
Dakle, danas, kao nikada ranije, moramo jasno i odlučno reći da je Srbija izvršila genocid na Kosovu i da je trajni i dugoročni mir moguć samo kada se počinioci privedu pravdi i kada se sudbina preko 1.600 nasilno nestalih rasvetli i kada svi oni koji su izvršili ove monstruozne zločine budu platili za njih.
Nikada ne treba zaboraviti lekcije istorije, kao ni zločine počinjene tokom rata.
Uvek ćemo poštovati uspomenu na naše mučenike, ali i na sve mučenike, na sve žrtve ratnih zločina, jer je naša borba bila pravedna, bila je za slobodu, bila je za državu, čemu su doprinosile čitave generacije.
Ožiljci zverstava poput onog koji su se desili u Studimlju ostaju urezani u naše kolektivno sećanje, ukazujući nam na visoku cenu slobode.
Studimlje je simbol varvarstva srpskih zločina, policajaca koji su odvajali decu iz majčinog krila i masakrirali trudnice, ali Studimlje je i simbol opstanka, simbol ponosa na one koji su pali za ovu zemlju, simbol je našeg vaskrsenja kao nacije.
Imamo obavezu da čuvamo sećanje na Studimlje i na sve masakre širom Kosova kao jasno svedočanstvo o teškom putu kroz koji smo prošli.
Zahvaljujući našem oslobodilačkom ratu OVK, palim borcima i svim stradalim žrtvama, danas živimo bezbedno, slobodno i u državi Kosovo.
Neka je večno sećanje na njih!
Slava!
