Poštovani predsedniče Meta,
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,
Dobro vas našla u Tirani!
Predsedniče Meta, hvala vam na pozivu, a posebno na činjenici da kroz ovaj forum obezbeđujete da se kolektivno fokusiramo na problem koji godinama brine, šteti i kalja društva, institucije i međuinstitucionalnu saradnju u regionu i globalno.
Trgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva i prava – trgovina ljudima je trajna i duboko zabrinjavajuća mrlja u našim društvima. Stoga pozdravljam ovu Vašu inicijativu koja ima za cilj da koordinira naše napore u borbi protiv izvora i efekata ovog fenomena na Zapadnom Balkanu.
Ekonomski parametri, krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i društvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava stvaraju povoljan prostor za razvoj trgovine ljudima u našem regionu. Kriminalne mreže koriste nedostatak reda i svaki jaz u našoj saradnji i pravnoj i institucionalnoj interakciji da bi razvile i povećale svoju aktivnost.
Problem trgovine ljudima leži u činjenici da je još uvek većina društva smatra udaljenom pojavom koja pogađa samo određene grupe društva. Iako je tačno da su najčešće žrtve trgovine deca, devojke i žene i nezaštićeni slojevi društva, trgovina ljudima ne prepoznaje rasu, pol, godine ili granice.
Trgovci ljudima mogu počiniti ovaj zločin u bilo kom sektoru i okruženju, bilo legalnom ili ilegalnom, uključujući rad u fabrikama i restoranima, hotelima, pa čak i rudnicima i privatnim kućama. Ono što je jasno jeste da bezbroj preduzeća koja su usko povezana sa mrežama trgovaca ljudima imaju koristi od bede, nedostatka ekonomskih izgleda i društvenih nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Trgovci ljudima se neprestano bogate na račun onih koji su bili taoci siromaštva.
U svetlu nedavnih dešavanja u Evropi u vezi sa ratom u Ukrajini, naš kontinent je sve više izložen situacijama u kojima žene i deca koji beže iz ratnih zona u Ukrajini ostaju nezaštićeni u stranim zemljama. Prema prvim procenama, ilegalna seksualna trgovina ženama i decom u Ukrajini i oko nje je navodno značajno porasla.
Bolno je gledati kako milioni žena i dece napuštaju svoje domove u potrazi za sigurnošću u stranim zemljama, a neki od njih na kraju prelaze iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima.
Iako oblici trgovine ljudima mogu biti očigledni, kao što je slučaj seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, rad u kući, prisilno lišavanje slobode i srodne prakse, trgovina ljudima se često može kamuflirati iza drugih krivičnih dela. Odnosno, žrtve se često eksploatišu na različite načine i u drugim nezakonitim radnjama, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima više ne istražuju i ne registruju kao takvi.
Prisustvo različitih i nekonzistentnih sistema za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima u regionu, nedoslednosti u definicijama i institucionalnim ograničenjima, ali i gotovo isključivo oslanjanje na policiju i isključenje inspektora rada u procesima identifikacije slučajeva, direktno i negativno utiču na uspešnu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Tretiranje ovih pitanja trebalo bi da bude u fokusu naše stalne saradnje i koordinacije.
Procenjuje se da se svake godine širom sveta trguje sa 27 miliona ljudi – žena, muškaraca i dece. Žene i devojke su glavne žrtve trgovine ljudima od 2008. godine, kada je Evropska unija počela da prikuplja podatke o trgovini ljudima. Skoro tri četvrtine svih žrtava u EU su žene i devojke, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije.
Deca takođe i dalje čine značajan broj žrtava u EU, a većina njih su devojčice kojima se trguje radi seksualne eksploatacije.
Na Kosovu, u više od 60% slučajeva trgovine ljudima žrtve su mlađe od 18 godina. A upravo su žene i devojke glavne žrtve ovog zločina. Ali, kako na Kosovu, tako i u regionu, statistika je i dalje manjkava.
Ove statistike govore same za sebe: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je ključni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima.
U Izveštaju američkog Stejt departmenta za Kosovo o trgovini ljudima za 2021. godinu, Kosovo je rangirano na drugom mestu. Imamo dokaze o pojačanom delovanju na usvajanju novih standardnih operativnih procedura i unapređenju rada osnovnih tužilaštava, ali i na povećanju resursa za zaštitu žrtava, uključujući i finansiranje skloništa protiv trgovine ljudima koja vode nevladine i državne organizacije.
Naši stalni napori uključuju preduzimanje konkretnih koraka za sprečavanje ove pojave. I to između ostalog, kroz uspostavljanje državnih organa čiji je mandat upravo prevencija i povećanje svesti građana o ovim zločinima. Kosovo je već izradilo novu strategiju protiv trgovine ljudima, koja se očekuje da će uskoro biti usvojena. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obeštećenje žrtava.
Međutim, niske kazne za trgovce ljudima i izricanje nedovoljnih kazni za osuđene trgovce ljudima od strane sudija dokazuju da imamo još posla.
Ono što situaciju čini još zabrinjavajućom jeste činjenica da mreže trgovine ljudima pokazuju sve veći nivo profesionalizma i stručnosti, kao i sofisticiranost sredstava i metoda. U tom smislu, ističe se zloupotreba informacionih tehnologija od strane kriminalaca za regrutovanje i eksploataciju žrtava trgovine ljudima.
Suočeni sa takvom realnošću, članstvo Kosova u međunarodne organizacije kao što je INTERPOL postaje pitanje od posebnog značaja. Svima treba da bude jasno, zemljama koje nas priznaju i onima koje još nisu donele ovu odluku, da članstvo Kosova u INTERPOL-u nije samo politička ambicija. To je preduslov našeg društvenog i institucionalnog uspeha u borbi protiv trgovine ljudima i uopšte u borbi protiv međunarodnog kriminala. Naše članstvo bi zapečatilo kolektivne napore u borbi protiv organizovanog kriminala i mreža trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu.
Naše članstvo u Savetu Evrope se mora posmatrati iz iste perspektive. Naše rangiranje pored zemalja članica ove organizacije ojačalo bi naše napore ka unapređenju posebnih mera i procedura u kontekstu identifikacije žrtava i pružanja pomoći žrtvama u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.
Stoga je naš cilj članstva u ove organizacije pre svega usko vezan za naše ozbiljne napore da se borimo protiv organizovanog kriminala, da garantujemo ljudska prava i da se dokažemo kao pouzdan partner u tretiranju izazova koji su nam zajednički i koji nam nanose beskrajnu štetu i bol. Reći NE Kosovu u INTERPOL-u, i u Savetu Evrope, znači reći NE borbi protiv kriminala i trgovine ljudima, kao i garantovanju ljudskih prava.
Danas, na ovom forumu, imamo priliku da sagledamo realnosti koja nas okružuju i da shvatimo da su u našim nastojanjima da se borimo sa ovim opasnim pojavama saradnja i standardizacija protokola prevencije, zaštite i krivičnog gonjenja najefikasniji način saradnje ka garantovanju budućnosti lišene kandži trgovine ljudima.
Mora nam biti jasno da je naša pobeda u borbi protiv trgovine ljudima usko povezana sa našim ulaganjem u smeru ispunjenja Ciljeva održivog razvoja. Mnogi slučajevi trgovine ljudima počinju tako što pojedinac traži pristojan posao i bolji život. Ako zaista damo prioritet stvaranju ekonomskih mogućnosti, borbi protiv nejednakosti i promociji mirnih i sveobuhvatnih društava, direktno bismo doprineli suzbijanju parametara koji ljude dovode u opasnost od trgovine ljudima.
„Ljudska prava nisu privilegija koju daje vlada. Ona su prava svakog čoveka kroz vrlinu njegove humanosti“, rekla je naša Gonzhe, Majka Tereza celog sveta. Zaštita ljudskih prava je najrealnije merilo uspeha demokratija. Imamo moralnu i kolektivnu odgovornost da se borimo protiv trgovine ljudima i da pružimo adekvatnu podršku i zaštitu žrtvama.
Trgovina ljudima nije samo fenomen koji se mora rešavati kroz pravnu i institucionalnu prizmu. Trgovina ljudima znači izgubljenu priliku za lični razvoj i napredovanje, život van školskih klupa ili daleko od porodice i voljenih – to znači patnju, bol i očaj. Moramo prekinuti lance ovog zločina pre nego što unište sudbinu još ljudi.
Dakle, u borbi protiv trgovine ljudima moramo biti glasni, odlučni, ali pre svega moramo sarađivati, koordinirati se i biti beskompromisni. Ovaj forum nam stvara dodatni prostor za delovanje, tako da verujem u suštinsko angažovanje svih i identifikaciju konkretnih koraka za akciju.
Hvala vam!