Predsednica Republike Kosova, gospođa Atifete Jahjaga posetila je dana selo Račak u Štimlju, na 17. godišnjicu od masakra Račku.
Ona je položila venac cveća u Spomen kompleksu u Račku i ukazala počast žrtvama. Predsednica Jahjaga je takođe, učestvovala na ceremoniji postavljanja kamena temeljca statue američkog ambasadora William-a Walker-a, kome će biti odata počast u blizini kompleksa u Račku. Predsednica Jahjaga je učestvovala i na Spomen akademiji koja je održana u Domu kulture u Štimlju.
U govoru održano na ovoj akademiji, predsednica Jahjaga je rekla:
Poštovani predsedniče Skupštine Kosova, g. Kadri Veseli,
Poštovani predsedniče opštine g. Naim Ismaili,
Naš prijatelju, poštovani ambasadore William Walker, koji ste nas izuzetno počastvovali Vašim prisustvom danas ovde, ne samo u Račku i ne samo u Štimlju, nego na čitavom Kosovu i ceo kosovsko narod. U ime svih institucija i celog naroda Kosova, izražavam vam moju najdublju zahvalnost.
Poštovani ambasadore Minxhozi
Poštovane porodice boraca,
Poštovani građani,
Dame i gospodo,
Na svaku godišnjicu sa bolom i ponosom sećamo se naših voljenih, nedužnih ljudi koji su ubijeni na brutalan način – žrtava zločina protiv čovečnosti. Svaka godišnjica je ponovljeni bol, neobrisano sećanje, stanovnika Račka i svih nas na Kosovu koji osećamo bol zajedno sa vama.
Račak je obeležio veliki preokret za Kosovo, jačajući uverenje međunarodne zajednice da je posredovanje kako bi se spasao jedan narod od genocida, neizbežno.
Račak je kraj jedne istorije nasilja, zločina i ubistava i svedoči o velikom žrtvovanju čitavih generacija za slobodu i nezavisnost Kosova. To je kamen temeljac izgradnje nove države Kosova.
Račak je i bol i ponos; kraj jedne teške i hegemonističke epohe; to je snaga i hrabrost; volja da Kosovo učinimo drugačijim – državom slobodnih i nezavisnih građana! Jednakih ljudi svuda u svetu!
Račak je jedna neodvojiva priča o životnom prijateljstvu sa SAD-om i jake veze sa EU.
Poštovani prisutni,
Godišnjice na Kosovu imaju bolne priče, ali je najbolnija sama priča ovog mesta, koje se izuzetno trudilo i žrtvovalo na putu za slobodu i nezavisnost. Godišnjice obeležavaju ponos naroda, neobrisano sećanje na njegove ljude, dele bol za onima koji su pali i iznad svega to je najbolji podsetnik da se prošlost ne može ponoviti, jer se sadašnjost gradi u miru i razumevanju za bolju budućnost za buduće generacije.
Naša je obaveza da ispunimo amanet onih koji su se žrtvovali za jedno drugačije Kosovo – gde ratne ruševine ostaju neobrisivi deo istorije; gde je Otadžbina zemlja svih onih koji na njoj žive bez razlike; gde je perspektiva za sve država građana i gde se budućnost gradi zajedno, u demokratiji, slobodi i jednakosti.
Cilj je svih da ispunimo viziju stvaranja države prava – gde ja i ti- građani Republike- imamo pravične i jednake šanse, isto kao i obaveze, da imamo nekorumpiranu i ekonomski jaku državu. Naša posvećenost je da stvorimo obećanu zemlju, razvijenu državu u kojoj će svako naći njegovu perspektivu bez potrebe da je traži negde drugde.
I naš razvoj zavisi od nas samih, onoliko koliko zavisi naš put prema integracijama, od našeg rada i angažovanja, od naše zrelosti na pronađemo načine da stvorimo državu zasnovanu na zakonu i Ustavu. Ali, sve dok naše političke razlike budu deo političkog rivaliteta, a ne političkog neprijateljstva i sve dok dijalog bude bio temelj rešavanja problema. Mi smo stigli do ovde prolazeći kroz izazove i probleme: teške godine suočavanja sa unutrašnjom skenom, a posebno sa onom međunarodnom. Na pola smo puta da državu učinimo – neodvojivim delom slobodnih nacija i dakle ne možemo se zaustaviti niti odmarati; ne možemo da vraćamo istoriju da izazivamo prijateljstva.
Mir se gradi mukom i ne možemo ga izgubiti. Naš jezik je jezik dijaloga, a ne nasilja; naš jezik je pružanje ruke razumevanja, a ne šamar; trudimo se da nađemo rešenje, a da to ne pogodi državu, da ne izaziva institucije i da ne ruši njegove temelje.
U ovim političkim izazovima mi ponovo treba da sednemo i da razgovaramo, da pronađemo zajednička rešenja – putem dijaloga.
Kosovo je amanet čitavih generacija! Mi ne možemo da izgubimo šansu da ga ispunimo. Da stvorimo državu ponosa za sve one koji su se žrtvovali, za nas koji danas gradimo, za nove generacije koje će u njoj uživati.
Na svaku godišnjicu, uprkos bolu i žalu, ponosni smo na našu istoriju, na sve one koji nisu ništa štedeli kako bi ostvarili vekovni san o nezavisnom Kosovu kao suverenoj državi.
Neka je večno sećanje na sve borce!