Predsednica Republike Kosova, g-đa Atifete Jahjaga koja učestvuje na Konferenciju Forum 2000, na poziv bivšeg Češkog predsednika, Vaclava Havela, održala je govor na temu „Moderni organizovani kriminalitet“.
U panelu sa predsednicom Jahjaga učestvovali su i Yagov Glinsky, profesor kriminologije državnog pedagoškog univerziteta Rusije, Jose Maria Argueta, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Gvatemale, Yakov Kostyukovsky, sociolog i član Ruske akademije znanosti uz moderaciju Uzi Arada, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Izraela.
U nastavku donosimo kompletan govor, predsednice Jahjaga.
„Moderni organizovani kriminalitet“ – anonimni saučesnik u javnoj oblasti
Dame i gospodo,
Želim da započnem svoju diskusiju objašnjenjem oblika kojim se organizovani kriminalitet pojavi danas u naše društvo i opasnost koju predstavlja za naš demokratski poredak.
Na početku ću pričati o prelasku iz klasičnog organizovanog kriminaliteta u moderni oblik.
Po tom govoriću o tome kako organizovani kriminalitet ulazi u našu svakodnevnicu i želim da skiciram u napred kako možemo sprečavati da organizovani kriminalitet bude saučesnik u javnu oblast. Problem počinje nedostatkom od svih prihvaćene definicije za organizovani kriminalitet. To se odnosi na prirodu strukture koja je u toku promena i oblika onoga kojeg sada zovemo organizovani kriminalitet.
Delim mišljenje da organizovani moderni kriminalitet istakne se od isti načela kao takozvani „stari“ organizovani kriminalitet.
U osnovi, prevaziđeni ili moderni kriminalitet prenosi se od elaborisanih mreža koje menadžiranju ilegalnu trgovinu narkoticima, ljudskim bićem i oružjem i obuhvaćeni su u operacijama pranje novca, falsifikovanja i proizvodnje piratske robe.
Ali postoje određene bitne razlike.
Ono što razlikuje modernog organizovanog kriminaliteta od njegovog starog predstavljanja je sposobnost iskorištavanja tehnološkog napretka i ekonomske i političke kompleksnosti 21 veka. Struktura grupa organizovanog modernog kriminaliteta dosta često se ne pojavljuje sa rigidnom hijerarhijom koju nalazimo kod tradicionalnih grupa organizovanog kriminaliteta. Globalno, moderni organizovani kriminalitet je dinamični koncept koji se neprekidno prilagodi prostoru gde operiše, svakim danom organizovani kriminalitet poprima multinacionalne, heterogene i fleksibilne karakteristike. Za ilustraciju razlika: pre epohe interneta i njegove šire primene, ulica je bila operativna zona organizovanog kriminaliteta. To podrazumeva da su nosioci organizovanog kriminaliteta morali imati fizički kontakt da bi održavali u životu svoju mrežu i obavili svoje aktivnosti. Sada kriminalne mreže ulicu su zamenili sa širokim prostorom kibernetike, što u činjenici je trans-nacionalna scena. Sa mnogo manje upravljanja i sa većim brojem transakcija. Nekoliko od vas ste čuli ili znali o organizovanim kriminalnim mrežama koje su virtuelne i svoje aktivnosti obavljaju putem interneta. Članovi se retko slično susreću i lica se međusobnom poznaju na osnovu nadimaka, i time se otežava otkrivanje i istraga takvog kriminaliteta.
Osim definisanja organizovanog kriminaliteta, naša imedijatna zabrinutost je da identificiramo načine kojima se organizovani kriminalitet infiltriše u našu političku sferu i šteti bezbednosti i stabilnosti naših zemalja.
Moja analogija tome je da je virus koji uništava zdravo telo.
Npr. dobit od organizovanog kriminaliteta ruši ravnotežu domaće privrede koja vodi ka društvenoj i političkoj destabilizaciji.
Organizovani kriminalitet zagađuje javnu oblast korupcijom javnih zvaničnika za izbegavanje krivičnog gonjenja, istrage i kazne. Koruptirana politička elita neće da se bori protiv organizovanog kriminaliteta na efikasan način, jer sama ima koristi od toga.
Posledice mogu biti katastrofalne jer infiltracijom u političku elitu, organizovani kriminalitet potcenjuje i preti našoj demokratiji jer javnost će izgubiti poverenje na državne institucije. Nezakonite transakcije infiltrišu legitimne biznise gde se skrivaju između milijardi zakonitih kompjuterskih transakcija koja se vrše na celoj kugli zemaljskoj.
Ove transakcije se veoma teško monitorišu od policije jer u mesto da se pridržavamo osnovnim načelima demokratije i spašavamo naš demokratski poredak od devijacija, mi moramo da poštujemo privatnost našeg građana.
Organizovani moderni kriminalitet je velik problem i najteži za suprotstavljanje. Organizovani kriminalci su opasna lica koji ne priznaju granice ni ograničenja za postizanje svog cilja – profita i moči.
Jugoistočna Evropa, Balkan i moja zemlja Kosovo ne čine izuzetak.
Organizovani moderni kriminalitet ne počinje niti završava na Balkanu, nego je u dugom periodu potpomognut od nestabilnosti regije. Tranzicija od totalitarizma u demokratiju je karakterizovana ratovima u 90-tima, ekonomskim sankcijama, oslabljenim državama posle rata uz duge periode vakuma bezbednosti. Nemiri u zadnje dve decenije su za sobom ostavili pogodan teren za aktivnosti organizovanog kriminaliteta, zbog nezaposlenosti i uništenih privreda, kao i potencijala za korupciju u procesu privatizacije započetog bez snažne zakonske infrastrukture. Regionalne mreže organizovanog kriminaliteta uglavnom su skoncentrisane u trgovini narkoticima, krađi vozila, krijumčarenje naftom, pranju novca i trgovinu ljudskim bićem. I na Kosovu su prisutni ovi oblici organizovanog kriminaliteta, ali u zadnje vreme primetili smo i povećanje krađa putem interneta. Ali isto tako i bankarskih računa i kreditnih kartica. I to vodi nas kod osnovnog pitanja kako da se mi i naša društva suočavamo sa ovom pretnjom.
Za sprečavanje i kažnjavanje organizovanog kriminaliteta je potrebna jasna i odlučna politička volja. To podrazumeva da naši napori moraju početi odozgo, presecanjem veza između kriminalnih grupa i strukturama vlasti. Presecanjem linija komunikacija koje omogućavaju kriminalnim strukturama da izvrše protiv-zakonitu trgovinu i koje njima omogućavaju monopol nad privatizacijom i javnim tenderima. Moramo kompletirati i ojačati naše zakonodavstvo kako bi političari i lica sa društvenim uticajem, uključujući i vlasnike medijskih kuća da iz obavezujemo zakonom da ostaju čestiti. Posebno potrebne su nam zakonske odredbe koje jasno definišu zahtev za deklarisanje imovine i njihovo poreklo i to uz Zakon o konfiskaciju imovine za koju se sumnja da može biti proizvod organizovanog kriminaliteta ili nekog nezakonitog načina za obogaćivanje.
Ova volja mora biti praćena striktnim sprovođenjem nacionalnih politika i strategija protiv organizovanog kriminalitet, u skladu sa Evropskim i međunarodnim standardima. Bez ovih elemenata, svakako da će Vlade doživeti neuspeh sa sprečavanje i u borbi protiv organizovanog kriminaliteta u savremenom smislu.
Uspostavljanje demokratskih vlasi ima veoma velik značaj za nove demokratije i zemlje u tranziciji. U savremenom svetu koje veoma komplikovan neuspeh jedne zemlje u tranziciji znači zajednički neuspeh.
Prema tome i odgovor mora da bude zajednički. Kao što sam ranije rekla. Organizovani kriminalitet je ojačan upotrebom novih mogućnosti koje ima na raspolaganju, upotrebom nove tehnologije komuniciranja, za stvaranje, čuvanje i proširivanje svojih domaćih i međunarodnih veza. Uspostavljanjem trans-nacionalnih aleancija, ove mreže svakog dana su opasnije, teško uhvatljive i fleksibilne. Imajući u obzir ovu međunarodnu dimenziju organizovanog kriminaliteta, praktički je nemoguć uspeh u suočavanju s takvom pretnjom, posebno bez saradnje između regionalnih i međunarodnih agencija za sprovođenje zakona. Moramo se zajednički suočavati sa mrežama organizovanog kriminaliteta sarađujući u izradi strategija koje se najbolje suprotstavljaju pretnjama bez obzira gde se iste pojavljuju, na Kosovu ili ovde u Češkoj Republici.
Naše policijske snage i sistemi pravde MORAJU da razmene informacije i da međusobno sarađuju. Naše zemlje moraju biti spremne da uzajamno dele ekspertize i najbolje prakse. Naše institucije imaju potrebu da investiraju u obrazovanju građana kako bi i oni bili deo borbe protiv kriminaliteta a ne deo kriminaliteta.
Kao lideri, svesni smo da organizovani kriminalitet seje seme nepoverenja i razdora među nama i zarđa naše moralne vrednosti, pravdu i mir, ravnopravnost i jedinstvo, odgovornost i solidarnost koji su u vezi sa svima nama. Prema tome mi moramo podržavati kulturu dobrog poverenja.
U borbi protiv kriminaliteta moramo biti jedinstveni i jednoglasni. Moramo dokazati da smo za nula toleranciju za kriminalitet.
Na kraju dozvolite mi da kažem da organizovani kriminalitet, uz terorizam su najveća pretnja čovečanstvu. Mi moramo da objedinimo sve naše resurse da se suočavamo sa ovim pretnjama, inače cenu koju ćemo platiti će biti izuzetno visoka.
Ne možemo da dozvolimo da organizovani kriminalitet bude deo javne oblasti. Jednostavno, nema mesta za to jer nešto tako uništiće materiju naših društava i bit naše demokratije stečene tolikim požrtvovanjima.