Posebno mi je zadovoljstvo da se ponovo vratim u Georgetown i da budem sa vama dans, na ovom važnom skupu. Tokom moje zadnje posete u Wašington, u Decembru, imala sam čast da se pridružim pozivu Sekretara SAD-e, g.đe Clinton, koja je toliko je učinila tokom cele njene kariere i naročito tokom zadnjih četiri godina radi pretvaranja sveta u jednu bolju i sigurniju zemlju.
Veličanstvo, poštovani gosti, dame i gospodo,
Posebno mi je zadovoljstvo da se ponovo vratim u Georgetown i da budem sa vama dans, na ovom važnom skupu. Tokom moje zadnje posete u Wašington, u Decembru, imala sam čast da se pridružim pozivu Sekretara SAD-e, g.đe Clinton, koja je toliko je učinila tokom cele njene kariere i naročito tokom zadnjih četiri godina radi pretvaranja sveta u jednu bolju i sigurniju zemlju.
Želim da se zahvalim Administratoru Raj Shah i USAID-u za održavanje ove konferencije i za skupljanja zajedno toliko uspešnih ljudi, vanrednih i uzvišenih sa celoga sveta.
Mi smo ovde da bismo razradili pitanja koja bitno utiču na život ljudi, bogatstva zemalja, zapravo na stanje u svetu.
Umesno je da se ova diskusija odvija u Sjadinjene Američke Države, dokazane demokratije koja igra jednu čvrstu i konstruktivnu ulogu u globalna pitanja. I jedno mesto koje ja i narod Kosova držimo do sebe, jako blizu, naših srca.
Za naš susret u Vašinton DC radi diskusije na teme „Granice u Razvoju“, postavljam ovo pitanje: Kako bismo mogli sarađivati da bi poboljšali život ljudi i jačali materijalna bogatstva i sistem društveno moralnih normi, i da istovremeno smanjimo sukobe koji proizvode nemire, uništavaju živote i ugrožavaju ukupni napredak? Sukoba je mnogo i povećavaju se njihovi uzroci. Uzroci mogu nastati iz etničkih i sektarnih protivljenja, političkog neslaganja, ekonomskog izopačenja, ili nedostatka prirodnih resursa.
Ovo su velika pitanja za koja trena mnogo razmišljati. Ova pitanja zahtevaju odgovor sa, takoreči, svakog aspekta sveukupnih ljudkskih angažovanja: ekonomski razvoj, društvena kohezija, političko učešće, naučna inovacijai kulturna razmena. Kolektivno, odgovori trebaju dokazivati viziju. Za to je potrebna mudrost. One traže lidere.
Od kad se preuzela dužnost predsednice moje zemlje, pre više od jedne godine, imala sam čast predstaviti Kosovo u celom svetu i, kao što je sada slučaj ovde, srela sam rukovodioce koji se bave sa velikim pitanjima sa kojima se svi sučeljavamo:bez obzira da li živimo u Liberiji ili na Kosovu. Kao što znate Kosovo je najmlađa država Evrope sa dva aspekata: osamostalila se 2008 godine i prosećan život njenih 2 mioiona građana je dvadeset šest godina.
Danas stojim pred vama kao neko koji prošlost ima oformljenu od koflikata koje smo stalno videli u 20 stoleću, ali naročito od poslednjeg rata, godine 1999, koja je dotakla mene, moju porodicu, našu zemlju – neposredno , i koji je za mnogo nas imalo tragične posledice.
Bio je rat koji nije trebao da se dogodi. Nije trebalo da se desi. Ali se desio zbog jednog diktatora koji je imao snage da poseje seme nepoverenja i za stvaranje straha. Pogrešio je . I doživeo poraz.
Ostalo je nama da gradimo, razvijamo, da se setimo, i da ne panovimo greške prošlosti.
Ovo je moja misija, rođena iz tragedije zadnjeg konflikta dvadesetog veka, inspirisan od nade koja se rodila u ovom veku i podržan od ljudske duše koja živi unutara nas.
Da bismo imali uspeha, ova misija treba da adresira pitanja koja sam ranije postavila. Kako možemo sarađivati radi poboljšanja ljudskog života i radi smanjenja mogućnosti za sukob.
Prvi odgovor je da gradimo demokratiju – posredstvom otvorenih društava koje razmenjunu informacije. Kada ima informacije, ima znanja. Kada ima diskusije, ima rešenja. Kada nema podele vlasti, nema vladanje zakona, nema polaganje računa; ima zloupotrebe, kosupcije, pokoravanje, i protivljenje. Onde gde nema demokratije, ima diktature. I kada ima diktature, ima sukoba – naročito u vreme globalizma i epohe interneta. Ovo smo videli u Egipat i Siriju- diktatori stvaraju lažnu stabilnost koji ne ostavlja mogućnost osim da narod ostvari nepobitnu želju i pravo da bude slobodan.
Kada se ostvari, demokratija je većna. Ali, demokratija je takođe i komplikovana. Treba održati izbore, treba i sastaviti politiku, treba zaštititi prava, adresirati nezadovoljstva i uspostaviti/izgraditi institucije. Često, po prvi put, ljudi mogu otvoreno i iskreno govoriti. Mnogima ovo je osećaj oslobođenja. Drugima ovo može biti razočaranje kada se shvati da demokratija ne pretvara odmah na bolji život.
Mi ne trebamo zaboraviti da demokratija funkcionira kada joj se ostavi dovoljno vremena da se razvija, sazreva i daje rezultate. Ljudi treba da imaju pristupa podacima da bi provodili informativnu debatu. Vladine institucije trebaju pravilno o dostojanstveno tretirati građane prilikom obrade nijhovih zahteva. Društva trebaju razvijati ne samo poverenje za prihvatanje slobode, nego trebaju da se dobrotvorno i mudro oponašaju. Samo u takvim okolnostima funkcionira demokratija. Ovo vi već znate, i ovo je poruka koju ja i moj narod Kosova smo prisvojili tokom našeg kretanja kroz prve godine kao slobodno i demokratsko društvo, učeći, prilagođavajući i ostvarujući uspeh.
Proces demokratizacije na Kosovu je prošao kroz velike izazove. Etapa urgencije, period obnove i opšteg preporoda su bili u skladu sa nastojanjima za demokratizaciju zemlje. Ponosni smo što smo u ovom periodu postigli uspostaviti pluralizam i ohrabrimo učešće svih zajednica Kosova.
Tokom procesa izgradnje temelja naše demokratske države mi smo tražili najbolje međunarodne prakse radi primenjicanja istih u skladu sa potrebama Kosova. Obogačujući se sa iskustvima ostalih građana sveta, otkrili smo da ono šta žele naši građani nije mnogo različito od onoga što žele svi drugi celoga sveta: oni zahtevaju polaganje računa njihovih lidera, zahtevaju bolje upravljanje. I da institucije služe ljude umesto da ljudi služe institucijama. I mi se trudimo da svim svojim snagama ispunjavamo njihova očekivanja.
Istom odlučnošću nastojimo da prevaziđemo razlike i da uspostavimo poljuljano poverenje koje još uvek postoji u sfondu kao posledica ratnog nasleđa, naročito između albanske većine i srpske manjine. U ovim nastojanjima ostvarili smo uspeh jer su institucije, sastavljene od večinskih albanaca, ponudili jedan širok spektar zakonitih prava i garancija za zaštitu prava srpske zajednice, kao i njihov način života i verske tradicije na Kosovu. Kao rezultat ovoga, srpska zajednica se u većini Kosova potpuno integrirala u institucionalni život i u upravljanju svakodnih poslova u opštinama gde oni stanjuju. Pre malo vremena, u jednoj poseti opštini Štrpce sam imala zadovoljstvo da posetim sajam organizovan od žena preduzetnica srpkinje za koje glavna briga nije bila etnička podela, nego kako da se najbolje doprinosi u stvaranju jedne ozbiljne sredine za njihov biznis koji bi bio privlačan za inostrane investicije.
Drugi odgovor za ispunjavanje potreba građana u razvijenim demoktatijama jeste ekonomski razvoj. Kada se učine istraživanja u mojoj zemlji, isto kao i u mnogim drugim zemljama, ljudu žele više rada nego išta drugo, žele jednu čvrstu ekonomijeu, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, kvalitetno obrazovanje i jednu funkcionalnu infrastrukturu. Oni žele da poboljšaju svoj život kako bi njihvo deca imala bolji život, sa više mogućnosti.
Upravo to je ono što podrazimeva razvoj: bez rast naših privreda, ispunjavanje zahteva društva i koncentraciju vlade na usluge javnog interesa. Razvoj podrazumeva da vlada ima resurse i politike koje svakoj osobi odobravaju svojih potencijala, dok u međuvremenu činisve za pružanje mogućnosti svima preko tih resursa i vladinih politika.
Zemlje domaćini, kao Kosovo, su i partneri i korisnici pomoći. Ali međunarodna zajednica treba shvatiti da razvoj čini ekvilibar između dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. Međunarodna zajednica takođe ima potrebe da shvati da kada je vreme za intervenciju radi okončanja svog angažovanja, jer kada se međunarodna pomoć nastavlja duže vremena ili kada postane svestrana, jedna dobronamerna intervencija može biti kontraproduktivna.
Ponekad ova dupla uloga biti partner i dobitnik može pomesti obaveze vlada za ono što su trebale ostvariti, i kako one mogu dati rezultate. Ukoliko se razvojne odgovornosti vrlo sporo prenose kod mesnih institucija, one mogu postati vrlo ovisne od inostrane pomoći. Kada se odgovornosti za razvoj brzo prenose, te zemlje mogu postati neodržive. Priznanje ovog dualizma jeste važan elemenat u maksimalizaciji razvojnih strategija, jer ukoliko jedna zemlja ostaje zavisna od drugih za tretiranje svojih glavnih prioriteta ta zemlja nikad ne može da razvije sposobnosti za sopstvene zbrinjavanje.
Treba priznati da tokom vremena, vlade, ali i privatni sektor i civilno društvo, treba da preuzimaju punu odgovornost za razvoj njihovih zemalja.
Ukratko, demokratija i razvoj idu rame uz rame. Razvoj se ne ostvaruje ukoliko se ljudima ne uvažava glas o načinu kako se odlučuje da se rašavaju njihova pitanja. Demokratija ne može putstiti korenje ukoliko se osnovne potrebe ljudi ne ispunjavaju. Kao što je rekla Madeline Albright, moja prijateljica čija me inspiracija uvej nadahnjuje: „Ljudi hoće hleb za jesti i učešće na način kojim se vlada“.
Razvoj samog Kosova, još od intervenicje NATO-a 1999, koje je okončao potlačenost, je bio odličan, ali ponekad i spor. Ovaj razvoj je prošao kroz razne faze. Više od sto dvadeset hiljada kuća je razrušeno tokom rata su obnovljene uz pomoć naših međunarodnih partnera, i Kosovo se na dramatićan način menjala tokom godina; ipak, nastavljamo biti duboko uznemireni od ljudskih patnji i poljuljano poverenje između zajednica,ž.
Međunarodna pomoć na Kosovu je bila bitna da bi se suočila sa poteškoćama tranzicije i preporoda. Sveobuhvatna pomoć za post konfliktuozne države je od životnog značaja. Vanredni period nakon rata na Kosovu je trajala više nego se očekivalo i to je sporilo razvoj zemlje u više oblasti, čineći je još zavisnijom od strane pomoći nego što je već bila,
Ova ekonomska i politička zavisnost ponekad je sporilo proces izgradnje države. Razvoj Kosova i konsolidaciju političke klase zemlje. Razvoj Kosova, ipak jeste jedna zajednička istorija uspeha iako angažovanje i uloga domaćih snaga trebala je biti snažnije i neposrednije u svim fazama konsolidacije Kosova.
Ova krhkost je uticala na daljnji razvoj Kosova u oblasti politike, ekonomije i bezbednosti. Razvoj i bezbednost su usko povezane. Bezbednost utvrđuje razvoj jedne zemlje. Kosova je imala jednu jaku recipročnu vezu između unutrašnjih i međunarodnih mehanizama bezbednosti. Mirotvorna snaga NATO-a, smeštena na Kosovu još od okončanja rata, često je igrala ulogu ne samo očuvanja čuvara granica Kosova sa susednim zemljama, nego ona je takođe pomogla zajednice na Kosovu radi olakšanja njihovog života i obnove veza između njih.
Ovo me dovede do mog trećeg odgovora, o bezbednosti i sveobuhvatnosti. Društva u celom svetu se manjaju velikom brzinom u poredo sa razvojem novih načina razmišljanja i novih oblika izražavanja. Istorijski marginalizirani ljudi zbog društvenih normi i ličnih predrasuda – u vezi sa polom, rasom, omladinom, seksualnom orjentacijom i ogranićenim sposobnostima – zauzimaju svoje zasluženo mesto.
Mi treba da gradimo jednu zemlju za sve, jer se obogaćujemo njihovim obuhvatanjem, koja donosi sigurnost. Bezbednost je osnova izgradnje državnosti. Bezbednost podrzumeva ekonomski razvoj i investicije, garantuje izgradnju jednog jakog i poštovanog društva. Kosovo je jedna zemlja u razvoj, koje je postavilo osnove jedne zemlje pravde, koja namerava stvarati jednake mogućnosti za sve njene građane. Mi smo izgradili jedan zdrav zakonit sistem i druge mehanizme koji garantuju sprovođenje vladanja zakona.
Više godina, u mojoj zemlji, uniforma je simbolizirala nailje i brutalnost. Ali, u zadnjem desetljeću, Kosovo je postalo mesto u kojem grđani policijsku snagu percipiraju kao svoju, kao snagu koja se brine o njihovoj sigurnosti i o vladanju zakona, bez obzira kojoj etničkoj zajednici služe.
Ja sam bila deo izgradnje ove snage i čvrsto verujem da bezbednost jedne individue i bezbednost jedne zajednice podrazumeva bezbednost cele zemlje. Ja čvrsto verujem da bezbednosne snage imaju potreba da grade odnos sa zejadnicom i da pomažu prosperitet , razvoj i demokratizaciju zemlje. Policija Kosova je bila uspešna u ovom preduzetništvu, u prevazilaženju dekada nepoverenja koja su došla kao posledica jedne duge represivne istorije snaga bezbednosti.
Kazajući ovo, takođe hoću da naglasim da moja zemlja, kao i sve zemlje regije i Jugosistočne Evrope, su se sučeljavali sa pretnjom korupcije i organizovanog kriminala. Percepcija da je Kosovo korumpirana zemlja sa jednim visokim stepenom organizovanog krimimala ponekad je zagušila naša nastojanja da predstavimo našu zemlju kao jednu zajedničku uspešnu priču međunarodnog i domaćeg uspeha.
Kao posledica, ja sam s odlučnošću preuzela ulogu voditelja protiv korupcije, jedan fenomen ovaj koji razara snovi običnih građana za jednu bolju budućnost. Osmovala sam Nacionalno Veće Protiv Korupcije, gde sam supila sve institucije i članove civilnog društva za iznalaženje jednog zajedničkog rešenja za suzbijanje korupcije. Ja sam odredila prioritete i postavila sam okvir generalni okvir za suzbijanje ove bolesti koja preti društvo Kosova, za šta tražim konkretne rezultate.
Svesna sam da ova inicijativa koju sam pokrenula, podržana od društva u celini i institucije zemlje, ograničena je šta može postići za jedno kratko vreme. Ali ja imam volju za menjanje pristupa i spremna sam da ovo i učinim. Ali ja imam volju da menjam pristup i spremna sam da to učinim. U čast Kosovo i u čast novih generacija Kosova ja sam borbu protiv korupcije postavila kao moj najviši prioritet tokom mog vremena službe. Mi ne možemo izgubiti mogućnost za kretanje napred i da zahtevamo integraciju u međunarodme mehanizme. I nećemo izgubiti ovu borbu.
Što se tiće sveobuhvatnosti, ja imam jednu posebnu perespektivu u ovom pravcu, bivajući prava žena na čelo moje državae i uzdižući se redovima jedne profesije koja je tradicionalno bila dominirana od muškog pola – policijska snaga. Videla sam i vidim smetnje sa kojima se mnoge žene sučeljavajju na Kosovu: nedovoljno obrazovanje, ograničene ekonomke mogućnosti, nasilje u porodici. Ja znam da žene svugde u svetu se sučeljavaju sa ovim problemima. Kada se sretnem sa ženama na celom Kosovu, ja vidim izazove. Ali vidim i strast, angažovanje , podrstreg i jedinstvo za menjanje stvari na bolje.
Mi znamo da kada žene uzimaju sudbinu u svoje ruke, kao majke, supruge i građanke, i učestvuju kao pravosnažne članice društva uporedo sa muškarcima, ne samo da iznalaze zadovoljstvo koje ima pripada , nego one čine društvo jaćom i vladu pritišću da bolje radi. Ja planiram organizovati, ove jeseni, jednu međunarodnu konferenciju, koja će obraditi upravo ove teme.
Dakle na pitanje kako da sarađujemo radi poboljšanja života ljudi, radi jačanja društava i za redukciju konflikta, ja odgovaram demokracija, razvoj, bezbednost i sveobuhvatnost.
Pošto ova konferencija je počela sa idejom i vizijom, takođe treba da nas ojača kao rukovodioce da bismo inspirisali ceo svet za jednu bolju budućnost- jednu budućnost gde demokratija je realnost, realnost jeste bezbednost i kada kombinacija obeju njih donosi jedan bolji život za sve građane.
Ja pozdravljam ovu ulogu, te nudim i zahtevam od svakoga od vas podršku radi ispunjavanja ovih zadataka:poverenje u našu misiju i konfidencijalnost za njegov uspeh.
Ja aplaudiram svakom od vas za vaša angažovanja i zahvaljujem vam za vašu pažnju.