Poštovani meštani Male Kruše,
drage majke, braćo i sestre,
Pštovani premijeru Republike Kosovo, g. Albin Kurti,
Poštovani predsedniče opštine opštine Prizren, g. Totaj,
Poštovani g. Andine Hoti,
Poštovani bivši premijeru Haradinaj,
Poštovani predstavnici centralnih i lokalnih institucija,
Poštovane porodice mučenika Male Kruše,
Predstavnici udruženja proisteklih iz rata,
Predstavnici Kosovskih snaga bezbednosti,
Poštovani prisutni,
Poštovani seoski starešine,
Ima zločina koji šokiraju ceo svet, ima rana koje vreme nikad ne zaceljuje, ali ima i izdržljivosti, istrajnosti i sećanja koja nikada ne mogu izbledeti, kao što sećanje na majke, žene, decu, braću, sestare, očeve i bližnje, na mučenike Male Kruše.
Ova godišnjica nije samo dan bola, već i sećanja i ponosa za naše najmilije. Dan kada i tišina odzvanja jače od reči.
26. marta 1999. godine, u ovom malom selu velikog srca, dogodio se jedan od najstrašnijih zločina genocidnog režima u Srbiji.
Za samo dva dana ubijeno je i masakrirano 113 meštana Male Kruše, dečaci, muškarci i deca, uključujući maloletnike od 12 godina do staraca od 90 godina.
Čitavo selo je pretvoreno u grobnicu, večni podsetnik na varvarstvo koje je čovečanstvo doživelo na prelazu u novi vek.
Srpske snage nisu prestale sa ubijanjem. Spalili su tela da bi prikrili tragove zločina, ali istinu nikada nisu mogli da sakriju, a upravo je ovo njihovo ponašanje jednom zauvek dokazalo njihovu nameru da zbrišu albanski narod sa lica zemlje.
Međutim, kako je to istorijski stajao, naš narod je tih godina stajao nepokolebljivo u Maloj Kruši, Velikoj Kruši i svuda po Kosovu.
Mala Kruša nije samo bol, već je i simbol vaskrsenja kao što vidimo kod ove dece koja su danas sa nama.
Ali ne zaboravimo da je velika većina njih odrasla bez roditelja.
Iz ruševina Male Kruše, iz njenih rana, iz spaljene zemlje, iznikli su najjači, najotporniji ljudi koje čovečanstvo može da poznaje, nesalomive žene, simboli otpora, deca koja su danas muškarci i žene, koji grade slobodno, suvereno, nezavisno Kosovo.
Mala Kruša nije samo mesto sećanja, već i mesto gde vidimo našu budućnost. Ono što se ovde dogodilo nikada neće biti zaboravljeno. Ne radi osvete, već da se to nikada ne ponovi; da ne ostanemo vezani samo bolom, već i da osiguramo da napredujemo snažno i dostojanstveno, nikada ne zaboravljajući one koji su žrtvovali svoje živote za slobodu koju danas uživamo.
A veći od bola je ponos za sve one koji su pali za našu slobodu, postavši najjači stub države u kojoj danas uživamo.
Danas Kruša ide napred, danas Kosovo ide napred, ali nikada ne odustajemo od našeg zahteva i našeg rada za pravdu, pravdu za sve one koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Mala Kruša je jaka, Mala Kruša je večiti dokaz našeg otpora i pravda će, ma koliko kasnila, doći. I nikada nećemo prestati da radimo za taj dan.
Večna slava svim mučenicima Male Kruše i mučenicima i palim borcima širom Kosova!
Bog blagoslovio Malu Krušu!
Bog blagoslovio našu Republiku!
Hvala vam!
