Dragi meštani Velike Kruše, Kruše velike boli,
Poštovani predsedniče opštine Latifi,
Poštovani bivši premijeru Haradinaj,
Poštovani gospodine Hoti,
Poštovane porodice palih za slobodu, porodice palih boraca Oslobodilačke vojske Kosova, ratni veterani i invalidi,
Poštovani prisutni,
Kada se u jednom selu ubije toliko nedužnih ljudi i prolije se toliko krvi, to više nije samo mesto na karti, već je večno svedočanstvo i večna zakletva.
To mesto je Velika Kruša!
Danas stojimo u Velikoj Kruši, gde je bol urezan na svakom kamenu, na svakom kućnom pragu i u svakom srcu koje kuca za pravdu.
Ovo selo je pre 26 godina pogodilo jedan od najstrašnijih zločina genocidnog režima u Srbiji. Masakriran je 241 muškarac i dečak, među njima sedmoro dece i pet žena, među kojima i jedna trudnica.
Poginuli su ne u borbi, već u svom selu, u svojim kućama, u zagrljaju svojih porodica. Ali tragedija tu ne prestaje! Među nasilno nestalima su do danas 64 palih iz Velike Kruše, višestruki zločin genocidne Srbije.
Njihove porodice žive svaki dan sa bolom, sa čežnjom čekanja koja nikad ne prestaje. I u ovom dugom nizu bola stoji veliko ime naše nacije, bistar um, nezaboravna figura, Ukshin Hoti.
Više od dve decenije njegova sudbina, kao i svih meštana Kruše, koji se i dan danas vode kao nasilno nestali, ostala je nerasvetljena. Intelektualca, patriotu, hrabri glas nacije nasilno je oduzeo zločinački srpski režim. Od tada se o njemu ništa ne zna, osim da ga je Srbija uzela. Ova misterija nije samo nepravda prema Ukshinu Hotiju i njegovoj porodici, već je i rana u savesti čovečanstva. Jer pitanje gde je Ukshin Hoti i dalje zahteva odgovor, kao što odgovor traži i oko 1.600 ljudi koji su nasilno nestali usled genocidne politike Srbije.
Masakr u Velikoj Kruši nije samo strašni zločin od pre 26 godina, to je naš svakodnevni život, to je naša sadašnjost, jer bol traje i danas, kao i pre 26 godina. To je otvorena bitka za pravdu. Dakle, ne možemo dozvoliti da krv onih koji su bili nevini utihne i da se njihova žrtva zaboravi.
Ne treba da ćutimo. Ne smemo stati. Ne smemo dozvoliti da se pravda odlaže u nedogled, jer pravda za Veliku Krušu je pravda za sve one koji su dali svoje živote, za našu slobodu, za heroje OVK i za mučenike slobode.
Velika Kruša nije samo simbol bola, već i izdržljivosti. Iz njenih ruševina, iz suza koje nikada nisu presušile, stasale su nove generacije koje danas održavaju Kosovo živim, slobodnim i ponosnim.
Danas, pred uspomenom na naše mučenike, pred bolom njihovih porodica, pred ovom svetom zemljom u kojoj počiva toliko nevinih života, zaklinjemo se. Nikada nećemo stati dok pravda ne trijumfuje. Nećemo mirovati dok zločini koje je počinila Srbija ne dobiju odgovarajući odgovor. Nikada nećemo zaboraviti žrtvu Velike Kruše.
Večna slava svim mučenicima i palim borcima Velike Kruše i celog Kosova!
Bog blagoslovio Krušu!
Bog blagoslovio našu Republiku!
Hvala vam!
>
