Predsednica Jahjaga je učestvovala manifestaciju “Takimet e Gjeçovit” u s. Zym u regiji Has

(Predsednici Jahjaga je dodeljena nagrada“Unaza e Katarina Josipit”.- Prsten Katarine Josipi)

Predsednica Republike Kosova, g-da  Atifete Jahjaga ucestvovala 40-toj  jubilarnoj manifestaciji “Takimet e Gjeçovit” u s. Zym u regiji Has
 
Ovom prilikom, Predsednici Jahjaga je dodeljena nagrada  “Unaza e Katarina Josipit”, i  držala  sledeci govor:
 
Veoma  cenjeni  predstavnici institucija  Republike Kosova,
Poštovani pesnici i ljubitelji  albanske  književnosti,,
Poštovani sveštenici i zvanicnici Katolicke  crkve,
Poštovani stanovnici Zyma, lokaliteta sa tradicijom,
Poštovani ucesnici,
 
Cestitam vam 40-tu  jubilarnu manifestaciju “Takimet e Gjeçovit”  koja je  tradicionalna, zahvaljujuci  radu i predanosti  vas stanovnika Zyma   književnog kluba “Shtjefën Gjeçovi”,  opštine Prizren i centralnih institucija   Republike Kosova.            

Manifestacija “Takimet e Gjeçovit” je znacajna ne samo iz razloga simbolike nego i zbog  doprinosa za ocuvanje nasledstva i kultiviranju književnih, kulturnih i  naucnih vrednosti.

Da  se nalaziš u Zym, da ucestvuješ u manifestaciju susreta ili sabora Gjeçova, koje ste vi  simbolicki nazvali  “Takimet e Gjeçovit”  i da se ne govori o ovoj nacionalnoj poliendrickoj  licnosti, koji je  binom “Fe e Atdhe” ( Domovina i vera ) ostavio je u bogatom nasledstvu književnosti,  arheologije i nauke, je nemoguce. 

U svojstvu Predsednice zemlje, pripalo mi da govorim o  politickoj i patriotskoj  aktivnosti Shtjefën Gjeçovi – a.  Razmatrajuci  život i delo ovog ucenjaka, videla sam da je kod njega sve povezano sa domovinom, slobodom, napretkom i  emancipacijom svog naroda.

Shtjefën Gjeçovi je bio sveštenik, franjevac, poznavajuci njegova dela,  putem njih i  njegov duh, ubedena sam  da se on opredelio za sveštenicki poziv kako bi  proširio svoja  znanja, da se  iškoluje i da  bude  korisniji  ljudima. A postao je franjevac kako bi bio što bliže  narodu i da živi u  uslovima  svog  roda, kao što je  sam  rekao. 

Katolicka crkva uvek je bila  uz narod, u vecini slucajeva   na  celo napora za  slobodu i emancipaciju gde je uloga  sveštenika  bila ogromna u iskorenjivanju  zaostalih zakona  koji su došli ovde sa tudim uticajima kad kada planski i sa  odredenim ciljem, kao što su bila sujevernost i magija koje su se lako širile, kao  lažna nada  za napaceni narod  za rešavanje  problema i poteškoca sa kojima su se  suocavali.
                  
Shtjefën Gjeçovi postao je arheolog, jer je hteo da dokaže naše  starost korena  na ovim prostorima, jer je želeo da dokaže da nekad smo bili cuveni i imali tragove i da smo stvorili istoriju koja je za ponos. Arheologiju Gjeçovi je istraživao uz veliku predanost , ulazivši u najdaljim pecinama i klancima  Malësije, prikupljajuci artifakte, kako ne  bi ih pronašli  i  drugi pokupili, da nam  ne pokradnu  istoriju jer kradom  prošlosti su želeli da nam otmu  buducnost.

Prema tome  Gjeçovi j izvršio  studije  o pelasško  i ilirskom nasledu albanskog naroda, koje  su  ostale najozbiljnije studije izvršene u ovoj oblasti.

Shtjefën Gjeçovi  se bavio i  prikupljanjem usmenog nasleda  našeg  naroda. To je ucinio kako ne bi se izgubila ova neprocenjiva  riznica  i da bi dokazao motive i  visok  umetnicki i  filozofski nivo narodnog genije.
Shtjefën Gjeçovi bavio se i književnošcu. Pisao  dramu, žanr  koji do tada nije  bio  obraden. To je ucinio u  obliku  naše tradicije pripovedanja, kako bi  više uticao i preko insceniranja ili uzimanja i prepricavanja dramskih delova i njegovih dela u  narod.

Shtjefën Gjeçovi je krunisao svoje delo prikupljanjem i Kanona Leke, posao koji mu je  oduzeo  trideset god. gde  njegova predanost  prikupljanju i kodifikacije  lici na  sistem kodifikacije svetih knjiga. Ovim delom on je posmrtno izbio u svetske tokove.  Kanonom, Gjeçovi  je dokazao da smo kao narod bili organizovani , da nismo bili  divlja plemena bez zakona. Nacinom kanonskog organizovanja  dokazao da smo bili napredni i da je Kanon  bio  humaniji i  pravedniji   od  kanona   ostalih naroda srednjeg  veka ali i kasnije.

Dozvolite mi, uzimajuci u  obzir karakter ove manifestacije,  da kažem dve stvari oko Kanona Lekë Dukagjini-a.

Prvo: Ovaj Kanon  u svim svojim clanovima i stavovima poštuje coveka, njegovo i porodicno  dostojanstvo. Kanon ne poznaje  pravo kazne oštecenja i poniženja dostojanstva. Kanonom  Leke  nema javnog batinanja coveka i nema osakacenja tela.

Drugo: Kanonom gora, poznatog kao  Kanuni i Lekë Dukagjinit, naslednici Skënderbega u nacionalnom otporu protiv otomanskog usvajanja  uredili su život ljudi i to je onemogucilo  sprovodenje  šerijata  u  ovim prostorima  kod našeg naroda, katolicke ili muslimanske vere.  Na albanskim teritorijama nije se moglo zamisliti  da turci nekome, ko je bio  recimo optužen za  kradu, otkinu ruku ili da neko javno dobije pedeset udaraca bicem.  Prema tome  ovaj Kanon  je sacuvao ljudsku ali i nacionalnu cast i dostojanstvo  više od  petsto godina. 

Kanon  Lekë Dukagjini-a ima nacelo da  „vesnik se ne ganja”. Prema toe onaj koji nosi vest  mora se poštovati bez obzira koju vest i od koga nosi, što se danas veoma dobro poklapa sa slobodom reci i izražavanja, što je  deo tradicije. Mi se  danas  vladamo prema zakonima  savremene  evropske civilizacije  koji sadrže  u sebe dostignuca naprednih naroda.  Na tom putu Republici  Kosovu je mesto u Evropskoj zajednici  medu dostojanstvenim narodima slobodnih  i ravnopravnih zemalja. 

*****
U nastavku susreta, Predsednica  Jahjaga je postavila cvece  pred  bistom Shtjefën Gjeçovi-a, Biskup Kosvske Biskupije, velecasni  Dodë Gjergji predao je joj tradicionalnu  nagradu“Unaza e Katarina Josipit”.
 
Nakon dobijanja ove nagrade, Predsednica Jahjaga  je rekla da  se oseca  veoma pocašcenom  nagradom koja nosi ime  velike glumice Katarina Josipi.
 
Predsednica Jahjaga  je rekla da  Katarina Josipi ostaje simbol emancipovane žene, koja  volela svoje zanimanje, domovinu i narod.