Pre dvadeset i jednu godinu, 3. i 4. februara, paralelne strukture, kojima je dirigovala srpska država, ubile su u Mitrovici 10 albanskih građana i ranile 25, dok su iz njihovih kuća proterali 1564 porodica.
Dve decenije kasnije, sećanje na civile živi zajedno sa brigom o onima koji nisu uspeli da se vrate na svoja ognjišta.
Ne može da bude ni stabilnog mira, ni stabilnosti, ukoliko se ljudi, u svakom kutku Kosova, ne osećaju slobodnim da žive i da se kreću.
Vreme je da teritorijalna celovitost Kosova ne bude samo slovo na papiru, nego da se sprovodi i u praksi. Za Kosovo na kojem zločini neće ostati samo statistike u izveštajima, nego će se tretirati od strane organa pravde!
Da se priča 3. i 4. februara nikada ne ponovi, potrebna je odlučnost i hrabrost države da garantuje sigurnost svakom građaninu Kosova, u svakom njegovom kutku.
Neka je večno sećanje na albanske civile ubijene 3. i 4. februara!