Vršiteljka dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, učestvovala je danas u otvaranju izložbe posvećene pesniku, publicisti, novinaru i aktivisti, Afrim Maliqi.
U svom govoru pred prisutnima, VD predsednice Haxhiu je rekla da je Afrim Maliqi ostao u našem sećanju kao pesnik, kritičar i novinar, ali i kao aktivista i heroj za slobodu Kosova.
„U ovoj izložbi ga susrećemo i drugačijeg. Susrećemo ga kroz rukopise u kojima se još uvek vide njegove ispravke i pisma koja je pisao rodbini. Vidimo ga kroz fotografije iz različitih godina njegovog života, crteže koje su drugi napravili za njega i porodičnu razglednicu. To su dokumenti koji nisu stvoreni da bi bili izloženi, već nam danas donose bliže Afrima. I, kroz njega, donose nam bliže i vreme u kojem je on živeo i pisao”, rekla je VD predsednice Haxhiu.
Ona je dalje rekla da devedesete obično pamtimo kroz velike događaje, represiju, isključenje, nasilje i rat, ali da nam, prema njenim rečima, ovakvi dokumenti pokazuju i kako se živelo u to vreme, kako se pisalo u novinama pod pritiskom, kako se ispravio stih, kako se pisalo pismo porodici.
„Iz ovih dokumenata se vidi i Afrimov put. U novinarstvo je došao iz književnosti. U redakciji novina „Bujku“ počeo je da piše o kulturi i obrazovanju. Ali godine koje su dolazile tražile su više od njega. Počeo je da piše o diskriminaciji Albanaca na njihovim radnim mestima, o represiji i o nasilju koje se pojačavalo. Svaki takav tekst nosio je svoj rizik, i Afrim je to vrlo dobro znao. Za srpsku vlast, glas poput njegovog predstavljao je previše veliku prepreku”, navela je VD predsednice Haxhiu.
VD predsednice Haxhiu je rekla da je, pored novinarstva, on nastavio da piše poeziju, eseje i kritiku.
„Kod Afrima, književnost i novinarstvo nisu bili dva odvojena sveta. Oni su proistekli iz iste pažnje prema zemlji, vremenu i svojim ljudima. Vremenom je ovo angažovanje poprimilo i oblik direktnih aktivnosti za slobodu Kosova. Dana 2. decembra 1998. godine, Afrim Maliqi je ubijen u Prištini, u zasedi srpskih snaga, zajedno sa svojim drugovima iz Lapa, Hyzri Talla i Ilir Durmishi. Sva trojica su pali kao mučenici. Afrim je imao samo 33 godine. Njegovi drugovi ga se sećaju kao mirnog, dragog mladića, ali vrlo oštrog u stavovima. Danas se sećamo njih trojice sa našim najvišim počastima”, nastavila je VD predsednice Haxhiu.
Ona je dalje rekla da su sećanje i delo Afrim Maliqi uvažavani tokom godina.
„28. novembra 2012. godine, predsednica Atifete Jahjaga dodelila mu je Orden slobode. U Podujevu njegovo ime nosi i književna nagrada „Afrim Maliqi“. Ova izložba dodaje nešto drugo ovom sećanju, trag njegove ruke”, naglasila je ona.
Za to, VD predsednice Haxhiu je rekla da smo zahvalni Narodnoj biblioteci Kosova i njenom osoblju, što su ove dokumente obradili sa pažnjom koju takvo nasleđe zahteva.
„Posebnu zahvalnost izražavam Sevdije Maliqi, Afrimovoj supruzi, koja je zajedno sa Munish Hyseni sakupila njegove tekstove u dva toma 2007. godine. Zahvaljujući tom radu, danas imamo više od Afrima za čitanje. Hvala od srca“, navela je VD predsednice Haxhiu.
Ona je dalje rekla da jedan deo onoga što je Afrim ostavio iza sebe još uvek nije sakupljen.
„Čuva se u sveskama i pismima, po kućama njegovih prijatelja i rođaka. Zato podržavam ideju da se sve spoji u jedan Lični fond „Afrim Maliqi“ ovde, u Narodnoj biblioteci Kosova. Očuvanje ovog nasleđa je odgovornost naših institucija. To je odgovornost prema Afrim Maliqi, prema njegovoj generaciji i prema onima koji će doći posle nas“, naglasila je ona.
VD predsednice Haxhiu je rekla da je Afrim pisao u godinama kada se albanskoj reči svakim danom sužavao prostor.
„Danas njegovi rukopisi imaju svoje mesto u Narodnoj biblioteci. Ali mesto njegovog dela je i kod čitaoca. Najbolji način da ga se setimo jeste da ga čitamo”, navela je VD predsednice Haxhiu.
