Vršiteljka dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, učestvovala je danas na ceremoniji otvaranja 44. Međunarodnog seminara za albanski jezik, književnost i kulturu.
U svom obraćanju prisutnima, v.d. predsednice Haxhiu je rekla da je u periodima kada Albanci nisu imali svoje institucije albanski jezik ostao jedan od glavnih oblika našeg kulturnog i političkog kontinuiteta, dodajući da su za njega bili vezani i pravo na obrazovanje, znanje, izražavanje i učešće u javnom životu.
Stoga, prema njenim rečima, istorija albanskog jezika na Kosovu ne može se odvojiti od političke istorije, koja je u različitim periodima određivala i njegovo mesto u javnom životu.
„Mnogi od nas su živeli u vremenu kada je albanski jezik bio isključen iz škola i univerziteta, sa televizije i iz štampe, i kada je njegova upotreba u javnom životu bila ograničavana od strane same vlasti. Danas se nejednakosti među jezicima više ne ispoljavaju nužno na ovaj način. Jezici koji imaju velike korpuse, dugu tradiciju digitalizacije i snažnu tehnološku podršku uživaju prednost koja nije povezana samo sa brojem govornika, već i sa količinom materijala koji postoji u digitalnom obliku. Zato, čak i kada su jezici jednaki pred zakonom, oni nisu nužno jednaki u prostorima u kojima se znanje proizvodi i cirkuliše“, izjavila je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu je dalje rekla da nas naše iskustvo čini posebno osetljivim na ovo pitanje, dodajući da ne bi predstavljao napredak ukoliko bi nekadašnje jezičke hijerarhije nestale iz zakona samo da bi se pretovrile u tehnologiju.
„Više od pedeset godina, oko ovog Seminara okupljaju se ljudi koji su radili na albanskom jeziku na univerzitetima i u albanološkim centrima u zemlji i inostranstvu. Ovde su se obrazovali studenti, prikupljani su govori i materijali sa terena, otvarane arhive, pisane studije i prevođena dela koja su albansku književnost približila drugim čitaocima. Za mnoge od ovih aktivnosti bile su potrebne godine i one su se odvijale i daleko od seminarskih sala, na univerzitetima, u institutima, bibliotekama i arhivima. Zahvaljujući njima, albanski jezik je dobio istraživače, čitaoce i akademsko prisustvo i izvan zemalja u kojima se govori. Sa premeštanjem sve većeg dela znanja u digitalno okruženje, ovaj rad povezan je i sa prisustvom koje će albanski jezik tamo imati. Naš akademik, Idriz Ajeti, video je jezik i kao vezu koja prevazilazi geografske podele. ‘Bez obzira na našu geografsku rasprostranjenost, učinićemo zajedničkim preko granica ne samo ideju, već pre svega ljude koji govore jednim jezikom’, govorio je on“, naglasila je v.d. predsednice Haxhiu.
Ona je rekla da je profesor Ajeti imao na umu političke granice koje su razdvajale govornike istog jezika, dok je, prema rečima v.d. predsednice, digitalna komunikacija učinila sam odnos između jezika i prostora složenijim.
Prema njenim rečima, jezički repertoar pojedinca više se nužno ne podudara sa geografijom mesta u kojem živi.
„Ovaj odnos između jezika i prostora dobro je poznavao i Robert Elsie, albanolog i prevodilac, koji je svoj put ka albanologiji rano povezao sa ovim Seminarom. Prevodiо je albanske pesnike i prozaiste, od stare književnosti do savremenih autora, prikupljao i beležio govore na više od 150 lokaliteta, tragao po arhivima za zaboravljenim tekstovima i dokumentima i istraživao stare fotografije albanskih krajeva. Veliki deo materijala koji je prikupio učinio je dostupnim na internetu, izvodeći ga iz arhiva i stavljajući ga na raspolaganje istraživačima i čitaocima gde god da se nalaze“, izjavila je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu je dalje dodala da joj se, među temama koje ste ove godine odabrali, tema fizičke, metafizičke i nadrealne domovine čini posebno pogođenom, jer dotiče odnos između mesta i pripadnosti.
„Domovina ima svoju geografiju, ali pripadnost se njome ne iscrpljuje. Teritorija ostaje jedan od osnovnih načina na koji shvatamo domovinu, ali nije jedini način na koji je doživljavamo. Književnost je to posebno potvrdila kroz iskustvo dijaspore, gde mesto koje je ostavljeno iza sebe nastavlja da živi u sećanju i jeziku. Danas do ove podele može doći i bez iseljavanja. Intenzivniji kontakt sa drugim jezicima proširuje pojmovni fond albanskog jezika i stvara nove registre i oblike izražavanja. Međutim, u oblastima u kojima se znanje, tehnologija ili kulturna produkcija uglavnom razvijaju na drugom jeziku, upotreba albanskog jezika može početi da se sužava. Albanski jezik ne može ostati jezik prošlosti u svetu koji budućnost gradi algoritmima“, naglasila je v.d. predsednice Haxhiu.
U ovim novim prostorima, prema rečima v.d. predsednice Haxhiu, i albanska književnost susreće se sa drugačijim čitaocem.
„Pisac više ne može računati na to da čitalac sa njim deli isti kanon, isto kulturno sećanje ili isti horizont referenci. Među vama su i polaznici seminara koji su albanski jezik naučili kao drugi ili treći jezik i koji albanskoj književnosti pristupaju iz drugih književnih tradicija. Vi čitate albanski tekst sa drugačijim jezičkim i kulturnim iskustvom i, u mnogim slučajevima, kasnije ga prenosite na svoje univerzitete, u svoje studije, prevode i jezike. I to menja krug čitalaca albanske književnosti i način na koji se ona čita izvan jezika na kojem je napisana“, izjavila je v.d. predsednice Haxhiu.
Na kraju, v.d. predsednice Haxhiu je rekla da i mi, koji donosimo javne odluke, treba da učimo iz njihovog rada.
„Vi, koji proučavate albanski jezik, dokumentujete ga, obogaćujete kroz stvaralaštvo i prevođenje i pratite njegove promene sredstvima nauke, imate autoritet da nam ukažete na to gde on dobija na značaju, gde gubi funkcije i šta ne sme biti zanemareno. Sa naše strane, bićemo na raspolaganju kad god ovaj rad bude zahtevao institucionalnu podršku, bilo da je reč o istraživanju, digitalizaciji, objavljivanju, prevođenju ili razvoju novih sredstava za albanski jezik“, rekla je u svom obraćanju v.d. predsednice Haxhiu.
