Predsednica zemlje NIKADA nije tražila izgradnju bilo kakve predsedničke rezidencije, ni sa privatnim dvorištem, ni sa privatnim sobama, niti bilo kakvim drugim ličnim luksuzom. Raspisani idejni projekat za izgradnju predsedničke zgrade nije dobio odobrenje predsednice i u okviru zakonskih okvira, predsednica će tražiti da se on revidira kako bi se prilagodio specifičnostima i stvarnim potrebama Republike Kosovo.
Prvo, predsednica je zatražila da se postupak nastavi samo sa zvaničnom zgradom Predsedništva, koja će se koristiti za održavanje sastanaka i državnih prijema, jer Kosovo je jedina zemlja u Evropi – ako ne i u svetu – gde šef države nema poseban objekat za obavljanje njegove/njene zvanične funkcije. Trenutno, prijemi se održavaju u salama Skupštine, dok su lideri prijateljskih država primorani da se suočavaju sa mirisom kanalizacije zbog neadekvatnih uslova na spratu gde se nalazi trenutna kancelarija. Nema ni prostorije za organizovanje državnih prijema (oni se održavaju u hotelima), niti prostorija za smeštaj visokih gostiju, niti okruženje za zvanične večere ili ručkove visokog nivoa, koje Kosovo organizuje u privatnim restoranima – jedna potpuno neuobičajena praksa za bilo koju ozbiljnu državu. Sramotno je što ni 26 godina nakon oslobođenja, ovo osnovno pitanje nije rešeno.
Drugo, i ako počne izgradnja takve zvanične predsedničke zgrade na zemljištu koje je dodeljeno Predsedništvu još od vremena predsednika Rugove, njena realizacija će trajati najmanje 5-6 godina, što jasno pokazuje da predsednica Osmani ne bi koristila takav objekat tokom njenog mandata. Stoga, svaka tvrdnja da ona gradi „za sebe“ je van svake logike i pokazuje nedostatak razumevanja za važnost funkcionisanja institucija sa dostojanstvom i minimalnim uslovima rada.
Predsednica nije ovlastila izgradnju privatnih apartmana i prostorija, već je samo zatražila radne i prostorije za zvanične prijeme, uključujući apartman za prijem međunarodnih gostiju i kolega koji posećuju Kosovo – što je standardna praksa u svakom predsedništvu u svetu.
Na kraju, predsednica je hitno zatražila da se pronalaze zakonske mogućnosti za promenu trenutnih specifikacija, koje nikako ne predstavljaju njenu ideju o zvaničnom predsedničkom objektu (a svakako ne o privatnoj rezidenciji).
Izgradnja takvog objekta za Predsedništvo (a ne za predsednicu Osmanija) nije luksuz, već državna neophodnost, kako bi se garantovali dostojanstveni uslovi za rad, bezbednost i dostojno predstavljanje države Kosovo.
