Kao predsednik Kosova, male republike na Zapadnom Balkanu, Hashim Thaçi je prvi koji je prihvatio da se osetilo olakšanje nakon rezultata predsedničkih izbora u Austriji.
Piše: Hashim Thaçi, predsednik Republike Kosova.
Poslao sam moje čestitke izabranom predsedniku Alexander Van der Bellen-u i srdačno očekujem saradnju sa njim na pitanjima koja ujedinjuju naš region sa Bečom – starim glavnim gradom Hasburške Monarhije – koji je odigrao glavnu ulogu u istoriji, kulturi, pa čak je imao uticaja i na našu arhitekturu.
Odabir predsednika je u potpunosti bilo austrijsko pitanje i ne bi bilo u redu da bilo ko od nas sa Balkana govori u korist jednog od kandidata u toku kampanje.
Međutim, izbori su bili od izuzetne važnosti za nas na Kosovu i za region.
Kao i njegovi homolozi ekstremne desnice u Francuskoj i Nemačkoj, Norbert Hofer napao je spoljnu politiku austrijske garniture koja je priznala nezavisnost i suverenost Kosova. On je takođe javno izjavio „bila bi greška da se Kosovo učlani u međunarodne organizacije, jer će to samo izazvati probleme“.
Ovo je vrsta argumenata koje smo navikli da čujemo iz Putinove Moskve, ali ne i od zemalja sa dugom istorijom podrške samoopredeljenja bivših jugoslovenskih republika koje su stekle njihovu nezavisnost od diktatora Slobodana Miloševića.
Austrija je postala svetionik nade kada je otvorila vrata univerziteta našim studentima, nakon što je Srbija zabranila nastavu na albanskom jeziku na okupiranom Kosovu 90-tih godina. Ja, lično, nikada neću zaboraviti pozive za demokratiju i prava čoveka od strane političara kao što je Alois Mock dhe Otto von Habsburg, u vreme kada sam bio student.
Ovo je bio razlog što smo mi na Kosovu bili potreseni, jer je jedan političar stigao do narodnog predsedništva putem jedne platforme koja je srušila decenije progresivnih politika koje su pomogle Balkanu da prevaziđe mržnju i nacionalizam.
Hofer-ova platforma, kao i ostali pokreti ekstremne desnice u Evropi, podržava Hantignton-ov koncept sukoba civilizacija i promovisanje teorije da je Islam neprihvatljiv za Evropu. Za nas na Kosovu, u Albaniji i Bosni, uz velike slojeve društva koji propadaju islamskoj veroispovesti, ovakva teorija nas izuzima od osećaja da smo deo kontinenta na kojem smo živeli vekovima i milenijumima.
Osim toga, Kosovo nije muslimansko: naše društvo je laičko i građansko.
Kosovo je postalo prva država na Balkanu koja je za predsednika izabarala ženu 2011. godine i prva je država na Balkanu koja je priznala LGBT zajednicu u njegovom Ustavu. Predvodio sam paradu LGBT zajednice na Kosovu prošlog meseca, kako bi preneo našu podršku ovoj zajednici, odnosno da bih pokazao našim građanima i svetu da ekstremizam i predrasude nemaju mesta u našem okruženju.
Takođe, mi nismo sigurno utočište za ekstremiste. Naše sigurnosne službe su izvršile 100 hapšenja i obezbedile su 67 optužnica, kao i 26 kazni protiv podržavaoca ISIS-a u našoj zemlji. Američki državni sekretar, John Kerry je u poslednjoj poseti na Kosovu primetio da Kosovari prednjače u regionu u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki-moon je takođe priznao ulogu Kosova u promovisanju međuverskog dijaloga u izveštaju iz 2013. godine, i Evropska unija je naglasila ubrzani ritam naših reformi i potpisala je sa Kosovom prvi traktat pre učlanjenja, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Duboka euroskeptična osećanja koje propagira Hofer i ekstremna desnica su izuzetno opasni za sve države na Balkanu.
Upravo je gravitaciona privlačnost Brisela ta koja je donela mir i stabilnost našem regionu. Bez perspektive učlanjenja u EU, kao porodice zajedničkih vrednosti i interesa, politike našeg regiona ostaće u vakuumu koji mogu da ispune ekstremisti u našoj zemlji.
Prema anketama, više od 95 odsto Kosovara želi učlanjenje u EU u NATO.
Kao korak prema ovom cilju, Evropska komisija je zvanično preporučila liberalizaciju viza i slobodno kretanje naših građana unutar Šengen zone u skladu sa ostalim delom Balkana.
Liberalizacija viza je stečena uz puno napora, nakon teških unutrašnjih reformi, ali je jasno da neki političari i Evropi imaju koristi od trenutnog raspoloženja javnog nezadovoljstva prema migracijama i koriste Kosovo i Balkan kao tursku glavu.
U međuvremenu, dok slavimo pobedu progresivnih snaga Austrije, jedno je sigurno. Predsednici na Balkanu treba još više da rade na jačanju prava i u borbi protiv nezakonite migracije, kao i u borbi protiv nasilnog ekstremizma, kako bi povećali osećaj sigurnosti i kako bi smirili skeptike širom Evrope.
Mi treba da budemo – kao što kaže jedna izreka- „veći katolici od Pape“, kako bi smo ubedili protivnike da su evropski san, evropski put naša jedina šansa, najbolji ugovor koji možemo potpisati kako bismo garantovali našu budućnost.