Priština, 23. novembar 2019. godine – Predsednik Republike Kosovo Hashim Thaçi danas je odao počasti i učestvovao je na Spomen akademiji za heroje Afrima Zhitiju, Fahrija Fazliua, Bahrija Fazliu i Agrona Rrahmanija, povodom njihovog ponovnog sahranjivanja.
Predsednik Thaçi rekao je da se danas u panteonu slobode sahranjuju kosti četiri heroja Kosova, Afrima Zhitije, Fahrija Fazliua, Agrona Rrahmanija i Bahrija Fazliua, uz najviše državne i institucionalne počasti.
„Od danas i zauvek, kosti četiri kosovska sina, koji su dali život za životni ideal, za slobodu u nezavisnost Kosova, za nacionalno ujedinjenje, biće jedne do drugih. Biće i počivaće kod simbola nacije, oca nezavisnosti Adema Demaçija“, rekao je predsednik Thaçi.
On je istakao da je svaki od njih pao herojski, na vrhuncu najboljeg doba, Afrim i Fahrija pre trideset godina, Bahrija i Agron pre 21 godinu.
Četiri heroja, prema mišljenju šefa države, najbolje predstavljaju poslednje dve decenije dvadesetog veka nove istorije Kosova.
„Odrastali su u duhu slobodoljublja, uz visoko otadžbinsko obrazovanje, oni su bili rukovodeći deo organizovanja protesta i demonstracija za Republiku Kosovo. Oni su stopili svu fizičku, mentalnu u intelektualnu energiju zbog nacionalnog pitanja“, rekao je predsednik Thaçi.
On je dodao da je svaki od njih, uz sve poteškoće, pokazivao odlučnost i nesalomivost na putu prema slobodi.
„Afrim Zhitija je bio među najmlađim albanskim političkim zatvorenicima, koji je izašao iz rata još odlučniji, više informisan i posvećeniji nastavljanju puta prema oslobođenju Kosova. Bio je jedan od rukovodioca koji je dao vetar u leđa Nacionalnom političkom pokretu za Republiku Kosovo, dao mu je pravac“, rekao je predsednik Thaçi.
Prvi čovek države je rekao su Afrim i Fahrija zajedno, 2. novembra 1989. godine hrabro pali, dokazujući da Kosovo ima odlučne i neustrašive ljude, koji se ne predaju, već se bore sa oružjem u rukama nasuprot države Srbije.
„Bahrija i Agron, iskovani u demonstracijama i formirani tajnim političkim organizovanjem, videći oružanu borbu kao neophodnu za oslobođenje, dali su novu snagu i energiju Oslobodilačkoj vojsci Kosova i herojski su pali na čelu njihove misije, u proleće 1998. godine. Bahrija u predelima u Crnoj Gori naseljenim Albancima. Agron u centru Prištine“, dodao je on.
Predsednik Thaçi je dodao je da sloboda, nezavisnost i temelji države Kosovo imaju duboke istorijske korene.
„Mi koji smo imali sreću da živimo slobodni, ponosni smo što smo poznavali aktiviste i što smo radili sa Afrimom Zhitijom, Fahrijem Fazliuom, Agronom Rrahmanijem, Bahrijem Fazliuom, Hasanom Ramadanijem i drugima“, rekao je predsednik Thaçi dodajući da su pucnjevi Afrimove i Fahrijeve puške, a nakon njihovih i Rexhepa Male i Nuhija Berishe, bili prvi pucnji koji su najavili dolazak Oslobodilačke vojske Kosova.
Šef države je rekao da smo ponosni na Zahira, Hakifa, Edmonda, ponosni smo na legendarnog komandanta Adema Jasharija i sa 2 hiljade palih boraca Oslobodilačke vojske Kosova, jer prema njegovom mišljenju, upravo je krv ovih palih boraca dokaz slobodnog, nezavisnog i demokratskog Kosova.
Predsednik Thaçi je dodao da nijedna tendencija, niti napor, odakle god da dolazi, neće uspeti da ukalja i isprlja pravičnu borbu Oslobodilačke vojske Kosova.
„U njenim redovima su se borili i žrtvovali najbolji momci i devojke, muškarci i žene nacije. Kosovo danas sve kategorije koje su proizišle iz rata tretira i tretiraće ih još dostojanstvenije. Porodice boraca, ratni invalidi OVK-a, veterani su naš ponos“, rekao je predsednik Thaçi dodajući da je Kosovo dvadeset godina nakon rata zabeležilo velika dostignuća, ali da još uvek ima velikih izazova u jačanju njegove državnosti.
„U jedno osam siguran: na pravom smo putu i ostvarićemo naše ciljeve, a to su jačanje države, a u budućnosti i nacionalno ujedinjavanje“, rekao je on.
Predsednik Thaçi je na kraju rekao da poštujući i visoko ceneći doprinos, ne samo heroja koji su pali sa puškom u ruci, nego imajući u vidu i žrtvu njihovih porodica, kao predsednik zemlje, ali kao i saborac narodnih heroja, oseća ustavnu i zakonsku obavezu, ali i moralnu, političku i nacionalnu, da dodeli „Orden slobode“, porodici Osmana Zhitije, porodici Fazliu i porodici Rrahmani.