Sa dubokim bolom primila sam vest o smrti oca Antonija Belushija, nesalomivog aktiviste za alabansko pitanje, koji je, osim što je strasno negovao jezik arbreša, od 90-ih je zajedno sa predsednikom Rugovom i drugim aktivistima, branio pravo Albanaca na slobodu.
Njegova smrt je veliki gubitak za njegovu porodicu i prijatelje, arbrešku crkvu, institucije i arbreški narod iz Kalabrije i cele južne Italije.
Imala sam čast da ga upoznam u njegovoj bogatoj biblioteci, koju je sa takvom posvećenošću stvarao i održavao do svoje smrti.
Kada sam mu kao predsednica zemlje dodelila državljanstvo Kosova, bio je presrećan, jer mu se ispunila životna želja.
Neka je večno sećanje na oca Antonija Belushija!
