Predsednica Republike Kosova, gospođa Atifete Jahjaga, učestvovala je danas na panelu “Adresiranje nasilnog ekstremizma:zajednička odgovornost”, koji je odvio radove u okviru Svetskog ekonomskog foruma, koji je održan u Hašemitskom Kraljevstvu Jordanu.
Na panelu su zajedno sa predsednicom Jahjagom učestvovali i: zamenik predsednika Iraka, gospodin Ayad Allawi, zamenik premijera Iraka, gospodin Saleh Muhammed Al Mutlaq, državna podsekretarica SAD-a za civilnu sigurnost, demokratiju i prava čoveka, gospođa Sarah Sewall, rukovodilac dansko – kuvajtske kompanije, gospodin Mohammad Jaafar i jedan predstavnik civilnog društva u Jordanu.
Na panelu se diskutovalo o globalnim izazovima sigurnosti, o ekstremizmu i radikalizmu kao pretnjom za sigurnost, kao i o zajedničkom angažovanju u borbi protiv ovih pojava.
Predsednica Jahjaga je na panelu govorila o angažovanju Kosova u adresiranju ovih pojava i potrebi uključivanja u borbu protiv ekstremizma i u garantovanju globalne sigurnosti.
U nastavku objavljujemo ceo govor predsednice Jahjage:
Imam to zadovoljstvo da se priključim Svetskom ekonomskom forumu u Jordanu i da sam deo ovog panela o važnosti borbe protiv nasilnog ekstremizma, koji izaziva stabilnost i naš razvoj.
Želim da započnem, ponovo napominjući reči Njegovog Veličanstva kralja Abdullah, u uvodnoj sesiji, da pobeda nad “globalnim napadom nad mirom” ili nad nasiljem i terorizmom, koji danas vidimo u čitavom svetu, ima potrebe za globalnim pristupom koji je izgrađen nad sigurnošću, diplomatijom, razvitkom i moralnim vođstvom.
Pitanje je kako ćemo to postići?
Kao prvo, posao treba započeti kući.
U našim zemljama, mi treba da se osposobimo da ojačamo legitimitet države. A legitimitet se postiže performansom. Mi, ne sam oda treba da udvostručimo, već i da utrostručimo naše angažovanje, kako bi smo otvorili put inovaciji i razvijanju odstranjujući strukturne i praktične smetnje koje zastrašuju investitore.
Država mora da bude prisutna. Državne institucije treba da budu vidljive preko obezbeđivanja infrastrukture, energije, izvora vode, upravljanja smećem, zdravstva, obrazovanja i naravno, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Država treba da rukovodi reformama , da bude proaktivna i u svakom procesu odlučivanja treba da pozove i privatni sektor, sa ciljem osiguranja, ona će favorizovati privatnu inicijativu i neće je ograničavati.
država takođe treba da polaže račune građanima i da im dopusti da i oni učestvuju u ovoj transformaciji. Građani treba da budu deo ove akcije. Mi imamo potrebu za svojinom.
I sva ova postignuća će pomoći u jačanju toliko potrebnog osećanja sigurnosti, koji je osnov za svaku vrstu razvitka.
Mi najbolje da se borimo protiv ekstremizma angažujući se u svim sektorima, zajedno, u svim slojevima našeg društva, promovišući uključenost. Uključenost u upravljanju i uključenost u razvoju. Mogućnosti treba da budu jednake za svakoga. Niko ne trba da bude ostavljen po strani, jer podele i isključenja su obdanište ekstremističkog porasta. Oni iskorišćuju razlike i patnje.
Priče naših zemalja su priče radnika, koji žele dobru budućnost za sebe i njihove porodice. Ne treba da dozvolimo da ekstremisti, tamne sile terora, da kidnapuju njihovu viziju o napretku. Samo na ovaj način možemo da ojačamo individue, verske lidere, da odstrane i da ne dozvole momcima i devojkama da se priključe terorističkim trupama.
Slično i sa međunarodnim nivoom, mi imao potrebu da vise dijaloga i za vise uključenja, i to me dovodi do druge tačke.
Naše granice nisu sigurne. Mi smo u opasnosti od istih pretnji, bilo da su od unutrašnjeg terorizma ili boraca za slobodu, zavedeni ISIS-om i ideologijama izmenjenim putem finansijskih sredstava.
Na zemljama kao što su naše, koje žive u multikulturnosti i multietnički, jeste da se suprotstave ovim pojavama , a na modernizovanim verskim liderima je da batale prazna tumačenja religije putem kojih pokušavaju da opravdaju nasilje. Mi treba jak oda odbijemo tako nešto.
Treba da demonstriramo našu odlučnost da iz korena odstranimo ekstremizam, istrajući zajedno i pomažući jedan drugome putem diplomatije i saradnje na polju sigurnosti.
I,treće treba da napravimo mesta svakome za stolom.
Videla sam u našem društvu, koje prolazi kroz veličanstvenu transformaciju iz rata u mir, iz represije u demokratiju i iz kontrolisane ekonomije u kapitalizam, koliko je teška promena, koliko je strpljenja i adaptacije potrebno.
Ali jedna stvar koja nam je uspešno pomogla, da prevaziđemo ove promene, jeste uključivanje svih. Pružanje stolice za stolom. Ovim takođe podrazumevam žene, koje su stub svakog društva i vredna prednost za iskorenjivanje ekstremizma i radikalizma.
Ovaj post je takođe dostupan na jeziku: SQ