Predsednica Republike Kosova, gospođa Atifete Jahjaga, danas je učestvovala na obeležavanju stogodišnjice albanske škole na prostoru Dečana, koje je organizovano od strane Udruženja istoričara Kosova „Ali Hadri“, ogranak u Dečanima. Na manifestaciji su učestvovali i bivši predsednik Fatmir Sejdiu, bivši predsednik Skupštine Jakup Krasniqi, predsednike opštine Dečane, gospodin Rasim Selmanaj, članovi porodica predstavnika Istorijskog i istraživačkog instituta.
Predsednica Jahjaga je održala i govor povodom obeležavanja stogodišnjice albanske škole u Dečanima i govorila je o podršci obrazovanju i o bitnosti obrazovanja i edukacije.
Nakon završetka manifestacije, predsednica Jahjaga je posetila osnovnu školi „Syle Alaj“, u Drenovcu kod Dečana i razgovarala je sa učenicima i nastavnim osobljem škole.
Tokom posete Dečanima, predsednica Jahjaga se sastala i sa predsednikom opštine Dečane, gospodinom Rasimom Seljmanaj u zgradi opštine. Predsednica Jahjaga je obaveštena od strane predsednika Seljmanaj o aktuelnim događajima u opštini i njenim razvojnim projektima.
U nastavku sledi govor predsednice na manifestaciji:
Izražavam moju zahvalnost na pozivu, za obeležavanje stogodišnjice albanskog obrazovanja u opštini Dečane, odnosno otvaranju škola sa nastavom na albanskom jeziku u selima Drenovac i Rznić, a ujedno vam čestitam na organizaciji i podsećanju bitnih datuma iz prošlosti našeg naroda sa ovih prostora, posebno na obeležavanju jubileja obrazovanja na albanskom jeziku.
Ovom vrstom organizacije, počastvovali ste sve one koji su neumorno radili za slobodu, za školovanje i za napredak. Obrazovanje i opšte kulturno uzdizanje uvek su preduslov i temelj stvaranja naroda i države.
Poštovani prisutni,
Hajde da se ovde uz čast setimo Hasana Prištine, Bajrama Curri, Niman Ferizi, Ćazima Ballkani, Paška Logoreci i Ndue Butući kao i učitelja Ibrahima Fehmiu u Drenovcu Vokši i Ljatifa Šaćiri u Rizniću, i mnogih drugih otadžbinara dobročinitelja obrazovanja koji su otvarajući škole na ovim prostorima otvorili horizonte znanju kao deo nacionalnog buđenja i dostojanstva.
Danas se sa ponosom sećamo Kongresa alfabeta, koji je održan u Bitolju 1908. godine, kada je odlučeno da albanski jezik koristi latinski alfabet, kao jedan veliki uspeh u pravičnom određivanju, kao jedno uvrštavanje albanskog naroda u evropsku porodicu.
Albanska škola, ima poseban značaj za kosovski narod, jer je njome očuvao i identitet – ne samo jezik, iako je zajedno uz to gajio osećanje slobode i osećanje da bude jednak sa svim ostalim narodima.
Školom smo ispisali naši istoriju – jednu bolnu istoriju, ali veoma ponosnu. Istoriju jednog naroda koji je slobodu – i pored velikog žrtvovanja i neprestanim pokušajima čitavih generacija – osvojio i uz nesebičnu međunarodnu pomoć. Istorija jedne zemlje koja je izgradila nezavisnost voljom njenog naroda i uz veliku podršku naših prijatelja saveznika.
Kosovo je država koja je izgrađena na građanskom principu, sa slobodom za svakog njenog državljanina, sa jednakim pravima i obavezama za svakoga.
Nezavisnost Kosova je nepovratan proces – onolika kolika je težnja kosovskog naroda da bude neodvojiv i jednak deo NATO-a, EU i OUN-a. Jednim doživotnim prijateljstvom sa SAD-om.
I dakle, Kosovo je jedna država koja se gradi na osnovu vladavine zakona i reda, gde je svako jednak pred pravdom, gde je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala prioritet i gde je uspostavljanje pravde temelj izgradnje poverenja među građanima.
Teška i nasilna prošlost, hegemonizam, od čijih posledica patimo i danas, neće se više vratiti. Kosovo je postalo faktor stabilnost i sigurnosti, jak promoter odnosa među susedima i veliki doprinosilac miru, ne samo u regionu. Dakle, danas kada uspostvaljamo jake temelje mira, treba da mislimo o pomirenju među svim državama, ne zaboravljajući prošlost, ali gradeći budućnost.
Pravda treba da nadvlada i izvršeni zločini treba da se kazne kako se nikada više ne bi ponovili.
Poštovani građani,
Kosovo je zemlja tradicije, razumevanja i poverenja, multikulturalna zemlja tolerancije i gajenja narodne i verske harmonije. — Posebno ovaj deo Kosova, okrug Dukađinija, dokazao je vekovima ovu istoriju verske tolerancije i saradnje. Kosovo ima bogato kulturno i versko nasleđe, i jedno od njih je i Manastir Visoki Dečani, objekat koji je sada pod zaštitom UNESKO-a, čiji će član uskoro postati i Kosovo.
Ovaj manastir ima ime vašeg grada, jedan objekat nasleđa i kult pravoslavne vere, tokom istorije je preživeo i očuvao se od strane građana ove zone – uglavnom od strane albanskih plemena. Ova tradicija, verujem da treba da se gaji i u budućnosti, jer ovako čuvamo bogatstva i nasleđa Kosova, jer ovako gajimo osećaj slobode i jednakosti.
Ja se angažujem da se odnosi sa Manastirom odvijaju u duhu dobre saradnje, razumevanja i poverenja, sa onima koji služe u manastiru, omogućujući ujedno i izvršenje svih zadataka i obaveza kao opštinska vlast.
Mi treba da poštujemo duh Ustava i zakona Republike Kosova i ujedno i naše obaveze koje smo preuzeli Ahtisarijevim paketom. Treba da poštujemo odluke jer samo vladavina zakona i institucionalna rešenja mogu da budu stabilna i ujedno prihvatljiva.
Poštovani građani,
Kosovo kao i svaka druga žemlja ima svojih tranzicionih poteškoća, koje nanose bol, nestrpljivost, neslaganje. Period koji će možda trajati duže, jer traži više posla u dubokim reformama društva, koje koliko god da su bolne, neophodne su za nas, za naše društvo, za našu državu i pomoći će našem društvu da se približi EU.
Mi smo blizu EU onoliko koliko završavamo naš posao. Dakle treba da pokažemo našu zrelost i viziju za budućnost koja se gradi zajedno za jedno društvo slobodnih ljudi sa jasnim i jednakim mogućnostima za razvitak i napredak. Za državu prava, sa jednim unapređenim i modernim sistemom obrazovanja.
Najbolji dokaz je obeležavanje ove stogodišnjice albanske škole na ovim prostorima.