Pod pokroviteljstvom VD predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, danas je održana Memorijalna akademija povodom Dana mučenika Bitke na Košarama i dana pada kosovskog heroja, Agim Ramadani.
U ime VD predsednice Haxhiu, govorio je prvi potpredsednik Skupštine Republike Kosovo, Ardian Gola.
On je rekao da se danas u crvenoj sali, gde smo se okupili u znak sećanja na dan mučenika i pad našeg nacionalnog heroja, Agim Ramadani, ne oseća miris baruta niti se čuju pucnji pušaka naših junaka, kao pre 27 godina na Košarama. Jer nismo na Košarama, ali ono što nam je Košare donelo, prisutno je ovde među nama. Prisutno je u načinu na koji danas živimo i kako se slobodno krećemo.
„Ukidanje albansko-albanske granice bilo je najveće dostignuće Bitke na Košarama. Granica koja nas je delila skoro vek. Granica koja nas je učila da staneš, da se obuzdaš, da čekaš. I vremenom je postala deo načina na koji smo razmišljali i kako smo videli svet. To je bila naša istina do aprila 1999. godine“, naglasio je potpredsednik Gola.
Prema njegovim rečima, Bitka na Košarama, kao najslavnija bitka naše savremene istorije, pored toga što je bila vojna operacija, bila je i intervencija u samom značenju granice. Kada je ta granica probijena, demontirana je druga granica. Ona koju smo imali u sebi. Ona koja je ograničavala i naše snove.
Potpredsednik Gola je dalje rekao da „Naš san o slobodi nije dobio oblik u knjigama, već u životima ljudi, kao što je život komandanta Katane. Agim Ramadani je imao veliki duh stvaraoca. On je slikao, pisao, razmišljao drugačije. Bio je školovan u Vojnoj akademiji u Zagrebu, odrastao je na Kosovu, a kasnije, kao progonjen, bio je primoran da emigrira u Švajcarsku. Tamo je, zajedno sa ljubavlju svog života, rivalkom iz školskih klupa i zajedničkom aktivistkinjom u ilegali, uvaženom gospođom, Shukrije Ramadani, i sa decom Jeton, Edon i Lorina, izgradio svoj život.“
On je rekao da ovo odražava činjenicu da Agim Ramadani nije išao u rat jer nije imao drugo rešenje. Imao je sve razloge da ostane u Švajcarskoj, a nije ostao. Napustio je evropsku udobnost i pridružio se prijateljima i prijateljicama jer nije mogao da odvoji svoj život od onoga što se dešavalo zemlji.
„On je rano shvatio da čekanje nije dovoljno. Stoga, nije dozvolio da ovo pitanje ostane u stihu. Nije ga zadržao kao pesničku dilemu, već ga je pretvorio u odluku. I vratio se u domovinu ka konkretnoj opasnosti. Ka neravnopravnom ratu, gde, kako kažu njegovi saborci, nije bilo dovoljno biti hrabar, već je trebalo biti i strateg i vizionar. I on to je činio bez buke, bez velikih izjava, već sa vedrinom koja odlikuje čoveka koji je doneo odluku. Na Košarama je bio komandant, ali pre svega, bio je čovek koji je snosio odgovornost za druge. Oni koji su se borili uz njega pamte ga po smirenosti u donošenju odluka, po disciplini i po uverenju da ono što rade ima smisla i nakon dana bitke. Govore o njegovom dostojanstvenom stavu u teškim situacijama i po njegovoj odgovornosti u odlukama“, naglasio je potpredsednik Gola, dodajući dalje da „Kada je pao 11. aprila 1999. godine, on je ostavio za sobom ogromnu prazninu, ali je takođe ostavio za sobom i standard. Standard čoveka koji je, kada domovina zove, ne sedi skrštenih ruku. Spremnost komandanta Katane sa saborcima ubedila je i druge da se ono što je izgledalo nemoguće može se učiniti i da se čini. Inspirisao je čitavu generaciju da slobodu vidi kao ideal koji zahteva konkretnu radnju, opasnost i požrtvovanost. Ova generacija je činila Oslobodilačku vojsku Kosova, vojsku koja je izgrađena u nemogućim uslovima, ali sa potpunom jasnoćom o tome šta treba postići“.
Prema njegovim rečima, sećanje na Agim Ramadani danas nas suočava sa samima sobom. Sa standardom koji su on i njegovi saborci uspostavili i sa načinom na koji mi danas snosimo svoju odgovornost. To nas primorava da državu Kosovo držimo na visini tog standarda i da štitimo pravdu od svakog odstupanja.
On je na kraju rekao da se danas klanjamo pred svim mučenicima Bitke na Košarama, pred onima koji su dali svoje živote na toj graničnoj liniji i dali pravac našoj slobodi.
