Na ovogodišnjem samitu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, svetski lideri će diskutovati o izazovu očuvanja zajedničkog progresivnog narativa u sve više podeljenom svetu. Kao predsednik Kosova, države koja ove godine proslavlja desetogodišnjicu svoje nezavisnosti i koja se još uvek razvija ekonomski i politički, ne mogu dovoljno naglasiti značaj pronalaženja i očuvanja zajedničkog cilja na globalnom nivou. Državama poput moje države je potrebna aktivna podrška jedinstvene svetske zajednice, koja je zainteresovana da podrži održiv i ravnopravan razvoj širom sveta.
Vraćanje zajedničkih vrednosti koje su nastale raspadom komunizma 90. godina je od posebnog značaja za mene i moj narod. Moja zemlja je proizvod sličnih zajedničkih humanitarnih vrednosti. Pre samo dve decenije, stanovništvo Kosova su doživeli genocid i etničko čišćenje u centru evropskog kontinenta. Polovina stanovništva proterana je sa Kosova, dok su slike masovnih grobnica uznemiravale svetsku javnost.
Ja sam bio politički lider gerilske sile, koja je pokušavala da se odupre razarajućoj moći jednog od poslednjih diktatora kontinenta – Slobodan Milošević. Naši napori da zaštitimo naš narod bi zahtevali mnogo više vremena i ljudskih života da nije bilo globalnog reagovanja. Sećanje na rat Kosova je za mnoge možda već izbledeo, ali 1998. godine, svi dobitnici Nobelove nagrade za mir sve do generalova NATO-a, od zapadnih novinara koji su bili posvećeni na terenu do humanitarnih radnika u izbegličkim kampovima, verovali su da je mir bio cilj za koji je vredelo boriti se.
I tada su postojali glasovi iz političkih ekstrema koji su bilo protiv intervencije koja je spasila kosovski narod. Levičarska Ekstremistička levica nije bila u stanju da se distancira od stavova protiv NATO-a i intervenciju na Kosovu je smatrala imperijalističkim projektom. Međutim, ekstremistička desnica je smatrala kosovski narod kao „petu koloniju“ opasnih muslimana u Evropi i nije bila protiv politike Miloševića u Bosni i Kosovu. Na kraju, međutim, bile su to zajedničke ljudske vrednosti velike većine u centru političkog spektra koje su omogućile naše oslobađanje. Razdvojne sile izolacije, fragmentacije o nativizma nisu bile ništa u poređenju sa zajedničkim naporima svih političkih i društvenih slojeva u cilju zaštite osnovnih vrednosti čovečanstva.
2008. godine, nakon pregovaračkog procesa posredovanog od strane pregovarača OUN-a, Marti Ahtisaari, u potpunoj koordinaciji sa zapadnim demokratijama, Kosovo je proglasilo nezavisnost i sada je priznata kao suverena zemlja od većine zemalja članica OUN-a. Mi smo u poslednjoj deceniji zabeležili najveći prosečni ekonomski rast u zapadnom Balkanu i zabeležili smo kontinuirano unapređenje u svim kritičnim pokazateljima dobrog upravljanja, ekonomskih sloboda i demokratskoj izgradnji nacije.
Sada, gotovo 20 godina nakon intervencije NATO-a na Kosovu, moramo priznati da se svet promenio u odnosu na vremena interkulturalnih i međunarodnih humanitarnih intervencija. Uprkos svim mogućnostima koje se pružaju na internetu i društvenim mrežama, ja sam tužan pa čak zabrinut zbog njihovih štetnih strana. Ekstremisti mogu da lako pronalaze jedni druge u društvenim mrežama, stvarajući moćne „eho-sobe“ koje se šire preko mreže kao mračna materija. Kada smo kod ove teme, ja se ne slažem sa mišljenjem da su Twitter ili Facebook izvor ove fragmentacije globalnih narativa.
Ne – treba reći jasno i hrabro: sada postoje jake politike snage koja namerno i sistematski pokušavaju da ponište jedan čitav vek napretka u svetu – i u slučaju Kosova, decenija slobode.
Ove snage potiču iz Rusije. Koordinirani napori iz Moskve – putem države, propagandnih kanala, inteligencije, hakera i političkih aktera – imaju jasan cilj. Oni žele da unište mnoge veze poverenja: između građana i vlada unutar zapadnih zemalja, između zemalja koja pripadaju NATO-u i EU-u, ali i šire.
Ovi napori nisu stvoreni ili uzrokovani tehnologijom. Ove snage su uvek bile tu, u pozadini, u ekstremima naše javne diskusije, ali su sada ojačale od namerne politike da se unište vrednosti na kojima se zasniva slobodan svet, uključujući zajednice kao što su EU i NATO.
Mi ne možemo da izgradimo nov narativ u fragmentiranoj tabli, bez jasne identifikacije ko trenutno napada svetski mir. I mi ne možemo da razvijemo sredstva otpornosti protiv lažnih vesti ili kibernetičkih napada na demokratske sisteme, bez priznanja da su ovi napadi namerni. To nisu virtuelna ostrva podele, već povezani arhipelag svesnih platformi napada na naše zajedničke vrednosti.
Stoga, Davosi će ove godine biti od izuzetnog značaja obzirom da pokušava da analizira nove geostrateške podele, kao i načine za ponovno povezivanje i otkrivanje naše zajedničke istorije ljudskog napretka.
https://www.weforum.org/agenda/2018/01/our-shared-values-are-under-attack-they-are-also-our-best-defence