Piše: Hashim Thaçi predsednik Republike Kosovo
Ove godine Kosovo je proslavilo desetogodišnjicu svoje nezavisnosti. Vreme je povoljno za proslavu i odraz o našem narodu i našim saveznicima. Kosovo je nova demokratija, stabilna i prosperitetna, koja teži da se pridruži EU i NATO-u kao i većina njegovih suseda i partnera. Ali je put pred nama dug i pun prepreka.
Mi verujemo da se Kosovo pokazalo kao jedan poverljiv partner EU. Delimo iste ciljeve. Aktivno smo angažovani u dijalogu sa Srbijom, u procesu koji ja predvodim mnogo godina i na koji sam ponosan. Oni koji se sećaju strašnih ratova 1990-ih godina, shvatiće bitnost ovih napora. Kosovo ima više ciljeve i očekivanja od naših napora za normalizacijom odnosa sa Srbijom. Dijalog treba da dovede Kosovo i Srbiju do formalnog međusobnog priznanja i do punih diplomatskih odnosa jedne države sa drugom. Kosovo treba da ima jasan put, jednak i neometan ka učlanjenju u EU, NATO i OUN.
Kosovo će očuvati sadašnji politički sistem unitarne republike. Ono je efektivno u integraciji svih zajednica i obezbeđuje im mogućnost da rukovode njihovim svakodnevnim životima. Mi nećemo razmatrati eksperimente koji će napraviti nered u ustavnom poretku.
Dok Kosovo i Srbija ne reše njihove problemepošč-, mi nećemo biti u stanju da se pridružimo EU. Ovo je razlog što je za mene toliko bitno da postignemo pravno obavezujući traktat o miru sa Srbijom. Ljudi na Kosovu će imati svetliju i bolju budućnost kao deo velike evroatlantske porodice.
Za Kosovo nema druge alternative osim učlanjenja u EU i NATO. Mi nemamo neki plan B, niti tražimo tako nešto. Prozor mogućnosti da se postigne sporazum između Kosova i Srbije je otvoren, ali se smanjuje. Potencijal za druge da imaju koristi od vakuuma i nejasnoća je veliki. Iz tog razloga sam se ja angažovao ponovo sa sprskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u aktivnom traženju kreativnog rešenja koje će nas dovesti do pravičnog i konačnog sporazuma. Nama je potrebno stabilno rešenje koje pokriva dve aktuelne razlike i potencijalne tačke budućeg sukoba. Nećemo prihvatiti privremene sporazuma ili produženje statusa quo.
Pitanje koje stvara tenziju jeste granica između naše dve zemlje. Mnogo je o njemu pisano poslednjih nedelje. Neke od svega toga su bile nepotrebne huškačke stvari. Želim da pojasnim ovde nešto. Istorija Balkana nije istorija sporazuma, već nesporazuma. Mi imamo šansu da promenimo taj pravac.
Kao što smo uspostavili naše granice sa Makedonijom i Crnom Gorom, svaki konačni sporazum sa Srbijom morao bi da tretira naše državne granice. Postupajući tako, mi verujemo da se svaka granična korekcija mora zasnivati na jakim principima međunarodnih zakona i našim zajedničkim vrednostima.
Kao prvo i najvažnije, korekcija granica ne treba da se zasniva na principu etničke podele. Mi ne želimo da delimo naše narode. Nepotrebno je da se kaže da svaki konačni sporazum mora da prati i jaka garancija o konstantnoj zaštiti prava svih zajednica koje ostaju u našim dotičnim zemljama, obuhvatajući i očuvanje verskih spomenika.
Pod dva, mi ne tražimo da stvorimo uslove za promenu granice bilo gde u regionu, kao na primer sa Albanijom, nezavisno od toga šta govore. Kosovo nikada nije bilo presedan. Ono će ostati slučaj Sui Generis. Kosovo i Srbija su suverene države. Međunarodni zakon dozvoljava suverenim državama da odrede njihove granice, kako one to vide za razložno i naše odluke nemaju nikakav uticaj na neku drugu državu.
Trenutno je tenzija između Kosova i Srbije je i dalje visoka. Istorija EU je sada pokazala da granice koje su se zajedno ugovarale uz zajedničku viziju o mirnoj budućnosti i saradnji, mogu postati državne granice koje su manje bitne. Mi želimo da ovaj model bude funkcionalan za nas. Recipročno priznata granica, kao deo šireg konačnog sporazuma, dozvoliće Kosovo i Srbiji da uspostave temelje otvorenom odnosu i mirnoj budućnosti.
Ovaj editorijal predsednika Republike Kosovo Hashima Thaçija objavljen je u „Financial Times“.