GOVOR PREDSEDNIKA KOSOVA DR FATMIR SEJDIU, ISPRED ČLANOVIMA SAVETA BEZBEDNOSTI OUN-ja

Proces konačnog statusa je bila osnovna preokupacija svakog Kosovara. Nema značajnijeg pitanja za nas kao Ekipe jednistva. Vi, poštovani članovi Saveta, pre nekoliko dana ste dobili preporuke Generalnog sekretara za rešavanje statusa Kosova, koje su rezultat jednog dugog mukotrpnog procesa. Ovaj proces je počeo 2005, kada norveški diplomata Kai Eide, radeći na ime Genralnog sekretara OUN-ja, je zaključio, da „status quo“ Kosova ne može da se održi i da je potrebna jasnoća za budučnost. Savet bezbednosti OUN-ja je prihvatio zaključke Eidea u 2005 godini i posle je podržao rešenje Generalnog sekretara za imenovanje bivšeg finskog Predsednika Martti Ahtisaari za emisara za ovaj proces. Koristim priliku, da još jednom izrazim zahvalnost na odličnom obavljenom poslu koji je obavio u toku celog procesa.

Dozvolite mi, da ovaj put izrazim našu podršku, znači punu podršku Kosova na izvarednom poslu Specijalnog emisara. Predsednik Ahtissari je rukovodio  procesom statusa sa velikom pažnjom i poštovanjem na sve potrebe svih učesnika. On i njegova ekipa nisu ništa ispustili, omogučujući iscrpne diskusije o potrebnim pitanjima formulirajući paket uravnoteženih i sveobuhvatnih predloga koji vode naprednom putu.

Radeći sa Specijalnom emisarom, mi smo učinili sve radi pronalaženja kompromisnog rešenja o svim pitanjima.

Ekipa jednistva Kosova u potpunosti podržava predloge Ahtisaara. Postoje kompromisi koje smo učunili u toku razgovora u Beču, posebno radi obezbeđenja prostora vanredno široka i dugoročnia prava za naše manjinske entitete. Mi smo to učunili i postigli saglasnost o nekim određenim rešenjima zbog budućnosti Kosova, budućnosti našeg naroda, ali takođe i zbog budućnosti novih odnosa između Kosova i Srbije kao dve ravnoparvne, nezavisne i suverene zemlje. Glavni razlog zbog čega smo se sporazumeli o nekim rešenjima, bio je i biče naša spremnost i želja da uzimamo u obzir i rešavamo  poteškoće a naročito specifične primedbe manjinskih entiteta na Kosovu, u prvom redu onog srpskog.

Kosovo je spremna da prizna i sprovodi Predlog u celosti. Očekujem, da ova obaveza bude brzo i formalno podržana od Skupštine Kosova. Kada bude okončan ovaj proces, naš najveći prioritet biče potpuno sprovođenje ovih predloženih sporazuma.

Pre nekoliko meseci rekao sam uvaženim članovima Saveta Bezbednosti, da je Ekipa jednistva Kosova potpuno privržena, da podržava jedan miran i zakonit proces. Mi smo ispunili našu obavezu. Delegacija Kosova na pregovorima u Beču je bila angažovana vrlo ozbiljno za širu raspravu svih pitanja.

Mi smo pripremili i predstavili niz dokumenata za širi krug pitanja koja su predstavljena za diskusiju u Beču, od ustvanih garancija za manjine do specifičnosti decentralizacije vlasti, kao značajni instrumenti koji će omogućiti običnim kosovarima, u prvom redu pripadnicima srpske nacionalnosti, da potpuno učestvuju na raspravu o javnim pitanjima. U toku celog ovog procesa mi smo pažljivo saslušali gledišta drugih strana, posvečujući posebnu pažnju gledištima srpskog entiteta Kosova.


Nakon 14 meseci teških i intenzivnih pregovora u Beču, mi verujemo da je Predsednik Ahtisaari pripremio pravedni i vrlo uravnoteženi paket.  Žalimo što nije bilo moguće postići jedan sporazum.

Nakon mnogih sastanaka u toku poslednjih 15 meseci je utvrđeno jasno, da dalje diskusije ne bi mogle zbližiti stranke jednu prema drugoj o pitanju statusa. Predsednik Ahtisaari i UNOSEK su počeli rad krajem 2005 godine. Sada se nalazimo na proleće 2007.

Diskusije o svim pitanjima, odnosno mogućnosti o jednom sporazumu su isprljene. Kosovo je čekala više godina, da njen konačni status bude rešen. Naš status je bio nejasan više godina, od 1989 godine, kada Slobodan Milošević na nezakonit način opozvao status federalnog entiteta Kosova u bivšoj Jugoslaviji, kada je ona uživala pravo veta. Kasnije, 1999 godine, nakon tragičnih događaja konlikta na Kosovu, Savet Bezbednosti preduzeo izvanrednu meru obustave vlasti Beograda nad Kosovom, uspostavljjući Kosovu pod privremenom administracijom OUN-ja.

 Savet Bezbednosti OUN-ja predvideo takođe jedan proces za utvrđivanje statusa Kosova podržanog od OUN-ja. Ova neobična kombinacija faktora, posebno prinudnog nekonsesualnog raspada Jugoslavije, kao i izvanredna uloga Saveta Bezbednosti je u nadgledanju posledica ovog raspada, činili su Kosovo posebnim slučajem koji ne može da se smatra kao presedan za bilo koju drugu situaciju.


Mi smo prešli osam poslednjih godina pod administracijom OUN-ja čekajući jasnoću naše budućosti. Nedostak jasnog statusa, odnosno nedostatak jednog rešenja u vezi toga, je povredilo ne samo političku stabilnost nego i  sposobnost naših institucija da preuzimaju na sebe odgovornost , što je bilo  vrlo štetno za poverenje i opšti ekonomski razvoj.

 Investitori su se oklevali da investiraju u zemlji sa nejasnim statusom. Takođe, zbog ne utvrđenja statusa, mi ne možemo da uzimamo kredite od međunarodnih finasijskih institucija. Nivo nezaposlenosti u mojoj zemlji je najviši u Evropi. Nama je potrebno jasnoća statusa da bi išli napred.

Kao predsednik i rukovodilac Ekipe jedinstva, hoću da još jednom naglasim moju privrženost i privrženost naroda Kosova, procesu  koji što brže okonča  mirnim sredstvima pitanje statusa Kosova. Ja sam osudio nasilje poslednjih vremena na Kosovu, koja je nastala u toku nasilnih demonstracija, koje su bile osuđene od večine naroda. Ogromna većina stanovništva želi da ovaj proces bude završen u miru, i brzo.

Mi verujemo, da jedino održivo rešenje u procesu statusa Kosova, je nezavisnost, koja bi pod međunarodnim nadzorom za određeni period. Nakon raspada Jugoslavije koji  je prouzrokovao etnička čišćenja, nasilje, izbeglice i ponovno uključenje Saveta bezbednosti OUN-ja, mi ne vidimo drugu alternativu osim nezavisnosti.

Ne može se brisati tragična istorija devedesetih godina. Ona je ostavila jedno nasleđe međosobnih sumnji i nepoverenja između naroda Kosova i naroda Srbije. Da obavezuješ ove narode da stoje zajedno, bi bilo neprihvatljivo za narod Kosova.

Osim toga, narodi Kosova i Srbije su živeli odvojeni više godina, od momenta kada Savet bezbednosti je prekinuo vladavinu beograda nad Kosovom u 1999 godini i zadužio je UNMIK-a da podigne institucije samouprave.

 Pod administracijom OUN-ja mi smo učinili veliki progres razvojem naših demokratskih institucija, uključujući Skupštinu, jednu multietničku policijsku snagu i funkcionalna ministarstva.

Naša vizija je demokratska država koja će podjednako biti dom za sve njene građane, za albansku većinu i za manjinske entitete: srbe, turke, bosance, rome, aškalije i egipčane. Čuvaćemo sa velikom pažnjom multietnički i multikulturni  karakter Kosova.

Uvaženi Predsedavajući Saveta,

Požtovani članovi Saveta,

Hoću da delim sa vama jaku privrženost Ekipe jedinstva i institucija Kosova za izgradnju jedne države koja će svoju budučnost zasnivati na puno poštovanje prava svih komuniteta i pluralnu demokratiju, privredu  slobodnog tržišta, slobodne medije, jednu državu koja će potpuno poštovati ljudksa prava i slobodu. Čuvanje i zaštita kulturne i verske baštine, kao i mesta te baštine, je jedna od glavnih obaveza i anagažovanja naše Vlade. Svestan sam toga da ova dva zadatka ne mogu se ostvariti lako, ali niko ne treba da dovede u sumnju našu privrženost i odlučnost da se ide do kraja.

Nakon međunardnog priznanja nezavisnosti države, Kosovo je odlučna da se lati jednom bržem sistemu uspostavljanja bližih odnosa sa susednim zemljama. Kosovo se obavezuje da će održavat vrlo dobre, miroljubive i otvorene odnose sa prvim susedima, Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, i nadamo se, ubrzo, i sa Srbijom. Kosovo nema pretenzija prema ničijoj teritoriji van njenih granica i neće dozvoljiti nijednu pretenziju prema svojoj teritoriji.

Mi poštujemo u potpunosti Finalni akt Helsinka i načela Karte OUN-ja, posebno poštovanje suverenosti i teritorjalni integritet svih država. Ostajemo potpuno privrženi za usku sradnju sa susedima o bilo kom vangraničnom ili regionalnom pitanju. Kosovo jedva čeka da dobije aktivnu ulogu za regionalnu i međunarodnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizmu.

 Privredna stagnacija u svim zemljama regiona ostaje ozbiljno pitanje uznemerenja. Prema tome Kosovo, jako podržava međuregionalnu saradnju  bilateralne i multilateralne sporazume i ugovore iz oblasti privrede.

Kosovo će zahtevati puno integrisanje u međunarodnu zajednicu preko učlanjenja u političke institucije i finansijske organizacije. Na kraju krajeva, cilj Kosova, je puno učlanjenje u Evropsku zajednicu.

 Mi očekujemo, da postojeći mehanizmi, takozvani Prateći mehanizmi za stabilizaciju i asocijaciju, budu vrlo brzo pretvoreni u pravi Pakt za stabilizaciju i asocijaciju, što bi vodilo ka neodložnom potpisivanju jednog sporazuma sa Brislom.

Mi takođe, ćemo zahtevati učlanjenje u NATO, organizacija koja može da pomogne na pružanju bezbednosti za sve zemlje Južno-istoćne Evrope.

Želim da podvućem još jednom, spremnost i privrženost Kosova za usku saradnju sa Civilnim međunarodnom predstavnikom kojeg je predložio  Specijalni emisar Ahtisaari posle statusa. Kako je poznato, mi smo tražili i očekujemo brzo uspostavljanje ovog prisustva posle nezavisnosti, kao i nastavak vojnog prisustva koje će pomoći na pružnju bezbednosti za ceo narod Kosova.

Poštovani Predsedavajući Saveta,
Poštovani članovi Saveta,
Damo i gospodo,

Osam godina nakon rata, UNMIK i Kosovo su postigli značajni napredak u obnovi i privrednom oživljavanju, kao i na uspostavljanju demokratskih institucija. Mi ne bi smo mogli postići to, bez vaše šire podrške. Ujedinjene

Nacije su igrali izvanrednu ulogu za istoriju našeg naroda. Mi smo duboko zahvalni za to.

Na kraju ovog govora želim da u ime naroda Kosova izrazim moju zahvalnost članovima Saveta Bezbednosti OUN-ja, kao i mnogim zemljama iz celog sveta za podršku i pomoč koju su pružale Kosovu posle rata.

 Nama ja dobrodošao rad sa članovima Saveta Bezbednosti OUN-ja za iznalaženje bržeg rešenja pitanje statusa Kosova i punog usvajanja preporuka Specijalnog emisara OUN-ja. Došlo je vreme da konačno zaključimo mračno poglavlje raspada Jugoslavije.

Poštovane ekselencije,

Još jednom želim da Vam se zahvalim na ukazanoj prilici da Vam se danas obratim.