I. Svaka nacija ima pojedine posebne dane koje nju čine ponosnom za njenu prošlost i sigurnijom za budućnost. Jedan takav dan za Kosovo, je 9 april. Tog značajnog datuma je pao međualbanski «berlinski zid» u bitki na Košare, koju su predvodili stratezi borbe za slobodu Sali Çekaj i Agim Ramadani.
9 aprila 1999, dok vazdužne snage NATO-a predvođene SAD-om, nastavljaju bombardovanje srpskih položaja, 114 palih boraca 138 Brigade OVK-a su vodili jednu od njihovih najslavnih bitaka za slobodu i nezavisnost Kosova; dajuči najjaći udarac okupatoru, otklanjanjem za uvek tuđeg graničnog kamena, koji takoreči celog XX veka je razdvajao albance jedne od drugih. Prema tome, ovaj slavni datum ima višestruki značaj za sve albance gde kod se oni nalazili. Taj datum je označio jednu veliku značajnu pobedu strateškog vojnog plana, ali takodje značajna je i druga pobeda- stvaranje konačne mogućnosti, da albanci iz obe strane Prokletija slobodno se kreću, da idu u posetu brat bratu, prijatelj prijatelju bez ikakvog ometanja…Poštovani članovi porodica palih boraca,Dame i gospodo,Najnovija istorija Kosova ne može da se piše bez davanja značajnog zasluženog mesta ovoj veličanstvenoj borbi i velikanima Sali Çekaj i Agim Ramadani koji su sa hrabrošću i umešnošću predvodili istu.I ako zbog životnih neprilika koje su ga naterali da krene putem Zapada, aktivista Sali Çekaj, diplomirani pravnik, vizionarski političar i vojnik, bio je među prvima koji se bavio pripremom oružanog otpora na Kosovu, obzirom da je Srbija bila zatvorila sva vrata za političko rešenje putem mira. Kao svi velikani koji čine velika dela, i oni su bili mudri, stabilni, hrabri i s malo reči. Sali Čeku je bio dalekovidni sin albanske tradicije Kosova.Agim Ramadani, neustrašiv oficir karijere u borbi za slobodu, imao je duh umetnika/stvaraoca. Poezijom i slikarstvom je ispoljio je svoja duševna osećanja. On je u svoj svet sublimirao čista osečanja, koja su bila lajtmotiv za slobodu domovine.Sa ovim vrlinama su nadareni samo veliki ljudi, oni koji su u našu bogatu etnokulturnu tradiciju su poznati atributom velikani domovine. Za njihove izvanredne zasluge u borbi za slobodu Kosova, Istorijski Predsednik Ibrahim Rugova njih je odlikovao najvećim ukazom naše zemlje «Heroj Kosova». Predsednik Rugova na ovaj način je dokazao, da Kosovo zna da poštuje svoje sinove i njivov ideal, za koji su žrtvovali i svoj život, tako da se njena državna kultura, i ako sa velikim poteškoćama, počela stvarati svoju posebnu institucionalnu tradiciju.Takvu državnu kulturu, Kosovo je pokazala u toku svih posleratnih godina, budući kao primer organizovanja slobodnih i demokreatskih izbora za celu regiju. Ova državotvorna kultura Kosova je dokazana i na mučnom procesu pregovaranja o statusu, kojim je korektono predvodio čuveni diplomata Predsednik Ahtisaari; povrh raznoraznih ometanja i sabotaže procesu od strane zvaničnog Beograda. Ekipa jednistva, zajedno sa ekipama stručnjaka za određena pitanja koje su predstavile Kosovo na pregovorima u Beču, je pokazala svoju konstruktivnost i stalno privrženost, kako bi ovo poglavlje najnovije istorija Kosova, bilo rešeno potpunim uspehom, onako kako želi apsolutna većina građana Kosova i ceo demkratski svet, te onako kako su želeli pali borci Košare i svi drugi pali borci za slobodu domovine.II. Spasilačkq intevencija NATO-a i Borba Oslobodilačke vojske Kosova su okončali srpsku okupaciji. Juna 1999 godine, naš narod je začudio ceo svet svojim bibljiskim povratkom u izgorelu zemlju; stotinehiljada albanskih izbeglica, koji su privremeno našli utočište kod naše braće u Albaniji, Makedoniji, Plavu,Ulcinju i u Zapadnoj Evropi, te u SAD-u i Kanadi, ušli su u Kosovo zajedno sa trupama Severo-atlantske alijanse, iako većina njih nisu imali gde da se vraćaju, jer piromani su napravili gar i pepeo od njihovih domova. Ovim aktom, albanci Kosova ponovo su pokazali demokratskom slobodoljubljom svetu, da domovina za njih je najskuplja od svega, najtopljija i najdražija od bilo kog dela sveta.Imajući u vidu sve goreizneto, želim da vas uveravam, da će institucije Kosova da se angažuju sa svim njihovim mogućnostima za zbrinjavanje porodica svih heroja i polih boraca, koji su uklesali svoja imena na altaru slobode, Takođe, angažovaćemo se svim našim bićem, da njima posvećeni spomenici budu održavani i tretirani onako kako zaslužuje jedna zemlja koja teži punoj integraciji u Evropsku zajednicu, NATO i u drugim međunarodnim mehanizmima. Ovo je naš prirodan dug kojeg trebamo uvek imati na umu!Poštovani člonovi porodica palih boraca,Dame i Gospodo,Dozvolite mi, da na kraju kažem, da naša legitimna aspiracija za nezavisno i suvereno Kosovo, je realna stvarnost, jedan pragmatični zahtev koji ne predstavlja nikakav presedan, kako pokušavaju neke zemlje da tretiraju koje se oklevaju prihvatiti tu stvarnost. Kosovo je jednistven slučaj, «sui generis», i kao takav treba da se tretira Planom Predsenika Ahtisarija i većine zemalja prestavljenih u SB-i i OUN-ja i od Evropske zajednice.S toga, onima koji neće da prizanoju ovo neosporno pravo, mi ćemo im ponovo reči, da precedentno je upravo nepriznavanje političke volje naroda Kosova za slobodu i nezavisnost, a nikako priznavanje iste. Kosovo je imala jednu potpunu posebnu istoriju koja ne može da se uporedi sa nijednom drugom zemljom sveta.Kosovo je zaseban slučaj. Zto hoće, kao i sve druge, postati sobodna, samostalna/nezavisna država u celoj svojoj teritoriji. Nezavisna Kosova je ključ održavanaja stabilnosti i mira u ovom delu Južno-istočne Evrope.To je cilj za koji su žrtvovali živote naši pali borci. To je bio njhov vrhunski ideal, pred kojim se mi doživotno poklanjamo.Zahvaljujem Vam se!
Ovaj post je takođe dostupan na jeziku: SQ