Poštovani prisutni,
Danas smo ovde upravo zbog onoga što s dogodilo pre 23 godine, kada je komandant Adem Jashari zajedno sa svojom porodicom i saborcima pao za našu slobodu.
Svi oni koji su posetili Memorijalni kompleks u Prekazu videli su da tamo ima 59 grobova, jer je toliko ljudi palo za slobodu, tokom tri dana borbi, koje s pravom nose epitet Epopeje OVK-a. S toga je i današnja izložba nazvana „Izložba 59“, u čast 59 palih u borbi 5, 6. i 7. marta u Prekazu.
Kroz oči 59 fotografija, danas pred vas donosimo retrospektivu događaja iz rata do nezavisnosti zemlje u februaru 2008. godine.
Majstorstvo autora istaklo je detalje mučnog perioda našeg iskušenja za slobodu i nezavisnost zemlje.
Svaka fotografija je priča za sebe, svaka ima svoju poruku. Put kroz koji smo prošli simboliše istrajnost komandanta Adema Jasharija sa njegovom porodicom, a koji se okončao u februaru 2008. godine, kada smo krunisali napore i krv onih koji su se borili i koji su pali, čineći Kosovo državom!
Ovaj put nimalo nije bio lak, niti kratak. Prvo smo doživeli proterivanje iz naših kuća, ubistva, silovanja, etničko čišćenje, još uvek nestala lica, za koje ne treba da se zaustavimo dok se ne rasvetli sudbina svakog od njih.
Poštovani učesnici,
Treba da budemo ponosni i na naše prijatelje koji su nam pomogli u tim teškim danima, kako bismo ostvarili naš san o slobodi. Zahvalnost ženama i muškarcima iz mirovnih snaga NATO-a i određenih država, bez kojih ovaj dan ne bi bio moguć!
Nema ničeg vrednijeg od istorijskog pamćenja. 59 današnjih fotografija su realna tabela preživljenog perioda i autentični dokaz našeg puta ka slobodi.
One su naša najnovija istorija, koju nikako ne smemo zaboraviti, ali gledajući prema budućnosti, s nadom i verom da će sutrašnjica uvek biti bolja od jučerašnjice!
Dok se krećemo pred ovim fotografijama, svaki naš korak je korak unazad, u istoriju naših dana. Dok koračamo napred, ne možemo a da se ne osvrnemo nazad prema onima koji su napravili uzvišenu žrtvu , kako mi ne bismo zaustavili siguran korak prema našoj boljoj budućnosti.
I kada vidimo ove fotografije, moramo gledati pravo u suzne oči najmlađih. Njihove suze nam služe kao ogledalo u kojem se vidimo svakoga puta kada donosimo odluke o našoj zemlji, bol u njihovim očima pretvorićemo u motiv da radimo dobro i časno za našu budućnost.
U danima kao što je ovaj, ali dok dišemo, našoj deci i generacijama koje ostavljamo za nama, treba da govorimo o deci Jasharijevih i o svoj deci koja su pala na oltaru slobode, o oreolu ovog pokidanog cveća koje je pokidano, a da još nije ni procvalo, o njihovoj žrtvi, kako bi danas polja Kosova bila puna novog cveća koje će procvati i koje će širiti prijatne mirise na slobodi.
Ništa ne govori bolje od fotografije. Na ovu godišnjicu Epopeje OVK-a, potrudili smo se da preko autora predstavimo jedan deo događaja iz ovog perioda.
Prizori i događaji kao ovi, želimo da pripadnu istorijskoj prošlosti! Ali da iz njih naučimo, da ih nikada ne zaboravimo, uvek podižući naš glas za pravdu, odnosno za stabilni mir.
Danas želimo da odamo počast miru, zajedno sa našom državom, čuvajući je, ne dozvoljavajući njeno ugrožavanje, jačajući je i čineći je zajedničkim domom za sve njene građane!
Hvala.