Poštovani gradonačelniče Kuksa, gospodine Bashkime Shehu,
Poštovani ambasadore Minxhozi,
Dame i gospodo,
Veoma sam počastvovan što se danas nalazim među vama, u jednodnevnoj poseti na početku novembra, meseca koji obeležava 105. godišnjicu nezavisnosti Albanije.
Privilegovan sam da se obratim građanima Kuksa govorom u ime Predsedništva Republike Kosovo, u moje ime i u ime građana Kosova.
Ovde sam da izrazim VELIKU ZAHVALNOST građanima Kuksa i Albanije, koji su srdačno i neuporedivom velikodušnošću pružali utočište za oko 500 hiljada njihove braće i sestara sa Kosova, koji su nasilno proterani u ratnim godinama, 1998-1999. godine.
U kritičnom periodu za kosovske Albance, na kraju dvadesetog veka, novi Kuks, mali Kuks samo po izgledu, postao je veliki, otvoreni, voljeni i duboko velikodušni i plemeniti Kuks.
Nakon jedne duge istorije napora za slobodom, Kosovo je na kraju stvorilo najbitniju političku i vojnu organizaciju, Oslobodilačku vojsku Kosova, najuspešniju gerilu u proteklom veku, kako bi oživeo ideal i san o slobodi.
Po prvi put, Kosovo je postiglo da bude akter u međunarodnoj areni na Konferenciji u Rambujeu.
Po prvi put je Kosovo na svojoj strani imalo jake međunarodne prijatelje, svet demokratskih vrednosti.
Upravo je to bilo političko unapređenje Kosova koje je postiglo da proizvede međunarodni dokument, kojim je demokratski svet angažovao najjači savez na svetu, NATO, da vojno interveniše nad metama srpske vojske i policije.
Pravičan rat Oslobodilačke vojske Kosova i uspesi NATO-a učinili su anti albansku politiku Beograda još više divljom, i počelo je etničko čišćenje putem ubistava, gonjenja, proterivanja i genocida.
Nenaoružano stanovništvo, žene, muškarci, starci i deca, na silu su oterani sa njihovih ognjišta u pravcu Makedonije i Albanije.
Zahvaljujući solidarnosti, ljubavi i čistog osećanja ljubavi za otadžbinom, isterani sunarodnici su u vašem Kuksu našli toplinu albanskog ognjišta i sa strpljenjem su čekali okončanje rata.
Dogodilo se čudo.
Kao što se izrazio veliki pisac Ismail Kadare: „Još uvek se nije ohladila ruka seljaka od pluga, došao je trenutak vraćanja na Kosovo.
Istorija ne pamti munjevitije vraćanje ljudi njihovim kućama, nego vraćanje kosovskih Albanaca, odmah nakon okončanja rata, 11. juna 1999. godine.
Dame i gospodo,
Stanovnici Kuksa i predgrađa uopšteno, su deo zajedničke istorije Kosova.
Oni su doživeli ono što su doživljavali njihovi sunarodnici tokom nemirnih godina Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata.
Oni su doživeli teror srpskih vojski.
Oni su vršili otpor protiv sprskih vojnih trupa koje su težile osvajanju Albanije.
Kuks i Prizren su imali političku, istorijsku i geografsku sudbinu podele nepravičnom državnom granicom tokom čitavog veka.
Ova podela je bila duboka i velika tokom epohe komunizma.
Ali, u ovoj podeli i izolaciji, pronađen je način komuniciranja između Kosova i Albanije.
To je bio Radio Kuks, radio stanica koja je nezavisno od ideološkog uticaja, izvršila misiju, koju mi, Kosovo visoko cenimo.
Hiljade emisija istorijskog i patriotskog sadržaja emitovane su na talasima Radio Kuksa.
Osim talasa Radio Kuksa, rastao je i gajio se osećaj ljubavi prema Albaniji, prema istorijskim ličnostima našeg nacionalnog preporoda.
Na Radio Kuksu je prenošena zabranjena istorija Kosova.
A posebno je podrška demonstrantima 1981. godine sa zahtevom za Republiku Kosovo, imala velikog odjeka svuda na Kosovu.
Dozvolite mi da danas izrazim posebnu zahvalnost na ovom doprinosu, Radio Kuksu, koji je bio glas Albanije.
Dame i gospodo,
Tokom 1998-1999. godine, Kuks je postao baza OVK.
Grad Kuks je doživeo granatiranja od strane srpske vojske.
Mnogi građani Kuksa pridružili su se redovima Oslobodilačke vojske Kosova, kao što su to uradili i građani Hasa i Tropoje.
Slava svima onima koji su doprineli borbi Oslobodilačke vojske Kosova!
Dame i gospodo,
Danas je istorija odnosa između Kosova i Albanije izmenjena iz korena, na dobro.
Nikada u istoriji naši politički, ekonomski, kulturološki odnosi, kao ni odnosi na svim životnim poljima, nisu bili bolji.
Demokratska Albanija je država članica NATO-a.
Kosovo je slobodno i nezavisno, na sigurnom je putu prema evro-atlantskim integracijama.
Nezavisno od toga što smo jedan narod u dve države, mi nemamo drugu alternativu, osim evro-atlantskih integracija.
Dame i gospodo, još jednom vam izražavam sreću što sam među vama, u najekstremnijem gradu na severu Albanije, prvom gradu kada sa Kosova uđete u Albaniju.
U Kuksu legendarne srdačnosti.
U gradu koji ujedinjuje doživotne tokove dve reke koje teku u velikom delu albanskih područja: Beli Drim i Crni Drim.
Hvala vam!