Dozvolite mi da se na pocetku zahvalim ambasadu SAD i ambasadu Velike Britanije na Kosovu i Centru Kosova za Rehabilitaciju lica koji su preživeli torture za angažovanje da se zataška glas o potrebama žena žrtve neposrednog nasilja u poslednjem ratu na Kosovu.
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da se na pocetku zahvalim ambasadu SAD i ambasadu Velike Britanije na Kosovu i Centru Kosova za Rehabilitaciju lica koji su preživeli torture za angažovanje da se zataška glas o potrebama žena žrtve neposrednog nasilja u poslednjem ratu na Kosovu.
Ova organizovanja istovremeno u kontinuitetu podižu svest za sprecavanje nasilja kao sredstvo rata i doprinose za što efikasniju identifikaciju mera koje treba preduzeti radi adresiranja dugorocnih posledica koje ova vrsta nasilja ostavlja na društvima proizašle iz sukoba.
Nasilje je ostavilo dubok trag na Kosovo. Žena na Kosovu tokom citavog perioda rata je bila neodvojiv deo tragedije i zajednickih nastojanja radi obezbedenja bolje buducnosti. Kao takva ona je bila i najveca žrtva citavog rata – u takvim teškim okolnostima što je teško opisivati, ona je cesto snosila teret porodice i obezbedila je njenu egzistenciju.
Nažalost žene su bile neposredni ciljevi silovanja kao sredstvo rata, rata ovog koji za njih nikada nece imati jedan kraj. Jer silovane žene tokom sukoba ne samo što su žrtve izvršioca silovanja, koje su nadživele nasilje nosioca ove teške epizode vec cesto su i žrtve okoline gde one žive zbog toga što se suocavaju sa prezirem i iskljucenjem iz društva za ciju su slobodu one mnogo žrtvovale.
Pre izvesnog vremena bili smo svedoci teškog razgovora oko statusa silovanih žena tokom rata na Kosovu i napada na aktiviste i poslanice na Kasovu koje su bez prestanka zaštitila dostojanstvo žrtava rata.
Kao predsednica Republike Kosova uputila sam poziv poslanicima Republike Kosova, parlamentarnim komisijama, vladinim mehanizmima, predstavnicima gradanskog društva i interesnim grupama – da se skupa usredsredimo na pronalaženje i utvrdivanje naj povoljnije forme radi pružanja naše pomoci kao institucije i kao društvo seksualnim žrtvama rata.
Ponavljam ono što sam i ranije rekla – nikada necemo naci jednostavne odgovore na teška pitanja. Ali to nije razlog da zaobidemo našu obavezu i našu brigu kao društvo za ovu kategoriju žrtava.
Ostajem pri mom obecanju da cu se licno pobrinuti, u okviru mojih ustavnih ovlašcenja da ne dozvolim da se silovane žene ponovo žrtvuju i stigmatizuju zbog našeg nemara iz licnih ubedenja, iz politickih nesuglasica ili zbog neodlucnosti koja dominira našu politicku sferu u odnosu na ovu kategoriju žrtava.
Još jednom naglašavam: Na ovoj raspravi nema mi i one. Mi smo mi i jesmo jedno.
Cilj koji smo pred sobom postavili da izgradimo društvo gde ce svaki gradanin imati jednak pristup uslugama koje su mu potrebne radi obezbedenja dostojanstvenog života, treba da se pretvori u realnost za svakog gradanina Kosova.
Prema ovim ženama i prema sebi dužni smo da priznamo njihove muke i da im ne okrenemo leda i da njih ne ostavljamo da pate u šutnji.
Poštovani ucesnici,
Kao Predsednica Kosova i domacica medunarodnog samita žena održanog na Kosovu prošle godine, u okviru Nacela Prištine po prvi put smo tražili da se silovanim ženama priznaje pravni status kao žrtve rata.
Medutim, naša obaveza kao institucije i društvo prema silovanim ženama nece se okoncati odgovorom zakonodavstva, moralnom podrškom i drugim rehabilitacionim merama.
Povrh svega danas mi ne da tražimo pravdu za njih. Žrtvama seksualnog nasilja, a veruje se da na Kosovu bilo 20 hiljada silovanih albanskih žena, potrebna je pravda jer odgovorni nasilnici za gnusni zlocin ostali su do danas ne kažnjeni.
Nepravilno i neozbiljno adresiranje ovog ružnog fenomena rata i ne kažnjavanje onih koji su bili nosioci ove strategije radi odredenih politickih ciljeva, i dalje žrtvuje ove žene, koje su doživele ovo nasilje, i dalje cini žrtvama i ne dozvoljava njihovu integraciju.
Hvala vam!