Dozvolite mi da izrazim moju zahvalnost predsedavajućem, gospodinu Predsedniku, za upućeni poziv, i državama učesnice za saglasnost oko ovog formata, koji pokazuje da samo uključivanjem i saradnjom u bitnim pitanjima od važnosti za budućnost regije mi ćemo moći da idemo napred.
Poštovani Predsednik Gasparovic,
Poštovane Ekselencije,
Të nderuara shkëlqesi,
Honorable excelencies,
Dozvolite mi da izrazim moju zahvalnost predsedavajucem, gospodinu Predsedniku, za upuceni poziv, i državama ucesnice za saglasnost oko ovog formata, koji pokazuje da samo ukljucivanjem i saradnjom u bitnim pitanjima od važnosti za buducnost regije mi cemo moci da idemo napred.
Ovo takode dokazuje da smo mi svesni da ce Evropa biti jedna celina i u miru sa integracijom, u okviru nje, svih naroda i nacija.
Sastajemo se ovde, sredinom jedne stalne recesije i finansijske krize u Evropi, i dok naši glavni gradovi i zvanicnici u Brisel pažljivo razmatraju buducnost projekta nazvanog Evropska Zajednica, kako da prevazilaze ubedenje javnog mnjenja o politici proširenja i frustraciju domacina sa visokom stopom nezaposlenosti, o padu životnog standarda, bolnim reformama i udaljavanjem iz zemlje školovanih ljudi, da spomenem samo neke.
Usprkos toga, u više pravaca, bez obzira na nezadovoljstva, koje su zadnjih godina doživeli gradani i zemlje Evropske Zajednice zbog ekonomske recesije, projekat Evropska Zajednica nastavlja biti jedna nezamenjiva opcija koja ce imati velikog uticaja i ulogu transformacije u našim privredama i razvoju naših društava.
Mi trebamo da se prisetimo ciljeva i razloga uspostavljanja Evropske Zajednice i razloge zbog kojih se pokazala tako uspešna. Evropa je imala napredak, tokom zadnjih pet decenija kao nikada ranije. Ne samo što su zemlje osnivaci nastavile svoj ustrajan razvoj, nego je Zajednica pomogla prevazilaženje razvojnih razlika u Evropu pružajuci pomoc zemljama koje su zaostale zbog dogadaja prošle decenije.
Mir ne samo što je doveo do nevidenog rasta i razvoja, nego je doveo do jednog perioda politicke stabilnosti, slobode kretanja i jednog dubljeg razumevanja izmedu naroda i nacija.
Vi, Predsednici država na ovu stranu “Gvozdene Zavese“ bolje poznajete ovo kretanje, i mi, Predsednici država Zapadnog Balkana, najbolje razumemo potencijal koji ovaj projekat nosi u pravcu menjanja naših zemalja i menjanja pravca istorije.
Oslanjajuci se na jednu buducu saradnju, za jedan ustrajan mir i stabilnost, mi, države regije, trebamo raditi zajedno. Mi smo imali jednu tešku prošlost od koje se nismo u potpunosti otrežnjavali, cije posledice još uvek ispaštamo, ali sada se skupljamo oko vizije obecavanja ujedinjene Evrope.
Procesi u kojim se nalazimo su nepovratni. Naša je buducnost u EZ-e i Republika Kosovo je posvecena za ovu viziju. Mi cemo nastaviti biti faktor mira i stabilnosti i promoteri dobrosusednih odnosa . Kao percepcija ovog Samita, cenim cinjenicu da je ova perspektiva ponovo poštovana i ponavljam moju zahvalnost organizatorima i zemljama ucesnice za datu pomoc zemljama aspirantima da se više približavaju EZ-i.
Perspektiva za clanstvo regije, koja nas sve ujedini, treba da zavlada nad bilo kakvom sumnjom oko uspešnosti politike otvorenog vrata, jer ova perspektiva sada je vec dala rezultate koji se nisu mogli zamisliti pre jedne dekade.
Danas smo mi dokazali kreativnost i konstruktivno držanje u pravcu prevazilaženja ranijih neprijateljstva i izgradnje poverenja, pomirenja i promene imidža cele regije, svesni da ukoliko ne preduzimamo svo to, mi cemo ostati izolovani, i gubeci i jednu generaciju zbog nezaposlenosti i socijalnog iskljucenja.
Razvoj svih zemalja Zapadnog Balkana, obuhvatajuci i ekonomski razvoj, zavisi jedne od druge, i povrh momentalnih razlika i povremenih neslaganja oko priznanja novih realnosti, jeste potrebno sredstvo za saradnju i opšti napredak ovog dela Evrope.
Mi smo male države sa velikom voljom i jasnim ciljevima da postanemo deo Evropske Zajednice i da povecamo našu efikasnost u pravcu poboljšanja bezbednosti i njene stabilnosti.
Naše zemlje imaju ambicije postati zemlje clanice Evropske Zajednice, i ovo kretanje, iako individualno za svaku državu, ce postati lakše ukoliko mi mudro saradujemo i kanaliziramo naše izvore sa onima iz Evropske Zajednice.
Sa ovog aspekta, zemlje aspiranti treba da razvijaju užu bilateralnu i regionalnu saradnju, trebaju investirati u izgradnji mehanizama i politika koje ce nahraniti i razvijati ekonomsku saradnju, stvoriti mogucnosti i motivaciju za svakog da stimuliše ekonomski razvoj, da intenzivira zajednicke projekte kapitalnih investicija, ubirajuci fondove Evropske Zajednice i druge razvojne fondove. Mi cemo svi imati koristi od ovih zajednickih projekata i od povezanosti i saradnje obezbedicemo ustrajan mir za buduce generacije.
Mi cemo uspeti postici ovo putem poboljšanja naše infrastrukture, zajednickim upravljanjem voda, putem zajednickog ocuvanja i konzerviranja ambijenta , putem investicija u granicnim podrucjima, morskih luka i terminala povezanih sa Evropskim koridorima.
U našim zemljama, mi trebamo koristiti sve naše izvore i da ucimo od bolje prakse jednog i drugog. Kao regija mi smo blagodeti sa raznim izvorima sa njihovim potrebnim strateškim upravljanjem, biti cemo jedna dodatna vrednost Evropske Zajednice.
Intenziviranjem saradnje u oblasti bezbednosti i vladanja zakona, mi cemo razvijati bolju koordinacija relevantnih institucija naših zemalja u suzbijanju korupcije, kontrabande i organizovanog kriminala, u cilju stvaranja zajednickih mehanizama koji bi se dokazali sposobnim u borbi protiv svih ovih negativnih fenomena.
Naš zajednicki front u pravcu uspostavljanja vladanja zakona i reda ce otvarati nova tržišta i jaca ce naše privrede. Mi trebamo razvijati zajednicke projekte ekonomskog razvoja, ne ostavljajuci po stranu one unutar naših granica, ali koje ce voditi nadalje naš pristup trecem tržištu.
Danas, niti jedna država, bez obzira na njenu velicinu nije dovoljna sama sebi, mi trebamo saradivati.
Poštovanje Ekselencije,
Ja ostajem ubedena da ce Evropa prebroditi ovu ekonomsku recesiju, izazvanu isto tako i od nesposobnosti upravljanja ovim vrlo velikim finansijskim sistemom i fiskalnom politikom koja nije stvorila dovoljne mehanizme nadzora investicija i kredita i da ce iz ove recesije izaci jaca. Kao što možemo videti, EZ-e je vec stvorila mehanizme koji deluju na osnovu solidarnosti i koje interveniraju radi pomaganja ugrožene zemlje u smeru uspostavljanja zdravih finansijskih politika u pravcu savladanja krize.
Jugoistocna Evropa je jedan nedeljiv deo ujedinjene Evrope. Integracija u EZ-e je ne samo vizija, nego jedna nepobitna realnost i bolja opcija za regiju. Preko Evropske Zajednice mi gradimo sadašnjost i viziju za buducnost jer naša prošlost dokazuje da EZ je najbolji izum za naš celokupni razvoj.
Dok Evropska Zajednica sebi dodaje Hrvatsku, 28-u clanicu, u svoje ognjište, mi ponovo naglašavamo naš potencijal koji imamo kao regija. Mi cemo biti jedan cenjeni aset u Evropsku Zajednicu i ne jedan njen težak teret.
HVALA VAM