Veoma poštovani čika Rifate,
Poštovana porodico Jashari,
Poštovani predsedniče Skupštine g. Konjufca,
Poštovani premijeru Republike, g. Kurti,
Članovi vladinog kabineta,
Poštovani predstavnici centralnih i lokalnih institucija Republike Kosovo,
Veoma dragi poslanici,
Poštovani predsedniče Skupštine Severne Makedonije, predsedniče Xhaferi,
Ambasadori i predstavnici diplomatskih misija u našoj zemlji,
Poštovani predstavnici BSK-a,
Komandante BSK-a, general-poručniče, Bashkimw Jashari,
Poštovane porodice palih boraca!
Ratni veterani i invalidi OVK-a,
Poštovani učesnici!
Danas smo okupljeni na ovoj posebnoj sednici da se prisetimo žrtve porodice Jashari, istorijske težine događaja od 5, 6. i 7. marta 1998. godine, kao i uticaja koji je žrtva ove porodice, ali i svih muškaraca i žena, devojaka i mladića, koji su žrtvovani na oltaru slobode, imao u našoj novijoj istoriji.
Nažalost, danas, kada se prisećamo ove priče, čini se da se ponavlja, samo drugom narodu. Slični ciljevi, slične metode, ista ideologija. I, iste, nevine žrtve, žene, deca i starci, koji su „krivi“ samo onoliko koliko ih hegemonije nazivaju takvima.
Porodica Jashari našla se u ovoj situaciji pre 24 godine. Pred strašnom hegemonijom ubilačkog režima, koji nije ostavio neiskorišćeno sredstvo nasilja u cilju istrebljenja Albanaca. Ali, kao što je poznato, ne postoji sredstvo nasilja koje pobeđuje uverenje naroda da živi slobodan.
Adem Jashari i porodica Jashari su bili svesni ovoga. Narod Kosova je to znao. Stoga je snažno istrajao i izašao kao pobednik protiv ideologije genocidnog režima.
To je poruka koju mi, predstavnici slobodne Republike, koji smo doživeli hegemonističko nasilje, moramo danas, u ovim mračnim danima moderne evropske istorije, poslati svim ljudima i slobodoljubivim narodima.
Nas je danas ovde na ovoj sednici okupio upravo ponos, ponos na našeg legendarnog heroja, ponos na porodicu Jashari, na naše heroje, na otpor našeg naroda.
A uz to nas neizbežno drži zajedno bol uzvišene žrtve cele porodice i čitavog naroda.
Poštovani poslanici!
Danas, 24 godine nakon napada na porodicu Jashari i njenog herojskog pada, okupili smo se da evociramo uspomene, da obnovimo sećanje na naše heroje. Na našu bolnu istoriju, ali i na ponos kojim smo obučeni. Jer, odupreli smo se. Ostali smo, do konačne pobede. I pored toga što smo se suočili sa velikim nepravdama, od kojih smo jednu, onu istorijsku, pretrpeli na prelazu iz 20. u 20. vek. Čitave generacije su podnosile ovaj bol. Stoga je ostvarenje nezavisne države, bilo da se pominje u porodičnom okruženju ili kada je postala elitna maksima, bio trajni cilj.
To je postalo imperativ, krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada se Jugoslavija raspadala, zajedno sa komunističkom ideologijom na kojoj je bila formirana i kojom još odiše. U to vreme Kosovo se suočilo sa divljim režimom, koji je imao za cilj da istrebi albanski narod na Kosovu, pa je počelo da pruža otpor režimu i da artikuliše zahteve za slobodom i nezavisnošću.
Pored političke artikulacije legitimnih zahteva, već 1991. godine počela je da organizuje odbranu i Adem Jashari je među prvima otišao u Albaniju na obuku sa prvim dobrovoljcima Oslobodilačke vojske Kosova. Stalna pretnja postala je svakodnevna pojava za njega i za Kosovo. Sistematsko nasilje je samo ojačalo osećaj odbačenosti i otpora, pošto su tirani kroz istoriju prekrajali sopstvenu sudbinu otežavajući teret nasilja. Za porodicu Jashari, kao i za celo Kosovo, opsedanja, mučenja, ubijanja i zatvaranja postali su svakodnevnica. Porodica Jashari je bila opkoljena 30. decembra 1991. i 22. januara 1998. godine, ali se nikada nije predala. Čak ni u odlučujućoj bici od 5, 6. i 7. marta, kada su brojne paravojne i vojne snage opkolile naselje Jasharijevih u Prekazu. Porodica sa meštanima i saborcima pružala je višesatni otpor, iako su mnogi njeni članovi pali od granata koje su srušile krov kuće i zidove kule.
Među njima je mnogo dece do 16 godina, ali i sam Adem Jashari, koji je postao simbol ljudske žrtve i simbol otpora, postavljajući tako naše čvrste temelje za slobodu.
Poštovani građani!
U sećanju naroda postoje događaji za koje se procenjuje da su doneli veliku prekretnicu u njihovoj borbi za slobodu. Oni su urezani u njihov zajednički kalendar i čuvaju se kao drago kamenje u sećanju svakog člana nacije.
Herojski akt komandanta OVK-a Adema Jasharija i uzvišena žrtva cele porodice Jashari za slobodu je najvažniji događaj koji je postavio temelje države i koji će zauvek ostati u sećanju albanskog naroda i tamo se zauvek mora čuvati.
Herojstvo i požrtvovanost porodice Jashari označili su ovu važnu prekretnicu u novoj istoriji Kosova, ali su i uticali na priznavanje tužne realnosti na Kosovu, a samim tim i na mobilizaciju međunarodne zajednice za kosovsko pitanje. Slike dece, žena i staraca palih na pragu svojih domova, braneći prag celog Kosova, brzo su se pretvorile u pozive na zaštitu ljudskih vrednosti svuda u svetu. Ali, više od toga, dotiču svest civilizovanog sveta, koji je trebalo da zaštiti potlačeni narod, a štiteći njega da brani vrednosti sopstvene civilizacije.
U Evropi kasnog dvadesetog veka odvijao se najžešći napad totalitarnog i genocidnog režima na porodicu i narod, koji je sve što je tražio i želeo bila sloboda sopstvene nacije, slobodan život, bez ugnjetavanja i lišavanja slobode. Ali ova porodica, porodica Jashari bila je celo Kosovo. Postala je žrtva svojih napora za slobodu. Stoga su njen otpor, njena uzvišena žrtva, stvorili izuzetnu solidarnost među Albancima.
Bitka Jasharijevih bila je prekretnica u našim naporima za oružani pokret. Ona je postala inspiracija hiljadama mladih ljudi da se pridruže OVK i žrtvuju sve u sebi da ostvare naš san o slobodi. Odjek događaja u Prekazu dirnuo je u srce svakog Albanca, pa su hrlili iz celog sveta da postanu nosioci ideala Adama i porodice Jashari. Oni su branili svoju zemlju, zemlju svojih predaka, i, odbranivši je, odužili su žrtvu ove porodice, od čika Shabana do male Blerine, kao i svih generacija boraca, koji ništa nisu štedeli za slobodu njihove zemlje.
Danas komandant Adem Jashari mirno počiva na pašnjaku groblja u Prekazu, jer njegova krv nije potekla uzaludno. Zato se klanjamo njegovom herojstvu i herojstvu cele porodice Jashari, na uzvišenoj žrtvi koju su dali za slobodu svoje zemlje. Zahvaljujemo svakome ponaosob i svakom palom borcu koji je pao za našu slobodu. I, klanjajući im se, mobilišemo se da unapredimo njihov amanet, obavezujemo se da ćemo časno raditi da Kosovo, za koje su oni žrtvovani, učinimo dostojanstvenim mestom za život; da se živi osećaju ponosnim na svoju zemlju i svaki dan sebi priznaju koliko je bitna sloboda i koliko je lepa domovina kada se volim svim srcem.
Naša istorija uopšte, ali i istorija porodice Jashari posebno, uči nas da, kako je rekao Ismail Qemali, sudbine malih naroda prolaze kroz vrata velikih tragedija. Svako od nas ima svoju priču o ratu. Svako je zakoračio kroz vrata tragedije koja je zahvatila našu zemlju i naš narod krajem prošlog veka. Ali, svako održava živom priču o slobodi, sećanje na pakao kroz koji smo prošli, ali i na svetlost koja nas je tada prekrila, zbog našeg truda, naše žrtve i zalaganja da je ostvarimo, a pre svega zbog junaštva porodice Jashari.
Priča svakog člana porodice Jashari je priča o našoj Republici, delić slike u bolnoj slici, ali i ponos na rađanje države Kosovo. Zato moramo govoriti i svedočiti o njihovoj žrtvi i čitavog Kosova. Istorija se mora pisati i pamtiti, podsećati svakoga dana, da nas surova sudbina ne gura ka njenom ponavljanju.
Dragi građani!
Adem Jashari i porodica Jashari napadnuti su u svojoj kući. Dakle, branili su je, kao što su branili celo Kosovo. Krov ove kuće se srušio, ali pad krova nikada nije značio pad. Naprotiv. Iz njenih ruševina je nastao ceo pokret, ustao je ceo narod, koji je obnovio naš zajednički dom, Kosovo.
Dakle, njegov izbor dokazuje ono što je odavno poznato u našoj albanskoj kulturi i tradiciji: da je zaštita zemlje, doma i države, osim što je sveta dužnost, i temelj naše tradicije. A deo ove tradicije je odupiranje zlu, odbacivanje zla po svaku cenu, borba protiv njega po svaku cenu. Otpor porodice Jashari rezultat je ove rane tradicije otpora, ali i svesti da je cena slobode najskuplja, ali i najdragocenija.
Poštovani poslanici!
Poštovani građani naše zemlje!
Dozvolite mi, na kraju, da pozovem sve naše građane da , kao u godinama velikog otpora devedesetih, tako i u vreme velike solidarnosti sa žrtvom porodice Jashari i svih onih koji su im uzeli pušku u ruke i branili zemlju, sećanje na njih, pretvorimo u podsticaj za zajedničko delovanje za dobro naše zemlje, Republike Kosovo. Suočimo se sa izazovima koji su u ovom trenutku brojni. Sigurnost je najveći izazov. A ovi izazovi čine članstvo Kosova u NATO i EU još imperativnijim. Da se ​​ujedinimo uz naše saveznike i naporno radimo na tome da naša zemlja bude još sigurnija i prosperitetnija; da svet učinimo sigurnijim i boljim.
Bog blagoslovio porodicu Jashari!
Bog blagoslovio sve one koji su pali za slobodu!
Neka je večno sećanje na njih!
Hvala vam!