Poštovana ministarko pravde gđo. Albulena Haxhiu,
Poštovani glavni državni tužiocu g. Lumezi,
Poštovani predstavnici sudova, tužilaštava, svih pravosudnih institucija,
Diplomatski predstavnici diplomatskog kora, ambasadori i vi ostali,
Poštovani svi prisutni,
Zadovoljstvo mi je da vam se obratim na ovom događaju, imajući u vidu značaj vladavine zakona uopšte, što je i prioritet mog angažmana kao predsednice zemlje, a posebno što danas govorimo o jednoj od najvažnijih oblasti koja ima veze i sa poverljivošću građana u ovaj pravosudni sistemu, dakle zaštita žrtava zločina.
Polazim od verovatno najosnovnijeg principa koji smo svi mi kao pravnici naučili na prvoj godini Pravnog fakulteta da je obaveza države u odnosu na ljudska prava, bilo da je to pravo na život, ili zaštita dostojanstva, bilo da je to sudska zaštita ljudskih prava i sloboda nisu samo negativne obaveze države, što podrazumeva da se to pravo ne krši, već su i pozitivne obaveze države, što podrazumeva da ih štiti, kada su u opasnosti da ih drugi prekrše.
Bilo da je zaštita prava na život, gde imamo jasnu obavezu, ili zaštita svih žrtava zločina, kao institucija pravde, princip koji treba da prati svakog od vas i svakoga od nas, a posebno vas kao predstavnike pravosudnih institucija, predstavnike policije i drugih bezbednosnih institucija kojima se žrtve obraćaju za zaštitu.
Dakle, ova Nedelja je pokazatelj da je pored podizanja nivoa svesti da se uspostavi pravda za žrtve zločina, takođe moramo povećati i efikasnost vladavine zakona, kao i usluge žrtvama, koje bi trebalo da budu trajni postupak institucija.
Cilj naše države je društvo bez nasilja, odnosno i bez žrtava, pa na ovom putu podizanje svesti i povećanje efikasnosti za zaštitu prava žrtava direktno utiče na percepciju građana o pravosudnom sistemu i vladavini zakona uopšte.
U 2019. i 2020. godini devet je žena izgubilo je živote od nasilja koje su izazvali muškarci. Do septembra ove godine imamo još tri druge žene, žrtve, dok je u Policiji do ovog perioda godine, kako je rečeno, prijavljeno preko 1.500 slučajeva nasilja nad ženama, rodno zasnovanog nasilja.
Kao što vidite, statistika je tužna. Dakle, nasilje nad ženama je postalo izazov ne samo za institucije, već i za kosovsko društvo uopšte, i ne možemo da ćutimo o ovom stanju, kao što ne možemo da ćutimo o potrebi za većom podrškom žrtvama.
Počinioci zločina moraju biti kažnjeni, a žrtve rehabilitovane, ohrabrene i institucionalno podržane.
Očuvanje života i dostojanstva i zaštita žrtava zločina je i ustavna i zakonska obaveza, ali i moralna obaveza prema našem društvu.
Jedna stvar je neosporna i beskompromisna: a to je da nekažnjivost zločina zahteva nula tolerancije. Kada govorimo o nekažnjavanju, govorimo i o visini kazni, i o kvalitetu kazni, i o težini koju žrtve imaju u očima našeg pravosudnog sistema, ali i o važnosti koju imaju život, integritet i blagostanje svakoga u Republike Kosovo.
Pod unapređenjem prava na zaštitu žrtava ne podrazumevamo samo kažnjavanje zločina ili zaključenje krivičnog ili građanskog sudskog postupka za materijalnu odštetu, već svaki aspekt i fizički, finansijski, emocionalni i moralni koji su žrtve zločina imale pre nego što su doživele bilo kakvo krivično delo protiv njih.
Drago mi je što se ovoj nedelji pridaje toliki značaj. Ali prava pozitivna promena se postiže sa profilisanim tužiocima i sudijama na čelu dužnosti, koji razumeju važnost zaštite prava žrtava i kako će to pozitivno uticati na povećanje poverenja svih građana u odnosu na pravosudni sistem. Dakle, profesionalci koji imaju potrebne veštine i profesionalizam za istragu i suđenje krivičnih dela, ali pre svega koji uživaju poverenje građana Republike Kosovo.
Primenjivi zakoni u zemlji preciziraju da žrtve zločina treba tretirati poštujući i pravo na sigurnost, dostojanstvo, njihov privatni i porodični život, poznajući negativan uticaj zločina na žrtve.
Poslednji je trenutak da se ovi zakoni u potpunosti materijalizuju, jer je vladavina zakona teoretski beskorisna, bez delotvornih mehanizama, kao što je beskorisno govoriti o dostojanstvenom životu, bez prave vladavine zakona.
Na kraju, želim da ponovo potvrdim svoje lično angažovanje na saradnji sa svim tužiocima, sudijama, policijom, bezbednosnim institucijama kojima je prioritet nad prioritetima integritet, poštovanje zakona i vladavine zakona.
A takođe, da svi zajedno radimo kako bismo olakšali teret žrtava zločina, da podržimo one koji služe ovim žrtvama, dakle da zaštitimo ove žrtve i da smanjimo broj ovih žrtava u budućnosti pomažući sprovođenje zakona, kako bi se naše društvo osećalo bezbedno.
Zajedno možemo da obezbedimo sigurniju budućnost za građane Republike Kosovo, bez straha i sumnje u njene institucije. Samo zajedno, i samo postavljajući kao prioritet blagostanje građana, možemo stvoriti društvo u kome poverenje u pravosudni sistem više nije stvar percepcije, već postaje merljiva i neosporna činjenica.
Integritet, profesionalizam i nezavisnost pravosudnih institucija je garancija koju svi tražimo u Republici Kosovo. Netrpeljivost prema prekršiocima zakona, ko god i gde god da su, ono je što svi naši građani očekuju od pravosudnih institucija u zemlji. Stoga je neophodno da svi naši institucionalni i društveni napori vode do izgradnje i garantovanja pravosudnog sistema koji je, iznad svega, nezavisan, profesionalan i sa integritetom, i čiji je prioritet zaštita prava žrtava. Ko god ima ovaj cilj, imaće svu moju podršku kao predsednice zemlje.
Na kraju, želim da ponovim šta čini ćeliju i motiv mog institucionalnog angažovanja: kada govorimo o integritetu, uključujući i integritet institucija, garantujem vam da moje ćutanje nikada neće biti alternativa u slučaju kršenja vladavine zakona. Ako budemo ćutali pred nepravdama, to će dodatno podstaći one koji čine krivična dela, a žrtve zločina obeshrabriti da traže podršku države. Zato, dignimo glas svi zajedno, ali pre svega i mimo dizanja glasa, hajde da delujemo, da delujemo konkretno u odbrani onih kojima je potrebna zaštita države, kako bi naš pravosudni sistem uživao poverenje svih.
Hvala!