Poštovani g. premijeru Kurti,
Poštovani ministre Sveçla,
Poštovani generalni direktore Policije g. Mehmeti,
Veoma poštovani prisutni ambasadori i svi vi predstavnici Policije Kosova i drugih bezbednosnih institucija
Srećna sam što smo se danas svi okupili kako bismo diskutovali o pitanju koje smatram nacionalnim prioritetom, jer spada u okvire Ženske agende za mir i bezbednost. Kao predsednica, duboko sam posvećena ne samo osnaživanju i unapređenju žene uopšte, već s posebnim naglaskom na njihovo unapređenje u sektoru bezbednosti, videći to kao preduslov za sveukupni uspeh našeg društva.
Svesna sam da je mnogo truda uloženo u istraživanje, izradu i finalizaciju Agende i Akcionog plana za rodnu ravnopravnost Kosovske Policije. Stoga, dozvolite mi da čestitam svima vama koji ste dali doprinos ovoj Agendi i Akcionom planu. U središtu ove agende su jednakost, različitost i ljudska prava, koji su stubovi na kojima je izgrađena naša Republika.
Svi smo više puta isticali važnost vladavine prava kao suštinskog stuba uspeha naše države u različitim oblastima. A među glavnim elementima vladavine prava je jednakost svih pred zakonom i princip nediskriminacije, principi koji pomažu da postignemo rodnu ravnopravnost u svakoj oblasti, uključujći i bezbednost.
U ovom kontekstu posebno treba pomenuti žene i muškarce, koji su izuzetno naporno radili da nas dovedu do ove faze u kojoj se danas nalazimo, a svesni su da će naša institucionalna podrška njima odrediti uslove za danas, ali i za budućnost naših devojaka u svim životnim oblastima i iz svih zajednica koje će časno i ponosno služiti zemlji, jednake u izazovima i jednake u napredovanju.
Kao što znate, rodne nejednakosti utiču i na razmere zločina i njegove žrtve. Ove nejednakosti takođe utiču na način na koji se bori protiv kriminala. Što je veća ravnopravnost u bezbednosnim institucijama, to će više žrtava biti zaštićeno, a u istoj meri će počinioci biti privedeni pravdi.
To je i razlog zato je rodna ravnopravnost u Policiji i drugim bezbednosnim institucijama toliko važna, ali i neophodna.
Rodna ravnopravnost ima svoje izazove, koji su se povećali u sektoru bezbednosti iz različitih razloga. Zapošljavanje u policiji, obuka, profesionalni razvoj, specijalizacije, napredovanje u karijeri, donošenje odluka, liderstvo i izvršno rukovođenje – jednake mogućnosti zasnovane na zaslugama i profesionalizmu – stalni su izazovi u sektoru bezbednosti.
Institucije imaju trajnu dužnost da rodnu ravnopravnost učine delom svog svakodnevnog angažmana, u funkciji efikasnosti, kvaliteta i profesionalnosti usluga, koje potom povećavaju građansko blagostanje.
Žene u uniformama bile su deo prvih generacija Policije Kosova. Ova težnja je tada započeta, a sada bi trebalo da se još jače nastavi. Pre svega, bilo je mnogo žena koje su dale doprinos našem otporu i koje su tokom rata branile svoju otadžbinu i koje su dale izuzetan doprinos našoj slobodi, doprinos koji se često ignoriše. One žene koje su dale sve kako bismo mi danas imali slobodne, nezavisne i jednake institucije za sve građane stalni su izvor inspiracije za put koji je pred nama.
Poštovani učesnici,
Nema ravnopravnog društva, ako jednakost ne utiče na sve sektore, uključujući i sektor bezbednosti, kao jednog od osovinskih sektora države. Moramo da ohrabrimo žene da postanu deo ovog sektora, obezbeđivanjem adekvatnih mehanizama za eliminisanje rodnih razlika u ovoj strukturi svakim danom sve više.
Moramo izbegavati ukorenjene stereotipe o sektoru bezbednosti, kao o muškom sektoru. Ne postoji muški sektor, postoji sektor bezbednosti sa muškarcima i ženama koji jedni uz druge brinu o bezbednosti svih naših građana bez razlike.
Zvanični podaci govore da u Policiji Kosova ima oko 15 odsto žena. Ali, ova cifra je niža u Kazneno-popravnoj službi sa 13 odsto, u KBS-u sa 11 odsto itd.
Iako ove statistike mogu delovati pozitivno, zapravo nisu ohrabrujuće za većinu bezbednosnih institucija, ali posebno za devojke i žene koje još nisu u ovim institucijama, a koje teže da postanu u budućnosti. Stoga, svi imamo mnogo posla na povećanju posvećenosti kako bi ova statistika doživela vidnu promenu, ne samo u brojkama, već i u zastupljenosti povećanju uloge žena u donošenju odluka u ovim institucijama. Žene u ovom sektoru ne bi trebalo da budu tu samo da poprave statistiku, kako neki s vremena na vreme kažu, već im treba dati odgovornost koja im pripada, odnosno odgovornost na najvišim nivoima odlučivanja, jer tamo i zaslužuju da budu. Trebalo bi da zauzmu što više rukovodećih pozicija da pokažu svoje izuzetno znanje i hrabrost i da ispune svoje državničke obaveze.
Dakle, jednostavno rečeno, žene mogu biti izvanredni policajci, pukovnici, vojnici, generali ili čak na drugim rukovodećim pozicijama, koje su tradicionalno zamišljane kao pozicije koje su posvećene muškarcima. I ne samo da budu tu, već i da radikalno doprinesu guranju napred institucije koje vode i guranju napred svoju državu.
Da bi rodna ravnopravnost zaista funkcionisala, ona mora biti zajednički poduhvat svih nas, i žena i muškaraca, koji moraju biti posvećeni delovanju na osnovu poštovanja, zasluga i profesionalizma.
Nejednakosti su rezultat mnogih stereotipa prisutnih u našem društvu, tako da su nam potrebne strukturne promene da bismo promenili i transformisali postojeće stanje.
Što je više žena uključenih u sektor bezbednosti, to je veća sigurnost za našu državu i veći kredibilitet građana u odnosu na ove institucije. Ovo će dodatno konsolidovati bezbednost, čineći uključivanje žena u nju internalizovanom akcijom svake bezbednosne institucije. Dakle, sa zakonske osnove moramo preći na kreiranje institucionalnog mentaliteta, pre svega kulturnog, po kome institucije postaju stabilne, profesionalne i efikasne kada su jednake mogućnosti za oba pola azbuka našeg delovanja.
Pošto smo na kraju godine, dozvolite mi da prenesem sve iskrene čestitke svim ženama i muškarcima koji rade u sektoru bezbednosti i svima vama koji ste danas ovde, želeći vam zdravlja i uspeha u radu tokom 2022. godine!