Poštovana zamenice premijera, ministarko,
Predstavnici građana, narodni poslanici,
Vaše Ekselencije ambasadori,
Predstavnici civilnog društva i partnerskih organizacija,
Dragi mediji koji ste danas ovde sa nama,
Poštovani učesnici,
Hvala vam puno na pozivu, ali pre svega na zajedničkom zalaganju u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
Danas smo svi dobili još jednu strašnu vest. U ranim jutarnjim satima jedan muškarac je na najstrašniji način ubio svoju ženu, upozoravajući sve nas da je fenomen rodno zasnovanog nasilja i dalje izuzetno prisutan u našem društvu. U ovim trenucima delimo bol i izražavamo najiskrenije saučešće zbog izgubljenog života naše sugrađanke.
Nažalost, vesti o rodno zasnovanom nasilju sve su prisutnije u našem svakodnevnom životu. Dok se povećanje broja prijavljenih slučajeva može poklopiti sa onim što čujemo, činjenica da je nasilje toliko prisutno na našem Kosovu treba da nas brine pre svega.
Izašavši iz pandemije, svi imamo sveža sećanja na bol i izazove koje smo doživeli tokom nje. Međutim, rodno zasnovano nasilje ostaje pandemija kojoj ne vidimo kraj. Kao takvo, rodno zasnovano nasilje je najduža pandemija u ljudskoj istoriji.
Zato moramo glasno reći, ne samo tokom 16 dana aktivizma, već svakog dana: kada govorimo o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, ne smemo praviti kompromise.
Jer, iako je rodno zasnovano nasilje jedno od najflagrantnijih kršenja ljudskih prava, ono ne predstavlja prirodno stanje društva. Kao takvo, možda će biti potrebno sprečiti ga i boriti se protiv njega.
Ali iznad svega, mora biti konačno jasno da rodno zasnovano nasilje nije tema kojom bi trebalo da se bave samo devojke i žene. Ovo je naša zajednička rana, pa borba protiv nje mora biti rezultat zajedničkog zalaganja žena i muškaraca.
Stoga, danas, koliko god se obraćam vama ženama i devojkama, pozivam muškarce i momke Kosova da zajedno rade na eliminaciji svih oblika nasilja.
Realnost naših dana je takva da je 1 od 3 žene na svetu tokom svog života doživela fizičko ili psihičko nasilje. To je zato što nasilje koegzistira sa nama – ima ga u skoro svakom naselju, u svakom javnom i privatnom prostoru – toliko se žena i devojaka suočava sa nasiljem. Među njima ima toliko žena i devojaka da ne možemo ni pomisliti da bi one mogle biti sledeća žrtva.
Narednih 16 dana je nesumnjivo jedan od najvažnijih perioda u ciklusu od 365 dana u godini kada se govori o pitanju rodno zasnovanog nasilja. Ali, rad u ovom pravcu je bio svakodnevni. Od javnih institucija do organizacija civilnog društva, posvećenost finansiranju, prevenciji, reagovanju i evidentiranju je svakodnevna.
Uprkos uznemirujućoj situaciji u zemlji posebno tokom prošle godine, nikada ne možemo zanemariti trud, doslednost rada i redovno zalaganje dnevnih šampiona – žena i muškaraca, devojaka i momaka – koji svakodnevno daju sve od sebe za borbu protiv nasilja, za spasavanje života i za garantovanje dostojanstva za žrtve nasilja.
Stoga, danas, iako suočeni sa gorkom realnošću, želim da cenim izvanredan posao koji je urađen na usvajanju Nacionalne strategije za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama 2022-2026, kao i nedavno usvajanje Koordinacionog protokola između institucija od početka istrage, do krivičnog gonjenja od strane tužilaštva, do suđenja u predmetu. Takođe, na osnovu nedavnih dešavanja, rad na borbi protiv rodno zasnovanog nasilja biće na vrhu dnevnog reda Saveta za demokratiju i ljudska prava u okviru moje kancelarije. Međutim, treba posebno naglasiti da je naša zemlja od 2020. godine preuzela niz obaveza za rešavanje nasilja nad ženama na osnovu Istambulske konvencije, koju smo jednoglasno ratifikovali u Skupštini Kosova.
Poštovani učesnici,
Poštovani građani,
Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, govorimo o životu koji je redovno povređivan, ženi koja je potlačena, devojci čije se nade postepeno gase, muškarcu koji trpi nezasluženi pritisak i bol. Govorimo o životu koji se svakog trenutka može nepravedno ugasiti.
Potrebno je mnogo hrabrosti da žrtva nasilja progovori, da zatraži pomoć, da se prijavi policiji, ali ja ih molim da preduzmu ovaj korak. Za ovaj korak, koliko je potrebna njihova hrabrost, mora postojati i sigurnost sa naše strane, mora biti zagarantovan osećaj lakoće i udobnosti od strane odgovornih institucija, osećaj zaštite jer dolaze kod nas radi zaštite.
Dakle, stručno usavršavanje i priprema policajaca, tužilaca i sudija, državnih službenika, zdravstvenih radnika, socijalnih centara i prihvatilišta treba da budu naš svakodnevni prioritet.
Nemamo vremena za gubljenje, jer se svaki izgubljeni minut može pretvoriti u smrtno završen život.
Ne može biti tolerancije za nemarne sudije i tužioce, jer pred zločinom ne može biti kompromisa ili olakšavajućih okolnosti.
Za nasilnike ne može biti razumevanja, jer za nasilje nema razumevanja.
Više nećemo prihvatati argumente o nedostatku kapaciteta, jer se, suočeni sa nacionalnim vanrednim stanjem kao što je rodno zasnovano nasilje, moramo boriti sa svakim resursom i svakim kapacitetom koji imamo na raspolaganju.
Ovde na Kosovu mnogo pričamo o porodičnim i društvenim vrednostima, koje istorijski čine temelj našeg društva. Toliko smo ponosni na ono za šta se zalažemo i na vrednosti na kojima smo se razvili kao društvo. Ali, sa žaljenjem moram da kažem da kada nasilje postane deo svakodnevice, onda odražavanje postaje neophodnost, nemamo više čime da se ponosimo, ne možemo više da pričamo o vrednostima.
Sve dok teret za kreiranje politike, za prevenciju i borbu protiv ove pojave s pravom nose odgovorne institucije, u centru diskusije moramo videti i poreklo problema. Rodno zasnovano nasilje je rak današnjeg društva. Poput raka i bilo koje druge bolesti, da bismo se uspešno borili protiv njega, prvo moramo razumeti uzroke problema.
A takvih je, nažalost, mnogo. Od ekonomske sigurnosti, zapravo njenog nedostatka, nedostatka pristupa imovini i pitanja nasleđa, nedostatka ravnopravnog učešća u društvenim, političkim i procesima odlučivanja na bilo kom nivou, do tumačenja kroz primenu dvostrukih standarda normi relevantnih pojmova pravde, negativan fenomen rodno zasnovanog nasilja predstavlja jedan od najkompleksnijih i višedimenzionalnih izazova naših dana.
Ali, u korenu svega ovoga je seksistički pogled na svet duboko usađen u DNK strukturu društva kroz obrazovanje, bilo u krugu porodice, društvenom krugu, u školskim bankama, na ulici ili na poslu. Seksizam je svakodnevni izazov koji je fundamentalno integrisan u način na koji čovek razmišlja, deluje, a ponekad čak i kako se kreiraju politike, projekti i strategije.
Takav fenomen više nije izolovana pojava. Seksizam ubija. Dakle, dosta je bilo!
Na kraju krajeva, pravi uspeh u ovim naporima nije samo rehabilitacija i zaštita žrtava, već je krajnji uspeh prevencija i eliminacija slučajeva nasilja nad ženama. Shodno tome, naš zajednički cilj treba da bude upravo ova eliminacija i tretiranje pojava koje ga motivišu.
Stoga, bilo da se kroz kampanje podizanja svesti, peticije, aktivnosti u školama, zajednicama, verskim institucijama, redovnim diskusijama, zakonskim inicijativama i strategijama, ne ostavi kamen na kamenu radi garantovanja bezbednosti, zaštite svakog života i dostojanstva žena i devojaka, i na kraju za svakog građanina bez razlike.
Hvala vam!