Poštovani rektore profesore Qerimi,
Lepo je što ste među profesorima i studentima!
Poštovana ministarko Haxhiju,
Poštovani predstavnici institucija Republike Kosovo, uključujući predstavnike Prištinskog univerziteta i međunarodnih organizacija,
Poštovani gospodine Frank Power,
Poštovani aktivisti i aktivistkinje,
Poštovani učesnici,
Poštovani predstavnici medija,
Osećam posebno zadovoljstvo svaki put kada se vratim u prostorije Prištinskog univerziteta, koji je za mene i drugi dom, bilo je to godinama mesto gde smo se zajedno angažovali sa mnogim profesora koje vidim i nažalost mnogi izazovi, kojima smo se bavili pre mnogo godina, i dalje traju tako da moramo udružiti snage kako bismo se borili protiv nejednakosti koje postoje u našem društvu.
Ovaj današnji povratak na Univerzitet u Prištini je drugačiji, jer sam ovde zbog cilja koji se bavi fenomenom koji je uzdrmao temelje našeg društva. Približavamo se kraju 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja i osećam da bi ovo trebalo da bude jedna od najuspešnijih kampanja, ali se zapravo pretvorila u jednu od najbolnijih kampanja koje smo ikada imali.
U izuzetno kratkom periodu od prvog dana kada smo se sastali sa ministrkom pravde radi pokretanja kampanje 16 dana protiv rodno zasnovanog nasilja do danas izgubili smo još dve žene. Dva muškarca su na đavolski i jeziv način ubili žene koje više nisu sa nama. Kao rezultat ovih dešavanja, sama kampanja za 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, kao i svest o njemu, postaje sve važnija.
U našim nastojanjima da tretiramo uzroke i posledice femicida, nasilje u porodici uopšte i rodno zasnovano nasilje, od posebnog je značaja posvećenost i aktivno učešće obrazovnih institucija.
Ne kažem ovo samo zato što zvuči kao nešto što je najprikladnije reći na ovakvoj aktivnosti gde smo mi na Univerzitetu u Prištini, već to kažem sa punim uverenjem da formiranje misli, formiranje rasuđivanja i evaluacija čoveka je duboko diktirana onim što čitamo, ono što naučimo projektuje nam se već u školskim klupama, a kasnije i u univerzitetskim prostorijama.
Danas sam započela dan sa grupom učenika od 8 do 12 godina i bila sam izuzetno zadovoljna što je dečak od 9 godina rekao da je jedna od glavnih lekcija koje su naučili ovih dana u čitalačkom klubu važnost rodne ravnopravnosti i to pokazuje da samo takav način razmišljanja o obrazovanju generacija, bilo da su mlade ili druge, može dovesti do uspeha, a posebno će iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja biti moguće samo kada se u takvom duhu vaspitavaju i dečaci, a ne samo devojčice.
Koliko su važne obrazovne institucije i njihova uloga, toliko je i porodica, dakle porodica može igrati izuzetnu ulogu u našoj borbi za iskorenjivanje patrijarhalnih normi koje rezultiraju nasiljem, kao i u razvoju socijalnih i emocionalnih veština koje su izuzetno značajne da se to uradi u sinhronizovanom i promišljenom duhu, zatim sa našim školskim institucijama, kako na preduniverzitetskom, tako i na univerzitetskom nivou.
Sada verujem da je svima jasno da kada govorimo o femicidu, uopšte o rodno zasnovanom nasilju, zapravo govorimo o zajedničkoj rani gde su žrtve pojedinci, ali rana je kolektivna, očaj je kolektivan, ali takođe je i neuspeh kolektivan.
Uznemirujuće je videti kako je femicid praćen brojnim slučajevima nasilja u porodici i brojnim slučajevima seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja, koje je nažalost u velikoj većini slučajeva nad maloletnicima. Sve ove pojave, osim što su imenovane kao zasebne pojave, zapravo imaju zajedničko poreklo. Njihovo poreklo je ukorenjeno u našem kolektivnom neuspehu, kao društvu, da jasno shvatimo da je život devojčice, žene jednak životu muškarca ili dečaka. Ali pred sobom imamo mnogo primera, uključujući i odluke naših pravosudnih institucija, koje aludiraju na suprotno.
Zasluge žena, njihovi kapaciteti, njihov potencijal najbolje se izražavaju upravo u školskim i univerzitetskim prostorijama. U školskim ustanovama jasno se može shvatiti da je rodna neravnopravnost pojava instalisana kroz stvaranje društvenih normi koje oživljavaju nejednakosti. Jer, naprotiv, kada bi se performans, marljivost, intelekt, umeće i čuda koja pokazuju devojke i žene, posebno devojčice od predškolskih ustanova do fakulteta, tokom čitavog svog akademskog puta, uzeli za osnov, poruka bi bila jasna – devojke i žene su transformativna sila koja može biti potkopana samo u uslovima u kojima trijumfuju nejednakost i nesigurnost.
A upravo kada postoje uslovi za neravnopravnost i nesigurnost, stvaraju se i oni za rodnu neravnopravnost i za narušavanje ovog izuzetnog potencijala koji nude devojke i žene.
Upravo nedostatak ekonomske i finansijske sigurnosti, nedostatak ravnopravnog pristupa nasleđu, ponekad i nedostatak pristupa pravdi, nedostatak sigurnosti od strane odgovornih institucija, koje u nekim slučajevima, kao što sam rekla, pothranjuju nejednakosti i štete našim ambicijama za ravnopravno društvo koje se razvija i napreduje na principu dostojanstva i integriteta.
16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja predstavlja period tokom godine kada je pažnja svih relevantnih institucija i aktera usmerena upravo na identifikaciju zajedničkih mehanizama i metoda za suzbijanje ove pojave. Ali pitanje je da li su poruke dovoljno jasne, da li su stvorene platforme dovoljne, da li su saradnje i interakcije dovoljne i korisne, ali pre svega uspevamo li da izađemo iz kruga običnih aktera sa kojima razgovaramo na ovu temu, da li prodiremo u svaki sloj društva, odgovor je da kretanje u ovom uskom krugu ne bi trebalo da bude ono sa čime smo ujedinjeni.
Izlazak iz ovog kruga u kojem razgovaramo, odobravamo platforme, razgovaramo o aktivnostima i tražimo aktivnost mora se odvijati u mnogo, mnogo širem krugu i tome uvek treba težiti. Naša svakodnevna posvećenost treba da bude da ove poruke i diskusije koje se vode danas i ovih dana stignu do svakog kutka Republike Kosovo. Ove reči, ovi razgovori, ove aktivnosti, treba da budu dostupne svima i da prodru do svakog građanina, jer u borbi sa nacionalnom vanrednom situacijom kakva je ova rodna neravnopravnost, ne treba ostaviti kamen na kamenu i ne napojiti pamet.
Stoga je uloga obrazovnih institucija nezamenljiva. Vi ste hram obrazovanja i najpravičnijeg znanja, ali i dom umova željnih napretka i razvoja. Imate potencijal da transformišete čitavo društvo tako što ćete osigurati da vrednosti koje se šire, lekcije koje se uče, poruke koje se saopštavaju, najbolje promovišu duh jednakosti i snažno se bore protiv seksističkog i patrijarhalnog mentaliteta.
Dani koji su pred nama imaju puno posla; radom, koji je, uprkos svakom političkom razvoju, usredsređen na dobrobit našeg društva, garanciju dostojanstva i zaštitu svakog života.
To radimo u okviru Saveta za demokratiju, preko kojeg smo već pripremili platformu za međuinstitucionalnu saradnju u cilju borbe protiv femicida, nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Ali kao i u ovoj akciji, svaki dan moramo da se zapitamo kako možemo da uradimo više mimo platformi, mimo aktivizma, izvan objedinjavanja glasova i objedinjavanja kompetencija i funkcija koje imamo. Moramo da obezbedimo da naša pomoć stigne do svake porodice, svakog našeg građanina koji se oseća neravnopravnim ili ugroženim.
Zato vas pozivam da to učinite vi kao obrazovne institucije u saradnji i koordinaciji sa svima nama u koracima koje preduzimamo. Jer, suočeni sa ovom nacionalnom vanrednom situacijom, potrebno je delovati i raditi ne štedeći sredstva, vreme i zalaganje.
Želim da kao javni univerzitet, Univerzitet u Prištini, koji je imao istorijsku ulogu u svakom nacionalnom i državnom izazovu kroz koji smo prošli, upravlja volanom i u ovom izazovu i u ovoj vanrednoj situaciji, i vodi akademsku zajednicu ka stalnoj i održivoj posvećenosti borbi protiv pojava koje su uznemirujuće i bolne u naše dane.
Dok idemo napred, ponavljam: nemamo devojke i žene koje možemo gubiti. Borba protiv femicida, borba na rodnoj osnovi mora i biće beskompromisna, stoga sa svakim od vas bez obzira da li imate akademsku ili državnu funkciju, tražim saveznika jer samo takvim savezom mi možemo uspeti da zaštitimo život i dostojanstvo svih naših građana bez razlike.
Hvala vam!