Imam zadovoljstvo što sam danas ovde sa vama kako bismo se prisetili jedne od istorijskih okretnica našeg dugog putovanja koje je započelo upravo ovde, na padinama Trepče, pre 27 godina, u to teško vreme, vreme patnji, velikih nadiranja, nesigurnosti i mnogih nepoznanica. Odlučujućih dogadđaja za budućnost Kosova.
Poštovani rudari 1989. godine,
Dame i gospodo,
Imam zadovoljstvo što sam danas ovde sa vama kako bismo se prisetili jedne od istorijskih okretnica našeg dugog putovanja koje je započelo upravo ovde, na padinama Trepče, pre 27 godina, u to teško vreme, vreme patnji, velikih nadiranja, nesigurnosti i mnogih nepoznanica. Odlučujućih dogadđaja za budućnost Kosova.
Duboko, pod zemljom ovog grada, stupajući u najduži štrajk koji je poznavala istorija tog vremena,vas 180 rudara Trepče, snažno ste podigli svoj glas protiv nacionalizma koji je pretio da uništi i ono malo slobode koju je Kosovo uživalo. Protiv ustavnih promena u to vreme, koje su nasilno ukidale autonomiju Kosova, koje su naglašavale crne dane za kosovske Albance i narode bivše Jugoslavije. Pre 27 godina vi ste doprineli građanskom samoosvešćivanju i međunarodnoj savesti o potlačivanju koje je uzelo maha na Kosovu.
Vašim štrajkom je započeta i nova epoha. Mladi i stari su vam se pridružili kako bi se solidarizovali sa protestom i vašim zahtevima koje ste marljivo izrekli simbolično iz dubine zemlje Kosova. Za razlog koji je najavljivao užasne dane koji dolaze- koji je sad bio na vašim, čuli su svi naši susedi i oni daleko od Balkana, da će uvom osmodnevnom štrajku videti začetak otpora protiv okupacije, represije, neljudskog tretiranja koje sledi. Patnje se nisu zaustavile na tome. One su se proširile i produbile da bi obuhvatile celo Kosovo. Ujedinili smo se da Kosovo učinimo državom, kako bismo budućim generacijama dali mogućnost da budu vladari svojih sudbina.
Poštovani prisutni,
Danas, kada samo što smo obeležili osmu godišnjicu nezavisnosti Republike Kosovs, kada reflekrujemo nad ovim putovanjem od tri decenije, vidimo koliko je široka i duboka bila ova žrtva za svakoga od nas.
Odgovornost da Kosovo učinimo državom, da oživimo vekovni san, pala je na nas nakon kokektivnih pokušaja mnogih generacija da ostvare ovaj ideal mira i slobode, nezavisnosti i demokratije. Za mnoge ljude ovo je bila životna žrtva. Za vas i vaše porodice takoreći jedan život pun otpora da se ostvari sloboda.
Zahvaljujući ovoj žrtvi i vrednostima koje nas vode, koje su uz nas poređale demokratske države sveta, ovaj san je ostvaren i nezavisnost Kosova je nepovratna.
Danas smo pred drugim izazovom– jačanje naše državnosti i subjektiviteta Republike Kosova. Sada nam treba stabilna i insistirajuća mobilizacija, koja će zaštiti i unaprediti našu krhku demokratiju svakoga dana. Ovo je naša sledeća borba, koja zavisi od nas i koju svakako moramo pobediti. Jer dugujemo vama, i generacijama koje dolaze posle nas.
Treba nam nova platforma kako da napredujemo, unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i pravac koji ćemo zauzeti kao država i kao društvo. Treba da ostanemo verni našoj pro zapadnoj orijentaciji- učlanjenju u Evropsku uniju i NATO- nadahnućem i delom.
Konstantno treba da obnavljamo vrednosti koje smo postavili u temelje naše državnosti. Istrajno i hrabro treba da izvršimo reformu naše privrede kako bismo garantovali njegovim posvećenim stanovnicima da će se vratiti sjaj i ponos u kojem su nekada uživali. Nemamo drugu alternativu sem da izgradimo pravnu državu.
Duboko verujem da ovi ciljevi nisu nedostižni, već da treba da budemo svesni da oni traže više angažovanja i rada.
Poštovani rudari,
Poštovani prijatelji,
Hvala vam na vašem doprinosu; što ste nam dali ovo nadahnuće u našoj novoj istoriji vašom hrabrošću. Štrajk koji je ovde započet pre 27 godina je deo velike istorijske okretnice koja je Kosovo dovela do ovde gde je ono danas: nezavisna i suverena država, nepokolebljiva u ostvarenju evroatlantske budućnosti.
Hvala vam!