Izuzetna je čast za mene da odam počast na doživotno sećanje posebnom čoveku za Kosovo, čije nasledstvo je naše današnje blago; država, demokratija i naš razvoj.
Poštovana porodico Rugova, gđo Fana
Poštovani premijeru Mustafa,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani prijatelji, drugovi, saradnici predsednika dr Ibrahima Rugove,
Poštovani građani Republike Kosova,
Izuzetna je čast za mene da odam počast na doživotno sećanje posebnom čoveku za Kosovo, čije nasledstvo je naše današnje blago; država, demokratija i naš razvoj.
Izuzetno je teško da se rečima opiše amblem nezavisnosti Kosova; arhitekte njegove državnosti; čovek koji je ovoj zemlji poklonio ljubav i posvećenost.
Još je teže da sudimo čoveku koji je napisao istoriju njegove zemlje. Svaki pokušaj i naš izazov – bila je njegova bitka; svaki naš uspeh i postignuće – je jedna nova snaga za njega, svaka pobeda je novi zajednički korak.
Na ovu desetogodišnjicu zajedno se sećamo čoveka koji nas je vodio putem nove istorije – mira, demokratije i države njenih građana, dostojanstvenih da budu neodvojivi deo razvijenog sveta.
Predsednik Ibrahim Rugova je simbol ujedinjena kosovskog naroda, rukovodeći staloženom politikom mira kako bi očuvao – u najteža vremena naše teške istorije – kosovskog čoveka.
Slično se velikim svetskim oslobodiocima njegovog veka – predsednik Rugova je rukovodio politikom mirovnog otpora, postajući glas potlačenih i duševna snaga jednog naroda koji se borio za njegovu slobodu i drugačiju budućnost.
Istorija nije bila laka za njega, a ni za njegovu porodicu – slika vremena za svakog kosovskog čoveka – ali istorija će ga dovesti na čelo jednog narodnog pokreta, koliko mirovnog toliko i snažnog, u jednom bitnom obrtnom trenutku za njegovu zemlju.
Istorija njegovog veka će se pisati od njega samog, uz njegov narod kao i uz sve ostale, obične ljude sa kojima je delio sreću i tugu; sumnje i strah; padove i uspone.
Predsednik Rugova će rukovoditi skoro dve decenije preko jednog teškog i razornog rata, hegemonističke istorije i mržnje, prema miru i razumevanju sa svima; okružen idejom mira da se država i demokratija grade sa prijateljima.
On je dao život doživotnom prijateljstvu sa SAD-om, koje su bile uz Kosovo u svakom trenutku, koje su postavile kamen temeljac novoj državi, ali ujedno je rekao da Kosovo treba da sa svakom zemljom EU ili bilo gde drugde da izgradi bitne veze.
Na ovu desetogodišnjicu kada odajemo počast figuri predsednika Rugove, sećamo se sa bolom koliko je ironičan sam život što ga je jako kratko pustio da vidi svetlost nezavisnosti – za koju je živeo i radio – i smrt ga je odnela upravo u trenutku kada je najviše trebao Kosovu; kako bismo očuvali jedinstvo naroda i kako bismo osnažili zrelost rukovođenja prema finalnom aktu državnosti, na čijem se pragu nalazi.
Predsednik Rugova nam je dokazao snagu volje da se uspostave temelji državnosti Kosova, jedne demokratske države svih njenih građana, jednakih, u vreme kada snovi nisu postajali stvarnost; povratio je ugaženo poverenje i ponos građana Kosova; dao je snage izgradnji institucija u državi tražeći uspostavljanje pravne države, sa redom i zakonom i njegovo poštovanje.
Mir koji smo izgradili zajedno sa njim nakon dugog i razornog rata, uz požrtvovanje čitavih generacija koje su volele njihovu otadžbinu, nije poklon već veliki blagoslov za nas.
Mir ne može da se izaziva jer su napori da se on izgradi veći nego snaga koja ga može srušiti. I bitka za mir je i danas bitka za sutrašnje Kosovo, jednu ujedinjenu državu, bolju, razvijeniju i napredniju. Prosperitetniju. Državu svih njenih ljudi bez razlike, koji žele da rade za njenu budućnost. Državu pravde. Iznad svega država koja je pružala ruku razumevanja i saradnje svima u regionu, koja traži pravdu radi pomirenja.
Bitka današnjice za nas je bitka demokratije, gde su pravila njen temelj; gde je raznolikost vrednost društva: gde ideje postaju dela i gde razumevanje menja mržnju. Mi smo na jednom nepovratnom putu pravljenja države koja je drugačija od balkanskih stereotipa – dugog i zamornog jurenja tranzicije tokom, koje izaziva zakone i produžava kulturu nekažnjavanja.
Pitanja koja se danas potežu pred nama – na završetku procesa izgradnje države putem osnaživanja demokratskih institucija, koje služe građanima; putem završetka reformi u društvu, koje ga jačaju i koje čine neodvojivi deo svakog pokreta za državu; putem izgradnje razumevanja i gajenja kulture političkog dijaloga koji jačaju demokratiju: putem unutrašnjeg dijaloga između svih zajednica bez razlike, koji dodaje vrednost društvu – podsećaju nas na snagu predsednika Rugove da ih reši koliko god se činile teškim.
Njegova vizija o Kosovu kao neodvojivog dela naprednog sveta, jednake članice sa vim državama OUN-a. NATO-a i svih međunarodnih organizacija, nije samo naše nadahnuće već i nezaustavljiv pokušaj da to izmenimo u stvarnost.
Poštovana porodico Rugova,
Poštovani učesnici,
U sećanje na figuru čoveka koji je sebi obezbedio neosporivo mesto u istoriji, poverenja u čoveka, osećamo ponos što je vodio Kosovo prema slobodi i miru i što ga je ujedinio sa celim svetom. Osećamo ponos što nas je naučio kako se voli otadžbina, koju je držao ujedinjenom kada joj je to najviše bilo potrebno i kako se ujedinjuje snaga da se izgradi budućnost-
Neka bog blagoslovi sećanje na njega!
Neka bog blagoslovi Kosovo!