Zadovoljstvo mi je i privilegija da vam se danas obratim kao predsednik Republike Kosova.
Ova mogućnost i ovaj zadatak su za mene čast i odgovornost.
Poštovani predsedniče Skupštine Kosova, g. Kadri Veseli,
Poštovani premijeru, g. Isa Mustafa,
Poštovani ministri vladinog kabineta,
Poštovani predstavnici diplomatskog kora,
Poštovani poslanici Skupštine Kosova,
Gađani Republike Kosova,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je i privilegija da vam se danas obratim kao predsednik Republike Kosova.
Ova mogućnost i ovaj zadatak su za mene čast i odgovornost.
Zadovoljstvo mi je da idem u korak sa prethodnim predsednicima koji su služili Kosovu celim njihovim bićem, postajući tako primer kako treba da radimo za našu zemlju.
Na početku mandata pred vama sam položio zakletvu, poštovani poslanici, da ću čuvati nezavisnost, suverenitet i integritet Republike Kosova.
Da ću garantovati ljudske slobode u prava svim građanima Kosova.
Da ću braniti Ustav i kosovske zakone.
Da ču čuvati mir i blagostanje svih građana.
Na Trgu „Majka Tereza“ ja sam obećao da ću biti predsednik svih građana, u službi svih građana.
Još jednom vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju.
Na kraju godine j sam srećan da mogu da kažem da je moj rad rukovođen ovim principima i da sam počeo da realizujem ove ciljeve.
Poštovani poslanici,
Tokom ovog vremenskog perioda, kao predsednik preduzeo sam konkretne postupke kako bih garantovao slobode i prava građanima Kosova, kako bih ojačao red i zakon, kao i integritet države Kosova.
Naša država i tako ima najnapredniji Ustav i zakone u regionu.
Ali, identifikovali smo nekoliko nedostataka, s toga sam odmah postupio tako što sam tražio izmene- dopune Krivičnog zakonika, s ciljem da ih ispravimo i da ne dozvolimo nikome da izbegne ili da krši pravdu i zakone Kosova.
Ministarstvo pravde i ostali relevantni ograni su započeli rad i sada pripremaju preporuke o izmenama koje trena izvršiti.
U junu ove godine, počeli smo da dobijamo izvršne nadležnosti u sektoru pravde, koje su do tada bile u rukama međunarodnih organizacija koje deluju na Kosovu.
Dakle, svestan o zabeleženom napretku na polju pravde na Kosovu, i nasuprot izazovima, ubeđen u stručnost domaćih organa i u njihovo jačanje prenošenjem nadležnosti EULEX-a, tretirao sam i potrebu da se radi na pitanjima koja brinu građane Kosova:
– ratni zločini,
– zločini nakon rata,
– napadi i oštećenja našeg istorijskog i kulturnog nasleđa,
– kao i pitanje žrtava rata sa posebnim naglaskom na nestala lica i žrtve seksualnog nasilja.
Ohrabren sam momentalnom reakcijom relevantnih organa da se radi na ovim tačkama.
Svaki korak prema rasvetljavanju istine je još jedan kamen u temelju našeg društva, kao društva jednakog za sve.
Svi treba da shvate da pravda ne poznaje vremenske granice, socijalni ili etnički status.
Druga moja inicijativa jeste posao na okončanju izborne reforme, koja je započeta pre nekoliko godina i nije završena.
Izborna reforma se vrši kako bi se obezbedilo građanima Republike Kosova da će glasati u pravičnom, transparentnom i fer procesu, u kojem njihov glas ne može da se izgubi ili da se njime manipuliše.
Već će biti poverenje dato u rukovođenju institucijama.
Moj tim je završio svoj posao u sastavljanju konkretnih predloga za izbornu reformu i ostaje vaša politička volja, poštovani poslanici, da predloge koji su proistekli iz zajedničkih konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih partija, civilnog društva, međunarodnih mehanizama i ostalih, da izmenite u odluke Skupštine Kosova.
Sazvao sam Nacionalni savet protiv korupcije u kojem su stručnjaci sa tog polja razgovarali o najboljim načinima za borbu protiv ove pojave na Kosovu.
Korupcija i organizovani kriminal se konstantno pojavljuju visoko na listi građana Kosova.
Dakle, visoko su i na listi prioriteta pitanja koja treba odmah rešiti od strane politika i kosovskih institucija.
Naši organi pravde su otvorili slučajeve korupcije.
Istrage, optužbe i kazne nisu izbegli ni visoki državni zvaničnici.
Ovaj posao treba ceniti, ali treba još više rada.
Ponavljam, pred zakonom smo svi jednaki.
Okupio sam Nacionalni savet za evropske integracije, na kojem smo potvrdili da nemamo drugu alternativu osim NATO-a i EU.
Ali smo tražili da EU misli strateški o regionu, a i šire.
Okupio sam i Savetodavno veće za zajednice.
Cenim njihov rad u promovisanju prava i jednakosti za sve zajednice.
U okviru rada na jačanju i očuvanju našeg državnog suvereniteta, ohrabrivanja pripadnika pogranične policije i oficira carine Kosova, posetio sam granični prelaz Jarinje, između Kosova i Srbije, na severu Leposavića.
Rad i predanost pripadnika Policije i Carina Kosova su me ubedili da državni suverenitet Kosova niko ne može da ugrozi.
Kosovo je jedinstveno, neodvojivo, neće biti ni barikada ni zidova, samo mostova koji nas spajaju.
Zid neće ostati tamo, niti bilo gde drugde.
Zid nećemo skratiti ili srušiti za nekoliko centimetara, on će se ukloniti iz temelja.
Neće uopšte postojati.
Ali među ovim uspesima, doživeli smo i nekoliko izazova.
Najveći izazov je ne održavanje obećanja datog pred međunarodnim partnerima.
Treba da stojimo iza naših ustavnih i zakonskih obećanja, bilo o osnivanju zajednice opština sa srpskom većinom, bilo o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.
Ovaj sporazum je pravičan.
U skladu je sa Ustavom i interesima naše zemlje, koji će voditi dalje državnu konsolidaciju i integritet.
Reakcije protiv su oštetile nedužne, građane Republike Kosova, koji ne mogu slobodno da putuju u Evropsku uniju.
Reakcija protiv je bila agenda uskog političkog interesa i stručnog neznanja, i ni u jednoj okolnosti nacionalni cilj ili trijumf argumenata.
S toga će naša država stati iza svih međunarodnih obaveza koje je preuzela na sebe.
Dame i gospodo,
Poštovani poslanici,
Građani Republike Kosova.
U okviru promovisanju ljudskih prava i sloboda, učestvovao sam i podržao sam marš LGBT zajednice i podržao sam rad udruženja da pomognu žrtvama seksualnog nasilja tokom rata.
Posetio sam hrvatsku zajednicu u Janjevu i crnogorsku zajednicu u Goraždevcu kod Peći, kako bih ih sve uverio da je Kosovo kuća svih nas.
Da su u našoj državi svi jednaki, slobodni da nađu njihovu sreću.
A danas, dozvolite mi da ponovo potvrdim da nijedan pojedinac niti grupa neće ostati marginalizovana, zaboravljena ili izuzeta iz našeg društva.
Na našem Kosovu im mesta za sve one koji Kosovo vide kao njihov dom.
Poštovani poslanici,
Posetio sam i sastao sam se sa preduzetnicima i biznismenima širom Kosova, sa privrednim komorama na Kosovu i u regionu.
Ohrabren sam uspesima poljoprivrednika i stočara sa Kosova.
Investicije od nekoliko godina u poljoprivredi donele su koristi čitavom Kosovu, stvarajući velike prihode koji doprinose blagostanju naših građana.
Stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu, naši poljoprivrednici i stočari, vinogradari i proizvođači vina, sada imaju pristup na najveće tržište na svetu, na tržište Evropske unije.
U okviru mog rada, bitan deo sam posvetio i predstavljanju naše države u međunarodnoj areni.
Na samitu Brdo- Brijuni u procesu saradnje Jugoistočne Evrope potvrdio sam da je nezavisnost Kosova donela mir i stabilnost našem regionu.
U bilateralnim posetama Sloveniji i Malti, ne samo da smo potvrdili dobre odnose među našim državama, već smo istražili i mogućnosti privredne saradnje.
U Kanadi smo otvorili predstavništvo Republike Kosova i složili smo se da kanadskim vlastima o pojačanju bilateralne saradnje.
U Vatikanu sam imao privatni prijem kod Svetog oca, kojem sam još jednom potvrdio da je Kosovo nepokolebljivo u promovisanju evroatlanskih vrednosti.
Pozvao sam Svetog oca u posetu Kosovu, i ova poseta će se dogoditi u odgovarajuće vreme.
Imao potvrdu i od samo Svetog oca.
U Beču sam se sastao sa predsednikom Austrije, a u Tirani sa lideršipom Albanije.
Na svim ovim forumima je naglašen državni integritet i suverenitet Kosova i pohvaljena je konsolidacija naše državnosti u svetu.
Ali, poseban deo dostignuća u ovoj godini, za celo Kosovo jeste učestvovanje na Olimpijskim igrama i Riju.
Zahvaljujući izvanrednom nastupu naših sportista, posebno zahvaljujući zlatnoj medalji Majlinde Kelmendi, otvorila su se vrata za sastanke sa šefovima država i vlada iz čitavog sveta koje su učestvovale u Riju, a sa kojima sam razgovarao o Kosovu, o našoj mladoj zemlji, maloj, ali sa velikim potencijalima.
Bilo je zadovoljstvo da se sastanem sa diplomatama iz čitavo sveta i da iskoristim priliku da još jednom dokažem integritet i suverenitet Kosova i konstruktivnu ulogu koju igra naša zemlja na međunarodnoj sceni.
Bio sam i u Finskoj, na prvoj utakmici našeg fudbalskog tima, gde sam bio svedok prvog dobijenog boda na međunarodnim takmičenjima.
Učestvovanje na ovom takmičenju je omogućeno nakon prijema Kosova u FIFA-u i UEFA-u.
Nakon skoro jedne četvrtine veka izolacije, sada su naši fudbaleri i talenti u drugim sportovima slobodni da razvijaju njihove talente, da se takmiče, da sanjaju i da rade na tome da njihovi snovi postanu realnost.
Kao i svaku drugi Kosovar, na takmičenjima i pobedama kosovskih sportista radovao sam i bio sam ponosan na našu zastavu i himnu.
Ovo je kamenje nad kojima gradimo ljubav i poštovanje u našem društvu, za našu državu.
Poštovani poslanici,
Imao sam sreće da koračam zajedno da Kosovom u izgradnji istorije, u našim najbitnijim decenijama.
Znali smo kakvo angažovanje traži svaka epoha, zato smo danas uspešni.
Nekad je bilo vreme da se angažujemo za slobodu u jednakost.
Smeli smo da tražimo slobodu i kada se niko drugi nije nadao i verovao.
Bili smo spremni da žrtvujemo sve za ovu slobodu.
Nakon slobode, smeli smo da sanjamo i ostvarimo nezavisnost.
Ponosan sam što u svim ovim procesima, oslobađanja Kosova, proglašenja nezavisnosti Kosova, mi smo bili zajedno sa vama i sa svim građanima Kosova, glavnog stuba ostvarenja ovih težnji.
Ali, kao i tada što smo znali da je vreme za žrtve do nezavisnosti, tako i danas znamo da je vreme za integracije.
Vreme je za dijalog i za pomirenje, unutar Kosova i u regionu.
Zbog toga sam se tokom poslednjih meseci sastao sa porodicama žrtava rata i nestalih lica.
Veoma boli da vidiš da svi još uvek pata od ratnih rana.
Možda se rane nikada neće izlečiti, ali mi makar treba da okončamo agoniju, pogotovu za porodice nestalih lica.
Treba da izvučemo pouke iz ove gorke prošlosti, da ne dozvolimo da se užasi koje smo našim očima videli i koje smo doživeli u našim srcima, ponove.
Nećemo dozvoliti da ijedno dete sa Kosova truje srce mržnjom i patnjom.
Naš cilj, ali i vaš, jeste da radimo na tome da srca kosovske dece ispunimo mislima o ljubavi jednih prema drugima, prema njihovoj zemlji i budućnosti.
U leto sam ponovo izašao da odam počast i da prisetim žrtava rata, ali i da ohrabrim organe pravde i međuetničko pomirenje.
Ovog puta sam otišao u Staro Gracko kod Lipljana.
Tamo samo položio cveće kod spomen ploče u centru sela, koja je posvećena 14 srpskih građana, poljoprivrednika i radnika.
Naglasio sam tamo, a kažem to opet ovde, da je avaj akt, kao i ostali akti nasilja, da su bili postupci protiv slobode i demokratske budućnosti Kosova, a ne samo postupci protiv žrtava i njihovih porodica.
Zločin je zločin, bez obzira protiv koga je počinjen ili ko ga je počinio.
I danas se sa bolom molim i još jednom kažem da mi je veoma žao svih civilnih žrtava iz svih zajednica, koje su ubijene tokom i nakon rata.
U avgustu sam podsetio na ubistvo dvoje i ranjavanje četvoro dece u selu Goraždevac u blizini Peći, koje se dogodilo 2003. godine.
U centru sela sam se zaustavio da meštanima, Srbima.
Nakon ovih poseta, bilo je različitih mišljenja.
Znao sam da ima još uvek povređenih ljudi ili onih otrovanih međuetničkom mržnjom.
Zato, ovde odmah pozivam sve da se izdignemo iznad mržnje i ne tolerancije.
Neko je rekao da je rano za tako nešto, ja cenim da kasnimo.
Na kraju krajeva, žrtve su proizvod istorijskog pakla srpsko- albanskih odnosa, kao i regionalnih odnosa koji nikada nisu bili ohrabljeni voljom, razumevanjem ili pomirenjem, već samo mržnjom i neprijateljstvom.
Začudo, napadi protiv ovih postupaka sastajali su se i vršili su se zajedno sa njihovim ekstremima.
Potegla su se nekoliko pitanja: zašto odajem počast Srbima kada su nas oni ubijali? Kada je na spomen pločama ćirilicom napisano: „žrtve šiptarskih terorista i NATO agresora“.
Govorilo se da se ugrožavaju ratne vrednosti kosovskog naroda za slobodu.
Da se vređaju pali borci i sveti rat OVK i kosovskog naroda.
S druge strane, nastavljale su se zastarele optužbe, sada već decenijama, protiv Albanaca uopšteno.
U svemu tome, najmirnija j bila reakcija porodica ubijenih, Albanaca i Srba, koje su imale samo jedan zahtev, samo jednu želju: „žalimo istinu“.
S toga svi treba da se žrtvujemo po malo za istinu.
Istina ne treba nikoga da ometa ili plaši.
Bio sam svestan i ubeđen da radim ono što je najbolje za zemlju.
Znao sam šta piše na spomen pločama ćiriličnim pismom.
Ne slažem se sa tekstom, jer je predrasuda i laž.
Ali, ovo nas ne treba sprečiti da odamo počast žrtvama.
Ovim odavanjem počasti ne ugrožavamo vrednosti naše slobode niti borbu OVK-a.
Vrednosti naše slobode i borne OVK-a ugrožavaju upravo oni koji su počinili ove zločine i oni koji danas pravdaju ove zločine.
Pokušaji da se opravdaju zločini govoreći da su počinjeni u ime nacionalnog cilja, treba da bude razlog za gružu savesti, jer se zloupotrebljava nacionalno pitanje na štetu interesa i budućnosti države Kosova.
Oni koji su izvršili ova dela, pojedinci ili grupe, uvredili su i ugrozili su vrednosti slobode i same borbe OVK-a.
Treba da standardizujemo oslobodilačke vrednosti i da nikome ne dozvolimo da ih degeneriše.
Specijalni sud nije proizvod pogrešnih političkih odluka.
Ne treba ga videti kao kaznu, već kao prednost zemlje.
Međunarodni pritisak za njegovo osnivanje došao je kao rezultat lošeg iskustva i zaštiti svedoka.
Ja verujem u Boga i moralne vrednosti, savest, pravdu i pomirenje, ne optužujući i ne vređajući nikoga ni za šta.
Ali, pozivajući sve na pravdu, solidarnost i međuetničko pomirenje.
Dame i gospodo,
Ove godine smo uspostavili ugovorni sporazum sa EU i započeli smo politički dijalog sa NATO-om.
Ove dve tačke su određene kao naši ciljevi i za njih imamo potpun politički i društveni konsenzus.
Želeli bismo da naše putovanje prema NATO-u i EU bude brže.
Ali to ne zavisi samo od naše želje i našeg rada.
EU i njene države članice danas imaju velike izazove i imaju potrebu da ponovo razmisle o odnosima među njima i njihovoj poziciji u samoj Evropskoj uniji.
Odgovori neće biti niti brzi niti laki.
Kosovo, više od svih ostalih država Zapadnog Balkana pati od posledica ove kompleksne situacije.
Kao posledica mi smo još uvek poslednji u regionu u okviru procesa integracija u EU i nepravedno smo izolovani od strane EU u pogledu kretanja bez viza u Šengen zoni.
Nezavisno od te gorke činjenice, EU kojoj mi težimo, više od Brisela i Evropske komisije, Evropskog parlamenta ili Saveta ministara EU, vrednosti na kojima se mi angažujemo.
Mir i dijalog, regionalna saradnja i dobri susedski odnosi, tolerancija i suživot među etnicitetima i verama, sveobuhvatnost i ljudska prava i slobode. Ovo su vrednosti koje pripisujemo EU, ali su i vrednosti kojima želimo da se rukovodimo i u kojima želimo da živimo zajedno.
Živimo u najdinamičnijem svetu do sada, uz potpuno nepoznate trendove i inicijative.
Ali, postigli smo da identifikujemo naše strateške i stabilne saveze.
Opredelili smo se za posebne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i za saradnju sa EU, do potpunog učlanjenja u ovu organizaciju.
Opredelili smo se za dobre međususedske odnose i za regionalnu saradnju.
Opredeli smo se da ekstremističke i radikalne ideje, bez obzira iz koje ideologije potiču, ideje izuzimanja zajednica ili pojedinaca ne prihvatimo kao principe ili ideologije u našem društvu.
Kosovo je dom svih njegovih građana, primer dijaloga i pomirenja, tolerancije i suživota.
Kosovo je primer kako pronaći snagu da se prevaziđe gorka prošlost, uz rat i bol, i da se izgradi budućnost u miru i prosperitetu.
Ovo je ono na čemu sam radio ove godine.
I na ovome ću raditi i naredne četiri godine.
Nudimo saradnju državnim institucijama i međunarodnim partnerima na jačanju i razvoju naše zemlje, kako bismo bili rame uz rame sa civilizovanim svetom.
To nam j obaveza. To građani očekuju od nas. Na tome ćemo se angažovati.
Hvala vam!