Globalni samit žena
Žene transformišu privrede
28-30.10.2021. godine
Lisabon, Portugalija
Poštovani,
Veliko mi je zadovoljstvo da se sastanem sa svima vama u zemlji koja je poznata kao najzapadnija tačka Evrope i na mestu o kojem su mi pričali da treba da ga posetim bar jednom u životu.
Držim govore u različitim zemljama sveta, ali ova danas mi je posebno posebna. Zaista je osvežavajuće, motivišuće ​​i inspirativno biti među nekim od najmoćnijih, najpametnijih i najuspešnijih žena na svetu.
Globalni samit žena s pravom se naziva vodećim poslovnim i ekonomskim forumom za žene širom sveta. Ali on je i mnogo više od toga. Dok danas slavimo naše uspehe, mislim da u našim mislima svi treba da se sećamo žena koje su živele pre nas. Današnji događaj je ono što nas sve ujedinjuje kako bismo cenile ono što je do sada postignuto i da opišemo i jasno definišemo kuda želimo da idemo dalje.
Nema sumnje: žene su u srcu ravnopravnih, stabilnih i prosperitetnih društava. Ne govorim ovo s ciljem da smanjim ulogu muškaraca – nasuprot, to je poziv da se konačno prepozna uloga žena u našim zajednicama i u različitim oblastima života. Možda su muškarci ti koji su navedeni kao glavne ličnosti u našim istorijskim knjigama, ali ja čvrsto verujem da budućnost pripada ženama. Pripada svim glasovima koji su vekovima ostali nečujni; onima koje su se hrabro borile kako bi utrle put ostalim ženama koje su došle nakon njih; onima koje su znale da zaslužuju više; onima koje se i danas snažno bore i muče; ženama i devojkama budućnosti koje će naša društva odvesti do potpuno novih visina. Zato što žene mogu – jer žene znaju – jer žene vode promenu!
Ovo nisu laka vremena. Za manje od dve godine doživeli smo globalnu pandemiju, ozbiljne globalne ekonomske poteškoće, i trenutno smo svedoci onoga što je poznato kao energetska kriza Evrope – koja preti da postane globalna kriza.
Uticaj ovoga na naša društva bio je veoma sveobuhvatan. Niko nije pošteđen, ali su neki teže pogođeni. Kontinuirane nejednakosti u našim društvima ogledale su se u nejednakoj raspodeli izazova i poteškoća između različitih grupa i zajednica. Najviše su pogođeni marginalizovani i siromašni. Posledice za žene i devojke širom sveta bile su teške.
Jasno je da je pandemija povećala nejednakosti sa kojima se žene svakodnevno suočavaju – kako na poslu, tako i kod kuće. Uprkos tome, žene su nastavile da se razvijaju i uspevaju. One su bile u prvom redu borbe protiv COVID-19 i igrale su veliku ulogu u upravljanju pandemijom, jer su pomogli svojim zemljama da osmisle programe koji su više fokusirani na potrebe i održive programe ekonomskog oporavka.
Izuzetno je to o čemu svedočimo danas. Tendencija žena i devojaka koje ne prihvataju NE kao odgovor raste; žene i devojke se ne predaju. Umesto toga, vidimo sve više žena i devojaka koje se snažno bore, koje se dižu za ono što je pravično, koje se zalažu jedna za drugu i što je najbitnije – one govore.
Od lokalnih inicijativa za transformaciju do sveobuhvatnih nacionalnih politika, povećane transparentnosti i povećanih napora da se uvek bore za više i bolje, žene preuzimaju vodeću ulogu u našim zajednicama, u našim gradovima, u našim zemljama i širom sveta.
Izazovi današnjice i budućnosti zahtevaju novi stil rukovođenja. A žene su pokazale da poseduju potrebne veštine. U ovim najizazovnijim vremenima, žene su bile u stanju da ujedine nerod i mobilišu ljude da shvate važnost promene njihovog svakodnevnog ponašanja kako bi pomogle u suzbijanju širenja virusa.
Ovaj stil rukovođenja kojem smo i sami bili svedoci, u ovim vanrednim okolnostima može postati sve vredniji i pretvoriti se u važno bogatstvo koje će služiti kao putokaz liderima budućnosti. Dok pretnje klimatskih promena postaju sve teže, preti da poraste i učestalost velikih kriza. S toga postaje neophodno da se izvuku vredne pouke iz uspeha žena u pandemijama.
Zato, uprkos činjenici da smo prešli dug put, imamo još mnogo posla da odradimo kako bismo garantovali društvo koje raste prihvatajući rodne ravnopravnosti. Do danas je broj žena u upravljanju biznisom i na rukovodećim pozicijama i dalje veoma nizak. Štaviše, ženski poslovi su dvostruko više pogođeni u odnosu na muške. I pošto mnoge žene i dalje ostaju zadužene za kućne poslove i porodicu, svaka četvrta žena razmišlja da napusti radnu snagu ili prelazak na karijeru sa manjom dinamikom. Kao da to nije dovoljno, paralelno se u pozadini odvijala pandemija iz senke – žene su bile direktna meta nasilja u porodici.
Ovo su jaki razlozi za strukturalne promene i vreme je da shvatimo da više ne možemo ostavljati žene same na njihovom putu da harmonizuju svoje obaveze kod kuće sa obavezama na poslu. Poslednji je trenutak da se počnemo baviti rodnim pitanjima u kontekstu ekonomskih pitanja. Poslednji je trenutak da se angažujemo na podržavanju investicijama u obrazovanje, planiranju porodice, digitalnoj i finansijskoj inkluziji i poboljšanju neuravnoteženog opterećenja neplaćenog posla čuvanja dece i brige o starijima.
Konačno, treba da shvatimo da osnaživanje žena i rodna ravnopravnost nisu samo ispravna stvar koju treba uraditi, već je to i najpametnija stvar. To vodi ka poboljšanom i povećanom ekonomskom učinku i na kraju nas približava ispunjenju našeg cilja a to su sveobuhvatna i prosperitetna društva.
Studije sugerišu da bi, ako se sada preduzmu akcije za postizanje poboljšanja rodne ravnopravnosti do 2030. godine, globalnom BDP-u moglo biti dodato 13 biliona dolara u poređenju sa regresivnim rodnim scenarijem. Ovo je najsnažniji ekonomski razlog za sve nas da učinimo tržište rada dostupnijim ženama.
Govoreći o ekonomskom obrazloženju oko jačanja žena želim da podelim sa vama jedan trenutak, jednu domaću priču o izdržljivosti i trijumfu žena iz sela Kruša. Fahrije Hoti, čiji je muž među 1600 još uvek nasilno nestalih lica nakon rata, uspela je da ovo selo, razoreno ratom, pretvori u priču o ekonomskom jačanju. Ona je izazvala rodne stereotipe i pokazala je izuzetnu smelost, upornost i izdržljivost.
Ne samo da je uspela da bol pretvori u neumoran rad, već ona danas stoji iza više od 100 radnih mesta koje je stvorila za žene iz Kruše.
Zaista, ona je najbolji primer heroja iz stvarnog života koja cveta uzdižući druge žene. Priča o ženama Kruše najbolji je primer transformativne moći žena koje se udružuju i zalažu jedna za drugu.
Njen život i bitka maestralno su prikazani u filmu „Košnica“, zvaničnom kosovskom kandidatu za Oskara i trostrukom dobitniku nagrada festivala Sundance. Pozivam vas sve da ga pogledate!
Poštovani učesnici,
Da bismo ispunili cilj ekonomskog osnaživanja žena, takođe moramo osigurati da sve više žena sedi za stolom za donošenje odluka. Jer kada žena vođa sedne za sto, ona sa sobom nosi svoju priču kao i priču svoje majke i bake. To znači da one dolaze za taj sto imajući u vidu izazove, bitke i prepreke onih koje su bili tamo pre njih i fokusiraju se na angažovanje u sastavljanju politika i izgradnju razvojnih strategija koje pomažu u tretiranju ovih izazova i donošenju pozitivne promene.
Na samom kraju, sada je jasno da kada žene učestvuju u krugovima visokog političkog i državnog nivoa, one doprinose uravnoteženijim i osetljivijim rodnim politikama, politikama koje su obazrivije prema životnoj sredini i koje su naprednije. Samo preko takvog pristupa građenja politika, imaćemo mogućnost da ispunimo naše obećanje o izgradnji društava koja su usredsređena na potrebe ljudi i ekonomske sisteme koji se prilagođavaju potrebama budućnosti.
Naše ekonomije se grade na račun žena. Naše ekonomije će u potpunosti procvetati samo kada se potencijal žena u potpunosti istraži. Dok napredujemo, ne možemo priuštiti bilo kakav gubitak ženskog potencijala i talenta na tom putu, jer bi to značilo gubitak za sve nas.
Ali veoma sam uverena da se nešto menja i da se naša društva menjaju na bolje. Svedočim tome u svojoj zemlji i osećam da revolucija predvođena ženama osvaja svet.
Dame i gospodo,
Odbranimo, podržimo i vodimo ovaj napor u pravom smeru! Jer žene ne samo da imaju potencijal da transformišu naše ekonomije – one zaista imaju potencijal da transformišu naša društva.