Poštovani predsedniče Skupštine g. Konjufca,
Poštovani premijeru Republike, g. Kurti,
Poštovani čika Rifate,
Poštovani predstavnici porodice Jashari koji ste nas počastili svojim prisustvom na ovoj sednici,
Poštovani poslanici, drugi predstavnici centralnih i lokalnih institucija Republike,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih misija,
Poštovani komandanti i oficiri Kosovskih bezbednosnih snaga,
Poštovane porodice palih boaraca!
Poštovani veterani,
Poštovani učesnici,
Svakog početka marta, naš građanski i institucionalni pogled se okreće istorijskim događajima, koji su označili odlučujuću prekretnicu za naš narod i koji su čvrsto utkani u sećanje građana Republike Kosovo. Ovi događaji su najvažniji deo našeg istorijskog nasleđa, na kome zasnivamo svaki naš napor da konsolidujemo našu državu, za koju su čitave generacije žrtvovale ono najdragocenije: svoje živote.
Događaji od 5., 6. i 7. marta 1998. godine predstavljaju ne samo naše sećanje na najnoviju istoriju Kosova, već i jedan od najjačih stubova na kojima je izgrađena naša nova država, Republika Kosovo.
Poklik koji je 5. marta dao legendarni komandant Adem Jashari zajedno sa svojom porodicom bilo je poklik mobilizacije devojaka u momaka OVK, koji su tokom trodnevne bitke u Prekazu u herojskom obračunu sa snagama genocidnog režima Srbije osvojili večnost.
Ova Epopeja OVK je epopeja o našem dostojanstvu, ponosu i slobodi.
U ovoj slavnoj bici ovekovečena je odlučnost porodice Jashari i svih boraca OVK, da zaštite svaki pedalj ove zemlje, kao i da opravdaju žrtvu otadžbini kao najuzvišeniju ljudsku žrtvu.
U ovim danima slave, na jednoj strani su bili čika Shaban, Hamza, legendarni komandant Adem Jashari, članovi porodice i saborci OVK koji su personifikovali pravo i slobodu, dok su na drugoj strani bile srpske genocidne snage, koje su se uverile da je sloboda vrednija od bilo koje njihove vojne moći.
Činjenica da srpska ubilačka mašinerija nije poštedela ni decu, ni starce, ni žene, da nije poštedela nikoga i ništa, dokazuje istoriji pravo našeg naroda da se brani i dostigne slobodu.
Na današnji dan sećamo se i svih žena i dece porodice Jašari, koje nije poštedeo genocidni režim Srbije. Sećanje na njih i njihovu žrtvu biće večno za celo Kosovo, koje je danas slobodno upravo zahvaljujući ovoj žrtvi. U ovakvim danima moramo uvek voditi računa da naša deca, i generacije koje ćemo ostaviti iza sebe, pričaju sa vama o deci porodice Jashari i o svoj deci koja su pala na oltaru slobode, kao i o primeru hrabrost i smelosti koje je dala cela porodica Jashari na čelu sa legendarnim komandantom.
Zato se danas, četvrt veka kasnije, ponizno sećamo žrtve ove porodice, muškaraca i žena, dece i staraca, i svih palih boraca u toj i drugim bitkama, da bi brzo potom postali simbol našeg otpor za slobodu. Isto tako, mi smo večno zahvalni svim muškarcima i ženama OVK, koji su služili svojoj zemlji i pali za njenu slobodu, postajući najslavniji deo naše istorije. Oni su dokazali da je pred ekstremnim nasiljem osećaj slobode uvek izuzetno jača; pred namerom da se istrebi ili protera ceo narod, njegovo uverenje da živi slobodan postaje nepobedivo.
Poštovani građani Republike!
Poštovani poslanici!
Poštovana porodico Jashari!
Kao što svedoči istorija, četvrt veka nije mnogo u životu naroda i država. Međutim, može zvučati dugo u smislu vremena. Zbog toga je veoma važno da gajimo sećanje na naš put. Ne kaže se uzalud da narodi koji zaborave svoju istoriju rizikuju da je ponove.
Stoga moramo i gajićemo sećanje na žrtvu porodice Jashari i na celokupnu borbu OVK, koju su oni načinili za zemlju. Moramo da sačuvamo sećanje na otpor ove porodice predvođene legendarnim komandantom Ademom Jasharijem, ali i žrtvu čitavog jednog naroda, kao deo naše bolne istorije, jer sećanjem na njih, mi činimo našu priču o istini o putu koji smo prošli stvaranja slobodne i nezavisne države Kosovo, slojevitom.
Osvojili smo slobodu jer smo vekovima poznavali njenu težinu, često suočavajući se sa njenim nedostatkom zbog raznih napada na nas. Ali, izborili smo je i zato što smo u teškim istorijskim okolnostima ostali, suočili se sa bolom, ubedljivo se borili za konačnu pobedu. Slobodu, kao što je poznato, osvajaju oni narodi i one zemlje koje zaista veruju u nju i koje su spremni da podnesu bilo kakvu žrtvu da bi to postigli. To najbolje znamo mi koji smo iskusili ugnjetavanje.
To je najbolje razumeo predvodnik našeg oslobodilačkog rata, komandant Adem Jashari, koji je zajedno sa ostalim borcima OVK već 1991. godine u Albaniji započeo pripreme za konačni obračun sa Srbijom.
Znao je da na svoja plećima preuzima velike rizike, da njegova spremnost na uzvišenu žrtvu može postati i porodična žrtva, da se od njega može tražiti da sudbini svoje zemlje pokloni svoju sudbinu. Ali on je bio odlučan. Opsadu nije mogao da izdrži, morao je da je razbije, jer se osećaj slobode više nije mogao držati pod opsadom. Ponovo je izazvan opsadom porodice 30. decembra 1991. i 22. januara 1998. godine, pre nego što je pao u odlučujućoj bici marta 1998. godine, zajedno sa većinom članova svoje porodice.
Poštovani građani!
Bitka porodice Jashari postala je inspiracija za hiljade mladih, koji su, podstaknuti odjekom događaja u Prekazu, odbranili su svoju zemlju, zemlju predaka. Međutim, bitka porodice Jashari je takođe pomogla da se mobiliše međunarodna zajednica oko pitanja Kosova. Prizor dece, žena i staraca, ubijenih na pragu svojih domova, svetska diplomatija nije mogla prećutati. Oni su se pretvorili u pozive da se zaštite ljudske vrednosti kao i vrednosti evropske civilizacije.
Legendarni komandant je ustao, pripremio sebe i svoju porodicu da postanu trajni amblem naše slobode.
On je oličenje junaštva, požrtvovanja, dve plemenite vrline, koje garantuju večnost, a nama su zagarantovale slobodu.
Budimo inspirisani njegovim primerom i primerom svih boraca OVK i pokušajmo da ove vrline otelotvorimo u našim životima i za našu zemlju.
Konačno smo slobodni, a On je živ!
Bog blagoslovio porodicu Jashari!
Bog blagoslovio pale borce i heroje OVK!
Bog blagoslovio Republiku Kosovo i njene građane!
Hvala vam!
