Draga Feride,
Draga Luidmyla,
Poštovani šefu misije UNHCR-a
Poštovani učesnici iz Ukrajine, Avganistana i drugih zemalja,
G. narodni advokatu,
Predstavnici institucija,
Počastvovana sam što sam danas među vama u danu koji budi uspomene, ali i mnogo bola za čitav narod Kosova.
Sudbina mog naroda nas je naterala da 1999. godine, kada je naša egzistencija bila pod znakom pitanja, doživimo izbeglištvo. Kao i svi na Kosovu, skoro kao i svi ostali, i ja sam bila izbeglica, tako da na današnji dan ne mogu a da se ne solidarišem sa svim izbeglicama širom sveta, a posebno sa onima koji su danas našli utočište u našoj Republici.
Narod Kosova to najbolje oseća, jer su nam se pre 24 godine otvorila vrata u mnogim zemljama sveta. Ovaj dan nas podseća koliko je važna sloboda i siguran život.
1999. godina za nas je obeležila ratno poglavlje sa stradanjima, raseljavanjem i velikim ljudskim gubicima. Takođe služi kao oštar podsetnik na zločine koje je počinila genocidna srpska država u to vreme tokom rata, tako da je od suštinske važnosti da se setimo ovog mračnog perioda kako bismo obezbedili da se ovakvi užasi nikada više ne ponove.
Kako je rat eskalirao, usledio je masovni egzodus od skoro milion muškaraca, žena i dece sa Kosova koji su bili izloženi nezamislivim patnjama, čija su ljudska prava bila pogažena, čije postojanje je bilo narušeno i koje je genocidni režim Miloševića nasilno proterao.
Bili smo primorani da napustimo svoje domove, ostavljajući za sobom sve što nam je priraslo za srce.
Priče iz ovog perioda svedoče o otpornosti i snazi ljudskog duha, pred nezamislivim katastrofama koje rat donosi.
U tim mračnim danima za nas trijumfovao je ljudski duh. Različiti narodi i zemlje sveta pridružili su se našem bolu i solidarizovali su se sa nama otvarajući svoja vrata i srca.
Stoga je naša zajednička odgovornost da zaštitimo mir, promovišemo toleranciju i osiguramo da svaki pojedinac, bez obzira na pripadnost ili poreklo, živi bez straha i progona.
Moramo ostati ujedinjeni u borbi protiv nepravde, da zaštitimo prava nezaštićenih i da se trudimo za svet u kome niko nije primoran da trpi raseljavanje i napuštanje otadžbine.
Na Svetski dan izbeglica, moramo se okupiti da bismo odali počast otpornosti, snazi i hrabrosti izbeglica širom sveta.
To je dan da se prepozna teško stanje onih koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog ratova, progona ili katastrofa i da se prepozna njihov veliki doprinos društvu.
Izbeglice nisu samo brojevi, već pojedinci sa snovima, težnjama i potencijalom.
Oni oličavaju nesalomivi duh ljudskog opstanka i nepokolebljivu nadu u bolju budućnost.
Današnja Luidmylina izložba je upravo dokaz tome jer su, uprkos teškoćama sa kojima su se suočavali, uvek primer trijumfa ljudskog duha protiv svakog zla.
Niko ne bira da bude izbeglica. Ali svako može postati izbeglica, svako na svetu može da se suoči sa takvim okolnostima. Okolnosti van njihove kontrole udaljavaju ih od svega što žele.
Izbeglice nisu samo primaoci pomoći, već su i nosioci promena. Njihova različita iskustva, veštine i perspektive obogaćuju naša društva i unapređuju kulturnu raznolikost.
Dakle, na ovaj Svetski dan izbeglica, potvrdimo ponovo našu posvećenost saosećanju i solidarnosti.
Odbacimo strah i podele, i umesto toga prihvatimo razumevanje i poštovanje.
Pružajući ruku pomoći izbeglicama, ne samo da olakšavamo njihovu patnju, već i jačamo veze koje nas spajaju.
Na Svetski dan izbeglica, založimo se za zaštitu njihovih prava, pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i jednakim životnim mogućnostima.
Hajde da ih osnažimo da ponovo izgrade svoje živote i ostvare svoj potencijal, jer na taj način stvaramo pravedniji, humaniji i ravnopravniji svet za sve.
Zajedno možemo izgraditi budućnost u kojoj niko nije primoran da beži, gde je svaki pojedinac cenjen i zaštićen i gde saosećanje ne poznaje granice.
Budimo zajedno sa izbeglicama, ne samo danas, već svaki dan, dok svaki čovek ne pronađe mir, sigurnost i sigurno utočište u svom domu.
Hvala vam!
