Uvaženi premijeru, gospodine Albin Kurti,
Uvaženi zameniče premijera i ministre spoljnih poslova, gospodine Glauk Konjufca,
Uvaženi ministri u sastavu Vlade,
Zameniče ministra Damka,
Uvaženi ambasadori i šefovi misija Republike Kosovo,
Uvaženi predstavnici Ministarstva spoljnih poslova,
Uvaženi prisutni,
Uvaženi mediji,
Ovakvi susreti nam, bez sumnje, pružaju priliku da, makar nakratko, izađemo iz svakodnevnog ritma diplomatije i sagledamo našu spoljnu politiku u širem kontekstu. To je posebno potrebno danas, kada se mnogi principi na kojima počiva međunarodni poredak poslednjih decenija dovode u pitanje.
Odnosi između velikih sila se menjaju, dok su ekonomija, tehnologija i bezbednost postali deo iste trke za uticaj. Multilateralne institucije, izgrađene na uverenju da pravila mogu ograničiti moć, sve se češće suočavaju sa situacijama u kojima upravo moć nastoji da određuje pravila.
U ovoj stvarnosti od posebnog je značaja način na koji države grade i ostvaruju svoj uticaj u međunarodnim odnosima. Savezništva, partnerstva i institucije nisu samo sredstva putem kojih države ostvaruju svoje interese, već i važni izvori međunarodnog uticaja.
Dugi niz godina naša diplomatija je s pravom bila usmerena na podršku koja je bila potrebna Kosovu: za priznavanje, članstvo u međunarodnim organizacijama, glasove i političku podršku. Ali odnosi između država traju onda kada, osim narednog zahteva, obe strane imaju razlog da taj odnos očuvaju i razvijaju.
Stoga je potrebno da pronađete i one tačke u kojima se naši interesi podudaraju, u kojima Kosovo ima šta da ponudi i u kojima je saradnja u interesu obe strane.
Za manje od dve decenije državnosti, Kosovo je uspelo da izgradi međunarodni položaj koji je nekada izgledao mnogo udaljenije. Danas nas priznaje 121 država, dok su nova priznanja tokom prošle godine pokazala da ovaj proces nije završen i da se stavovi koji su godinama bili nepromenjeni mogu promeniti.
Države koje ne priznaju Kosovo ne čine jedinstvenu političku kategoriju. Španija nema istu istoriju kao Grčka, Grčka nema iste interese kao Slovačka, niti bilo koja od njih vidi Kosovo na isti način kao država u Latinskoj Americi ili Aziji. Ako želimo da promenimo nečiji stav, najpre moramo da razumemo šta ih zabrinjava, kakve interese imaju i koji argument za njih može imati smisla.
Diplomatija počinje onda kada, pre nego što govorimo, pokušamo da razumemo drugoga i razloge njegovih stavova. U tom pogledu imamo snažnu pravnu podršku: Međunarodni sud pravde utvrdio je da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo. Ovaj argument treba da koristimo, ali, naravno, nećemo ostati samo na njemu. Osamnaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, imamo mogućnost da državama koje nas još ne priznaju govorimo i o Kosovu koje smo izgradili i o onome što možemo zajedno da uradimo.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji i i dalje očekuje da ovaj proces napreduje. Istovremeno, nedvosmisleno smo izabrali da budemo usklađeni sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Naša evroatlantska orijentacija je jasna, ali poredak zasnovan na pravilima verodostojan je samo ako pravila jednako važe i onda kada je njihova primena politički teška. Ako se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju da ispune kriterijume za integraciju, onda napredak treba da zavisi od kriterijuma, a ne od prepreka koje jedna zemlja ne može da reši kroz sopstvene reforme. To treba da bude deo našeg argumenta u svakoj evropskoj prestonici.
Parlamentarna skupština podržala je članstvo Kosova u Savetu Evrope. Sada očekujemo da se proces okonča i da naši građani dobiju puni pristup evropskim mehanizmima za zaštitu svojih prava i sloboda. NATO, s druge strane, deo je naše istorije bezbednosti i budućnosti kojoj težimo kao država. Za Kosovo, veza sa Alijansom počinje 1999. godine i danas se nastavlja kroz prisustvo KFOR-a i saradnju koju su naše institucije izgradile sa savezničkim zemljama.
Odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama bio je od presudnog značaja za Kosovo i naša zajednička istorija ostaje snažna veza. Međutim, moramo reći da se generacija američkih političara koja je neposredno proživela Kosovo devedesetih godina smanjuje. Nove generacije ulaze u Kongres, administraciju, medije i institucije u kojima se kreira američka spoljna politika. Mnogi od njih nemaju Kosovo kao deo svog ličnog političkog sećanja.
U ovom poslu možemo se mnogo više osloniti i na dijasporu. Albanci u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi odavno imaju važnu ulogu za Kosovo, ali sada imamo i generaciju koja je izgradila ugled i veze na univerzitetima, u institucijama, poslovnom svetu, ali i u različitim profesijama. Treba da sa njima bliže sarađujemo i iskoristimo njihovo znanje, iskustvo, ali i kontakte koje su ostvarili u zemljama u kojima žive i deluju.
Uvaženi ambasadori,
Odnosi sa Srbijom, kao što je istakao i zamenik premijera i ministar Konjufca, ostaju jedan od glavnih izazova spoljne politike naše Republike.
Srbija mora da snosi odgovornost za teroristički napad u Banjskoj, za napade na pripadnike KFOR-a, novinare i druge građane, za izručenje glavnog teroriste Milana Radojčića i drugih umešanih u ovaj teroristički napad, ali i za rasvetljavanje sudbine više od 1.500 osoba koje su prisilno nestale tokom rata na Kosovu. Tretiranje ovih pitanja predstavlja neophodan deo svakog procesa koji ima za cilj istinsku i održivu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Ova odgovornost postaje još osetljivija u svetlu događaja poslednjih dana. U Zubinom Potoku, na lokacijama Mali Kaluder i Jabuka, pronađeni su posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju žrtvama rata iz 1998–1999. godine, dok naše institucije rade i na trećoj lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica.
Za naše diplomate ovo mora biti stalno pitanje komunikacije sa vladama i institucijama zemalja u kojima službuju: naši partneri moraju da znaju da se i danas na Kosovu pronalaze novi dokazi o ratnim zločinima i da pravda za žrtve i njihove porodice još uvek čeka odgovore. Stoga na Srbiju treba izvršiti pritisak da otvori arhive.
S druge strane, Srbija nastavlja svoju hegemonističku politiku prema Kosovu.
Još jedna ozbiljna zabrinutost koju moramo da tretiramo sa našim međunarodnim partnerima jesu i nedavne izjave Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. Kao što znate, sistem Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za snabdevanje vodom, energetiku, poljoprivredu i život stotina hiljada građana Kosova. Jednostrana intervencija u prekogranične vodotokove imala bi posledice koje bi daleko prevazišle tehničko pitanje, jer bi ugrozila vodnu, energetsku, ekološku i ljudsku bezbednost naše Republike. Zbog toga naši diplomati treba da učine ove izjave poznatim u prestonicama u kojima službuju i da informišu vlade zemalja domaćina o prirodi i posledicama ove apsurdne, ali i preteće ideje. Moramo jasno staviti do znanja da je korišćenje vodnih resursa kao instrumenta pritiska na Kosovo neprihvatljivo i da takve ideje, koje oživljavaju šovinističke i destabilizujuće pristupe prema Kosovu, moraju dobiti odgovarajuću međunarodnu pažnju i reakciju. Kosovo očekuje od svojih partnera da se svaki postupak koji ugrožava vitalne vodne resurse zemlje tretira u skladu sa principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama, uključujući njihovo pravično i razumno korišćenje i obavezu sprečavanja značajne prekogranične štete.
I način na koji upravljamo zemljom ima značaj, jer prava koja garantujemo našim građanima čine uverljivijim ono što govorimo o Kosovu u inostranstvu. Kosovo i ovde ima snažan argument. Izgradili smo državu koja zajednicama garantuje široka prava i institucionalnu zastupljenost. Ove garancije deo su našeg ustavnog poretka i jedan od najjasnijih dokaza vrste države koju smo izabrali da izgradimo.
Nadam se da ćemo tokom ovih dana imati otvorene i korisne razgovore o poslu koji je pred nama, da ćemo od vas čuti šta se menja u zemljama u kojima službujete i da ćemo zajedno sagledati gde treba da usmerimo našu pažnju.
Zahvaljujem vam na radu koji svakodnevno ulažete u dostojanstveno predstavljanje naše Republike. U izazovima koji su pred nama želim da znate da imate našu podršku i da ćemo biti uz vas kad god to bude potrebno.
Želim vam uspešan rad i korisne diskusije tokom ovih dana!
Hvala vam mnogo!
